Emy's P.O.V
''Shhh. Nemoj da probudimo mamicu. Ona sada treba da se odmara. Shhh.''-čujem šaputanje pored moje glave. Iskreno vrijeđa me čak i ovako tiho pričanje vrijeđa.
Polagano otvaram oči te me zaslijepi sva bjelina bolničke sobe. Osvrnem se na stranu te prvo što ugledam jeste hrpa balona u dnu moje sobe, a odmah zatim cvijeće. Sve je to bilo smješteno do svijetlo rozih vrata.
Moja beba? Ja sam se porodila? Gdje je moja beba?
''Jutro ljubavi.''-čujem glas sa desne strane te se odmah osvrnem. Osvrnuvši se ugledam čisto savršenstvo da su suze same krenule.
Moje dvije ljubavi su sjedile pored mene i čekale da se probudim.
''Harry...predivna je!''-obrišem suze te se nasmije koliko sam mogla jer sada u mom srcu nema ništa do ogromne sreće. Napokon sam postala majka iako imam samo 23 godine.
''Jesam li vas upoznao?''-pogledam u Harryja nekom mojom facom koje inače pravim te nažem da nije.
''Pa draga moja Emy ovo je Emily Styles. Emily, ovo je Emy, tvoja majka.''-kroz tišinu se čuje bebin smijeh koji je bio savršen u ovom trenutku.
''Emily?''
''Da. Mislim nadam se da ti se sviđa. Sviđa li ti se?''-zapita se te skupi obrve i očekuje da kažem potvrdan odgovor.
''Naravno. Samo sam ja mislila da joj damo ime tvoje majke..''
''Može joj to biti srednje ime?''-prekine me u pola rečenice.
''Naravno.''-nasmijem mu se te uzmem bebu u naručje.
Tako je predivna. Savršena je. Moja Emiliy Anne Styles. Moja bebica.
''Znaš Emy....ta te nisam zaprosio sada bi to učinio. No mogu uraditi ovo.''-padne na koljena te iz džepa izvadi kutijicu.
''Harry...''
''Već sam te jdnom zaprosio i imaš jedan prsten tako da ti sada poklanjam ovu ogrlicu. Tvoja će biti srebrena, a moja zlatna. Prsten ne moraš nikada nositi, ali sve dok me voliš želim da nosiš ovo.''-priđe mi te mi ju stavi na vrat, a zatim ja uradim isto dok on pridrži Emily.
''Hvala,puno.''-poljubim ga kada se otvore vrata.
''Kada ste se probudili?''-upita medicinska sestra jedva prolazeći kroz vrata noseći još balona i cvijeća. Do sutra se neće moći sjediti u ovoj sobi ako ovako nastavi donositi.
''Prije pola sata...''
''Trebali ste nas odmah obavijestiti, ali uredu je odmah ću poslati doktora i malena mora sa mnom.''-uzme Emily te izađe.
''Koliko je ona teška Harry?''
''Nećeš mi vjerovati, ali teška je 4 kg.''
''Pa zahvaljujući tatu koji je kupovao razne poslastice.''-nasmijemo se obadvoje.
''A stvarno si bila zahtjevna.''
''Znam...Mislim da ti je bilo malo teže pronaći nar, ali čokoladna torta ti je najteže pala...''-pogleda me sa osmjehom.
''Ma nema veze. Nije problem što si ti jela nego si i mene umeljala svom onom čokoladom i još si mi mlao strpala u usta. Znaš ono nije fino.''-počenm mu se kao luda smijati, ali stvarno ovo jeste jako smiješno.
Flashback
''Hmmm...pa mogla bi nešto jesti, ali moraš otići kupiti sastojke...''.uzmem olovku te mu sve napišem na piapir.
''Ha?''-počne čitati...
''Za što će ti pola kile čokolade za kuhanje?''
''Čokolade?''
''Da čokolade Emy!''
''Pa vidiš da moraš kupiti i kore tako dasvako bi skontao da ću praviti tortu...''
''Ali to je čokolada!''-pokušava me uvjeriti koliko je to loše i za mene i za bebu, ali prosto mi se jede čokolada.
''Aaaa, ma daj Harry, smao ovaj put. Nije da ja hoću već tvoja kćerkica hoće, molim teee!''-napravim svoju ''MOLIM TE'' facu te ga uspijem ubijediti.
Harry je savršen i nema šanse da bi mi odbio ovakvo nešto. Toliko mu znači ovo dijete da bi učinio sve što tražim. Ali ono bukvalno sve. Da mu ja sada kažem da skoči u ledenu Temzu on bi to učinio.
Očinstvo mu predstavlja jako bitnu stvar. Nešto najvažnije. Jedino što ja znam i što sam do sada vidjela jeste da će on biti super otac.
...
''Emy prestani! Nije zabavno vjeruj mi..''-brani se rukama jer je očito da je on od mene jači dok ga ja pokušavam nahraniti rasopljenom čokoladom koju sam stavila u vreću za dekorisaje torti i kako je čokolada rastopljena sve se proljeva iz vreće i to sve po Harryju.
''Sad si moj!''-sjedem mu na stomak dok on leži na podu kuhinje.
''Emy nemoj se više uzbuđivati i ovo nije zabavno. Moraš prestati. Kod tebe hormoni stvarno rade previše.''-pogledam ga te se rastužim i uhvatim za stomak.
''Ahh!''
''Emy! Šta je bilo! Jesam ti rekao da prestaneš! Jesi dobro? Emy?''
''Sad te imam!''-iskoristim njegovu zbunjenost te ispunim svoj cilje hranjenja njega čokoladom.
Nije sretan. Možda ovo stvarno nisam trebala uraditi.
''Nije lijepo ovo sad što si uradila i za to si iskoristila svoju trudnoću.''-sad je ljut na mene.
''Ohhh...ma dajj...nemoj da se ljutiš na mene....Harryyy''-idem za nji po cijeloj kući prateći ga sve do kupaonice.
''Ajde odljuti se!''-zagrlim ga dok je on meni okrenut leđima te pere ruke.
''Znaš...''-okrene se te me polije vodom.Ovo znači da se ne ljuti više.
Krenm bježati nazad u kuhilju te se sakrijem iza frižidera. Harry,čim je ušao, zgrabi posudu s čokoladom priđe frižideru te me pozdravi. Očito da me je vidio.
''Ovo je tvoja krivica samo da znaš i ja neću čistiti ovu kuhinju.''-kaže te mi svu čokoladu istrese na kosu.
End of Flashback
''Znaš koliko sam teško isprala svu tu čokoladu iz kose?''
''Znam!''-počne mi se smijati. Da mogu sad bi ga ponovo oborila i polila čokoladom.
''Ali!''-digne prst u zrak: ''Ja sam ipak morao čistiti kuhinju!''
''Pa kad si kriv!''
''Nisam!''
''Jesi!''
''Ne!''
''Da!''
''Nisa..''
''Dobro jutro gos. i gosp. Styles!''-prekine nas doktror Anderson u našoj djetinjastoj raspravi koja bi trajala vječnost.
Volimo da radimo te djetinjaste stvari iako smo sada čak postali i roditelji. To su neke stvari koje nas ispunjavaju i čine sretnima.
Ljudi ostavite neki komentar jer ovo mi je poglavlje jedno od najbitnijih i najdražih.
Uskoro dolazimo do kraja.
Takođe sam prijavila knjigu na WATTYS 2016.
Perfect ending is comming soon! :)
Love you A