Ako zelite kompletni dozivljaj, pustite pesmu koja je inspirisala mnoge delove ove price. Eto vam je iznad.
-------------------------
''Ne mozes me drzati ovde.'', prkosno mu je rekla, kao da je zaboravila razlog zasto je dosla ranije kuci.
Nije vise plakala, ali su joj se suze i dalje caklile na obrazima. Disala je ubrzano, vidno potresena zbog citave situacije. Tresla se od njegove blizine, bolelo je sto joj je bio tako blizu, a ona nije nista mogla da uradi osim da se izgubi u njegovom intenzivnom pogledu.
''Mogu i moram.'', nije se pomerao.
Nije pokusavao da joj se ponovo priblizi, bilo mu je dovoljno mucno kada je osetio njenu meku kozu pod svojim dlanovima i njen dah na svom licu, jer nije mogao da je zagrli ili poljubi.
Toliko ju je zeleo, a znao je da ona njega ne i to ga je razdiralo vise od svega.
''Zasto si dosla?'', pitao ju je.
Cutala je, mrsteci se. Nije zelela da mu kaze istinu, ne nakon prizora kojem je prisustvovala pre par minuta.
''Tako znaci.'', zatvorio je oci, umorno vrteci glavom. Izdahnuo je, a zatim prislonio ledja uza zid lifta, spustajuci se na pod, ''Mogu da sedim ovde celi dan. Budi tvrdoglava, ali ja ne idem odavde dok ne zavrsimo sa besmislicama jednom za svagda. Ne mogu vise ovako da zivim.'', iznenadio ju je ton njegovog glasa, bio je tako pun tuge, nekako tezak i umoran.
''Kako to tacno zivis?'', pitala je otrovno, ''Koliko sam videla uzivas, tako da ne znam o cemu pricas. Izgleda da ti Samanta bas lezi. Uzmi upropasti i njen zivot. Zelis li da joj dam otkaz, da je oslobodim za tebe?''
''Ti si stvarno neverovatna, znas li to?'', nasmejao se osmehom punim ogorcenosti, iako mu je prijala njena ljubomora, ''Samanta je divna devojka, ne uvlaci je u ovo, jer ona i ja imamo samo jedno divno prijateljstvo.''
''Ma sta mi rece?'', prekinula ga je.
''Upravo to sto si cula.'', bilo mu je muka da pokusava da razgovara s njom na fin i smiren nacin. Nju nije bilo briga kako se ponasa prema njemu, zasto bi se onda on suzdrzavao, ''Da, svidja mi se, da li si to zelela da cujes? Lepa je, posebna, bas kao sto si i ti nekada bila.'', zacnula ju je njegova upotreba proslog vremena, ''Ali ona nije ti.'', srce joj je preskocile zbog ovih reci, ''Prvo me je odbila jer te previse postuje, obozava Charlieja, zahvalna ti je i ne zeli da upropasti sve zbog mene. Postujem to, jer to samo dokazuje da je vredna. Drugo, ne vidim kako je to tvoj problem Violet. Toliko sam se trudio da se iskupim za sve, da ti dokazem da mi je zao i da te volim. Zeleo sam da imam porodicu s tobom, uradio sam sve da ti dokazem da sam se stvarno promenio, a ti si na sve to pljunula. Odbacila si me i stvarno ne znam odakle mislis da imas prava da optuzujes mene ili jos gore Sem, kada si jedini krivac u ovoj situaciji upravo ti .''
Sve vreme tokom njegovog razgovora, gledala ga je razrogacenih ociju i blago otvorenih ustiju, u nemom soku. Bio je u pravu, nije mogla da ospori ni jednu jedinu rec. Dosla je da pokusa da popravi stvari s njim, a opet se ponasala grozno.
Sta nije bilo u redu s njom?
Opet je pocela da place, nemocna da progovori. Zelela je toliko toga da mu kaze. Opet joj je govorio da je voli i da zeli samo nju, a ona je samo cutala.
''Drugaciji si, ali...'', zastala je pokusavajuci da dovede misli u red, ''Kako mogu da znam da ovo nije jos jedna od tvojih igrica?'', morala je da pita, ''Kako da budem sigurna da se jednog jutra neces probuditi i odluciti da ti je dosta porodicnog zivota? Ja bih nekako i prezivela, ali sta ce biti sa Charliejem?'', jedva je izgovorila.
Trebala mu je sekunda pre nego sto joj je odgovorio.
''Tri godine te nisam video. Za te tri godine, jedva da sam mogao da budem sa nekom zenom, a i to je bilo jako retko. Cesto sam bio previse pijan, sve je bilo mehanicki i kao kroz maglu.'', bio je iskren, ''Nikada nisam i nikada necu prestati da te volim, to je cinjenica. Cak iako me ne budes zelela nazad, uvek cu te zeleti, to nece nestati, ali mislim da bih mogao da otvorim srce i nekom drugom.''
''Samanti?'', podsmehnula se.
''Da.'', rekao joj je bez oklevanja, ''Ne mogu vise ovako Violet. Umoran sam od bola i odbijanja. Zar je lose sto samo zelim mir i da bar malo budem srecan?'', pogledao ju je tuznim ocima. Nikada ga nije videla u ovakvom stanju, ''Uvek cu te voleti, ali ako vise ne osecas isto prema meni, pusti me, molim te. Pusti me da pokusam da pronadjem srecu na drugom mestu.''
Oborila je glavu, igrajuci se sa rukama. Suze su joj kapale iz ociju, padajuci na njene pantalone, ostavljajuci mokre tragove.
''Molim te nemoj vise da places.'', konacno je skupio hrabrosti da joj pridje. Obazrivo joj je stavio prst ispod brade, podizuci je kako bi ga pogledala u oci. Nije se sklonila kada ju je dodirnuo i on je to uzeo kao dobar znak. Obujmio joj je lice, brisuci njene suze jagodicama svojih palceva, ''Zasto si dosla?'', ponovo ju je pitao.
Dok nije usla u stan i zatekla ih zajedno, znala je tacno zasto je dosla. Sada? Ne bas. Opet su joj se vratila osecanja opreznosti i nepoverenja prema Zaynu.
Kako je nakon onoga sto je videla mogla da zna da je nece prevariti? Da ne radi ovo samo iz neke bolesne zabave. Mozda je vec sa Sem, a nju pokusava da osvoji samo da bi dokazao da moze ponovo da je ima.
''To vise nije bitno.'', pogledala ga je u oci, a zatim sklonila lice u stranu, dalje od njegovog dodira.
''I dalje mi ne verujes.'', shvatio je i istog trena se udaljio od nje, vracajuci se na drugi kraj lifta.
Ovo ga je zabolelo. Taman je pomislio da ce stvari mozda krenuti na bolje izmedju njih, ali sto su duze razgovarali, to je sve vise poceo da veruje da je ovo stvarno kraj.
''Unistio si me.'', bilo je sve sto je rekla.
''Jesam i nikada necu prestati da se kajem zbog svega sto sam ti uradio, ali isto tako znam da znas da ja tebe volim, da mi je tako zao zbog svega. Mozda porices to, ali u dubini srca znas da sam te iskreno zavoleo i da sam se promenio zahvaljujuci tvojoj ljubavi. Nisam zeleo da te povredim.''
Bilo joj je tako cudno da ga gleda i slusa. Njegove smirene reakcije i bestidno ispoljavanje emocija bile su tako neprirodne za njega. Govorio je odmerenim, cak i neznim tonom. Bio je tuzan, slomljen, nemocan, a nije se cak ni trudio da krije to pred njom. Ovo nije bio isti covek kojeg je upoznala pre toliko godina.
Nastavila je da cuti i on je odlucio da je bilo sta sto kaze uzaludno. Sve ovo postajalo je jako mucno za njega, vise nije mogao da izdrzi.
''Da li je to to onda?'', podigla je pogled, gledajuci ga zbunjeno, ''Da li mi govoris da nema nade?'', upitao je.
Znala je da mora da mu pruzi odgovor. Istina je bila ta da nije zelela da ga izgubi. Nije zelela da on krene dalje sa nekom drugom, iako isto tako nije bila spremna da ga ponovo pusti u svoje srce.
Nije zelela da prestane da je voli, da prestane da obraca paznju na nju. Nije mogla da otrese koliko dobro se osecala kada ju je dodirnuo. Koliko je samo zelela da ga poljubi kada joj se po drugi put priblizio. Nije zelela da sve to nestane, ali nije bila sigurna da li je spremna da dopusti sebi da mu se ponovo prepusti.
''Ne znam.'', konacno mu je odgovorila, ''Mislila sam da znam odgovor, zato sam dosla, ali nakon ovoga vise nista ne znam.''
Naslonio je potiljak o zid, zatvarajuci oci. Disao je duboko, pokusavajuci da smiri svoja osecanja. Postojala je jos jedna stvar koju je zeleo da joj kaze, a onda ce joj dopustiti da donese odluku. Zeleo je da mu ona konacno kaze da ili ne. Bez obzira na ishod, zeleo je odgovor jer vise nije mogao da zivi u neizvesnosti.
Kao sto joj je rekao, sada je zeleo druge stvari u zivotu. Zeleo je da ih ima sa ili bez nje, iako je naravno znao sta bi, od ta dva izbora, vise zeleo.
''Nisam ovo skinuo od dana kada si nestala.'', uhvatio se za lancic koji je vesto bio skriven ispod kragne njegovog dzempera, ''Nikada ga nisam bacio, a onog dana kada si se pojavila na mojim vratima, a zatim i otisla, nosim ga kao konstantni podsetnik moje ljubavi prema tebi. Svaki put kada mi je bilo tesko ili kada sam bio blizu da skrenem sa pravog puta, uhvatio bih se za ovo i podsetio bih se coveka koji sam postao dok sam bio s tobom. Svaki put kada bi nedostajanje postalo nepodnosljivo, ovaj prsten je bio tu.'', izvukao je lancic na kojem je bio obesen mali, dijamantski prsten.
''Sta je to?'', pitala je zbunjeno, iako joj je srce lupalo nenormalnom brzinom zbog njegovih reci.
''Tvoj verenicki prsten. Onaj koji nikada nisi dobila jer si saznala istinu.''
''Ti si stvarno zeleo da me zaprosis?!'', pitala je sokirano.
Do ovoga trena, cvrsto je verovala da je citava ta prica bila samo jos jedna od njegovih lazi.
''Nikada nisam bio sigurniji u vezi necega.'', tuzno se osmehnuo, obarajuci pogled, ''Mada je sada kasno za to, zar ne?'', pogledao ju je prodornim pogledom.
Cutala je od iznenadjenosti i neverice. Ovo njegovo priznanje ne samo da ju je uzdrmalo, vec je dosta toga promenilo.
''Bojim se. Okej?'', izletelo joj je.
Ipak, ovog puta je suzdrzala suze.
''Takodje.'', priznao joj je, ''Sam se bojim kako cu preziveti kada budem istinski morao da prihvatim da je sve gotovo izmedju nas.''
''Zayne...'', zastala je, razmisljajuci sta da mu kaze.
''U redu je Vaj, samo me oslobodi vise.'', cekao je da mu kaze svoju konacnu odluku.
''Ne mogu to da uradim.'', konacno je rekla.
U tom trenu, sve je stalo. Nije smeo da skloni pogled sa nje, kao da se pribojavao da je sve ovo samo san, da su njene reci samo igra njegove maste i prevelike zelje.
''Ne mogu da te pustim, jer sam sebicna. Toliko sam sebicna, da ne zelim da prestanes da me zelis. Cinjenica je da te volim, ali ti isto tako ne verujem. Koliko god ja to zelela, ne mogu. Ne jos uvek.'', priznala je.
''Razumem te.'', izgovorio je ono sto je najmanje ocekivala, ''Shvatam sta mi pricas, ali ja ne mogu da cekam doveka. Koliko god to zeleo, jednostavno ne mogu.''
''Znam.'', oborila je pogled, ''Elle mi je rekla da ides na gradonacelnikovu dobrotvornu galu, je l' tako.'', naglo je promenila temu.
''Tako je.''. izgovorio je polako, vidno zbunjen njenim pitanjem.
''To je za dva dana. Toliko ti trazim. Ako se oboje budemo pojavili na veceri, to ce znaciti da cemo pokusati. Ako jedan od nas odustane i ne pojavi se do kraja veceri, znacemo.''
Nije mu se dopadalo ovo. Opet je to bilo nesto nalik na igrice koje su igrali na pocetku svega. Ipak, znao je da nije imao drugog izbora.
Ustao je, pruzajuci joj ruku. Prihvatila ju je bez reci, cekajuci njegov odgovor. Pomogao joj je da ustane.
''Dva dana.'', konacno je rekao i pritisnuo dugme koje je ponovo pokrenulo lift.
Samo je klimnula glavom, a atmosfera u liftu postala je pomalo napeta kako su se spustali do prizemlja u neprijatnoj tisini.
''Rekao bih da je sve na tebi.'', okrenuo se ka njoj kada su se vrata otvorila, ''Ja cu biti tamo.'', osmehnuo joj se onim njegovim poluosmehom, a onda ju je jos jednom iznenadio kada je spustio nezan poljubac na njen obraz.
Zmarci su prostrujali njihovim telima, oboje su se najezili.
''Vidimo se Vaj.'', brzo je rekao, a onda brze bolje pozurio ka izlazu iz zgrade.
Dva dana i konacno ce znati da li ce njihova ljubav ponovo goreti onom nikada zaboravljenom vatrom ili ce se zauvek ugasiti.
------------------------
Konacnooo novi deo...samo da znate da je kraj jako, jako blizu, ako sam dobro isplanirala sve - jos 3 poglavlja. Mislim da nema svrhe vise da duzim, sledi jos jedan zaplet i to u sledecem poglavlju i jos 2 dela kako bih mogla sve lepo da privedem kraju. :)
Zelela bih da vas obavestim da sam objavila prologe za dve nove price, kojima planiram da se potpuno posvetim kada zavrsim LiM. Do tada ce ovo da mi bude prioritet.
Ipak, konacno sam prikupila hrabrosti da napisem nesto sto nije fanfiction. Otkada sam pocela da pisem, uvek sam na ovaj ili onaj nacin pisala ff i znam da mnogi zbog toga i citaju moje price, ali meni nije sve u pregledima itd. Ja prvenstveno pisem zbog ljubavi prema tome i zato sto me to odvodi dalje od stvarnosti i problema. Naravno, vasa paznja mi neizmerno prija, ali bas zbog toga sto cenim svakog citaoca, cenim i kada vas ima 10 i kada vas ima 100.
Jednostavno, kao pisac koji zeli da se razvija i isprobava nove stvari, zelela sam da se oprobam i u drugim zanrovima i tako su nastale 'Izmedju Ljubavi i Strasti' i 'Pisi: propalo'.
Ako zelite, bacite pogled, obe price su na mom profilu. Nadam se da ce vam se dopasti i da cete mozda pratiti neku od njih. Znace mi vasa misljenja i vasa podrska, pa ko voli neka izvoli. Nije moranje naravno.
Hvala vam sto konstantno donosite radost u moj bedni zivot. Volim vas! - Tijana