Hawoe POV.
Pišem zadaću iz matematike. Na 176 sam zadatku, kada me prekine kucanje na vratima. Ustajem se te ih otvorim.
Ispred mene se nalazila djevojka duge crne kose i crnih očiju. Kosa joj je dosezala do kuka i bila je valovita.
Nosila je uske crne hlače i sivu majicu na kojoj je bio znak elementa zraka. To je, dragi moji, bila moja naporna sestra.
"Hoćeš li samo buljiti u mene ili ćeš me pustiti?"
"Mislim da odgovor znaš ", odgovorio sam.
Prekrižio sam ruke na prsima i tako stajao na vratima da ne može ući.
"Ma daj. Rođenoj sestri blizanki ne daš da uđe u sobu. Pa stvarno si bahat, braco ", rekla je te napravila nadurenu facu.
"Pa kao da nismo vladari zraka. Ne pravi se da nisi i ti takva. Hajde, sada produži odakle si i došla."
Krenuo sam zatvoriti vrata, ali je ona stavila nogu tako da ništa od toga. Nekako se uspjela progurati te mi je ušla u sobu. Glupača.
"Reci mi što hoćeš pa da mogu nastavit pisat zadaću do kraja bez ometanja ", govorio sam dok sam zatvarao vrata.
Kada sam se okrenuo ona je ležala na mom krevetu i gledala u plafon. Nekako je čudna.Vratio sam se na stolicu te se okrenuo prema njoj. U sobi se samo čuo sat i ništa više. To nimalo ne liči na nju. Pored nje rijetko dođeš do riječi.
"Znaš... Stvarno si sretan što ne moraš dijeliti svoju sobu s drugom osobom. Ne moraš se brinuti da će ti dirati stvari ili uzimati tvoju odjeću ", pričala je polagano.
Znam o kome priča i da je se nalazimo u drugoj situaciji najrađe bih je izbacio van. Ali sad ne. Nikada nije bila tako smirena. Uvijek je bila nabrijana u mom prisustvu, svađala se ili tukla.
Ali ovo ne. Kao da je totalno neka druga osoba ispred mene.
"A sada će to sve postati drukčije. Više ne ćemo moći raditi što hoćemo, više ne ćemo biti slobodni. Dolazi velika promjena, braco, velika promjena ", govorila je monotono.
"O čemu pričaš?" upitao sam je.
Polagano je okrenula glavu prema meni, a njene crne oči više nisu imale bijelog. Bile su potpuno crne. U tom trenutku mi srce preskočilo otkucaj, a moje ruke se počele znojiti.
"Dolazi veliko Zlo."
Allis POV.
Kada smo završili ručak, Syany je predložila da se malo odmorimo i da bi kasnije Gaby i ja mogle proći gradom.
Složile smo se. Ionako mi je trebalo malo svježeg zraka.
Sada smo u sobi Gabynog brata. Soba je slična onoj u kojoj sam se probudila, samo što u ovoj nema ormarića za šminku.
"Moj brat je drukčiji ", rekla je Gaby.
Nisam znala zašto joj je to sad došlo u glavu, ali moja znatiželja je bila sretna.
"Kako to misliš?"
Gaby je sjela na pospremljen krevet i gledala po sobi.
"Izgledom, ali ne samo to. On ima svoj neki svijet koji je jako teško razumjeti ako ne znaš njegovu prošlost. Kada pričaš s njim, nekad imaš dojam da nije jednostavno tu ", duboko je udahnula.
Polako sam joj se približila i sjela pored nje. Ona je imala spuštenu glavu i podgled na rukama.
"Hej, dobro je. Svatko ima prošlost koje se ne želi sjećati ", rekla sam.
Stavila sam svoju ruku na njene i malo ih stisnula. Pogledala je u mene i vidjela sam joj suze u kutu očiju.
"Mm...da. Ovaj, mislim da smo se dosta odmarale. Idemo ti pokazati grad. Vjerovatno jedva čekaš vidit ", rekla je te se prisilno nasmiješila.
Odskočila je sa kreveta i krenula prema vratima.
"Ideš?" upitala me.
"Da, evo ", rekla sam te se ustala.
°°°°°°°°°°
"A da uzmeš ovu? Ova je nekako neutralna."
Gaby mi je ispružila dugu i raskošnu bijelo - krem haljinu. Imala je dekolte, steznik i jastučiće na ramenima. Koliko je ovo staro?
"Dobro."
Uzela sam haljinu te polako počela skidati ovu bijelu koju nosim. Gaby se okrenula tako da mi je okrenuta leđima. Kada sam oblačila haljinu koju mi je Gaby dala jedva sam ju navukla. To je strašno strukirano, a nisam sigurna da sam toliko mršava.
Trebalo mi je zakopčati dugmad na leđima. Trebala sam njenu pomoć.
"Gaby, možeš se okrenuti."
Ona to učini.
"Trebala bih pomoć oko dugmadi ", rekla sam.
"Ah, naravno ", nasmijala se.
Okrenula sam joj leđa te maknula kosu da može vidjeti. Došla je bliže meni te zakopčavala haljinu.
"Što je ovo?" upitala me.
Osjetila sam tople prste na mom desnom ramenu. Sjetila sam se tetovaže. Joj , ne!
"Ništa!" brzo sam se okrenula tako da smo se gledale oči u oči.
"Aha... Ovaj... Idemo?"
"Da. Ionako sam bila gotova."
°°°°°°°°°
"Ovo ti je središte grada. Zovemo ga Trg srebra ", pokazivala mi je Gaby.
Ispred nas se nalazila fontana koja je imala srebrnkastu boju. Fontana je imala neki kip u sredini. Kada smo se približili, shvatila sam da je to sirena. Napravili su kip tako da izgleda kao da sirena sjedi na grebenu, a iz ruke joj ide voda.
"Baš je lijepa fontana."
"Svima se sviđa. Uvijek su zadivljeni tom ljepotom kipa."
Na betonu pokraj je bilo nešto urezano. Neke riječi koje ja nisam znala pročitati.
"Što tu piše?" upitala sam Gaby i pokazala prema riječima.
" Zemljo i krvi,
čujete vap moj,
kroz kožu i meso,
vratite zdravlje njoj.
N.N.P."
"Kome je to posvećeno?" upitala sam.
"Ljudi kažu da je prije mnogo, mnogo godina ovdje živio vladar i vladarica. Nisu sigurni koji je on bio vladar, ali su znali da je ona bila vladar vode. Ona se bila jednoga dana razbolila. Bila je jako bolesna. On je bio toliko zaljubljen u nju i nije mogao dopustiti da se ona tako pati, pa je pozvao Božicu ", priča Gaby.
"Zašto zemlja i krv ?"
"Jer su nekada bili običaji da ako je neki vladar duže vrijeme bolestan da mu trebaš dati svoju krv da je popije. Ali naravno ne svu krv. A zemlja? To nitko ne zna ", Gaby slegne ramenima.
"Njihova ljubav je bila ljubav koju svi čekamo jednog dana."
Evo nastavka.
Imamo dva nova lika.
Hawoe i njegova sestra.
Oni će nas pratiti kroz ovu knjigu i raditi svakaka sranja .
Neka dobra neka loša.
Što mislite, o kakvom zlu priča Hawoea sestra?
Tko je to? Ili što je to?
Puno komentara ranije nastavak.
Komentirajte.
Volim vasss!!!
❤❤❤