Reci pesme po meni savrseno opisuju njihovu ljubav :
Is it just a game? I don't know.
- May the odds be ever in your favor -
---------------------------------------------------
Flashback (retrospektiva)
''Imas 33 godine i nikada nisi gledao 'Gospodara Prstenova'?'', sokirano ga je gledala Violet.
Setali su kroz Central Park, drzeci se za ruke i pijuckajuci kafu. Zayn se jos uvek navikavao na senzaciju drzanja za ruke, bas kao sto jos nije mogao da pojmi da se on sada nalazio u monogamnoj vezi. Nije se sasvim navikao na cinjenicu da je samo Violet bila ta koja je imala pravo na njegovo telo, njegove usne, pa cak i srce, bas kao sto mu je bilo neverovatno da je ona samo njegova. Sve to bilo je krajnje nesvakidasnje za njega.
''Nemam vremena za te gluposti.'', slegnuo je ramenima.
''Gluposti? Pa da, ti praktikujes drugi vid zabave.'', nasmesila se zlocesto.
''O cemu pricas?'', zbunjeno ju je gledao.
''Iskoriscavanje zena i igranje igrica sa mnom, to ti nisu gluposti, je l' tako?.''
''Haha, kako si duhovita.'', ipak se nasmejao iako je sarkazam bio evidentan u njegovom glasu.
Voleo je ova njihova mala zadirkivanja.
''Znam da jesam.'', namignula mu je, ''Nego, odluceno je - veceras gledamo prvi deo i to produzenu verziju.
''Ali...'', pobunio se, ''Vise sam za neki izlazak. Subota je.''
''Znaci, ti bi radije da budemo u nekom zagusljivom, preglasnom mestu, da se opijamo, umesto da budemo u krevetu, da se prozderavamo i mozda malo mazimo?'', na ovo zadnje ga je pogledala izazovnim pogledom.
''Mazenje, a?'', uzvratio je, ''Mozda se predomislim ako ubacis i neki poljubac u tu ponudu.''
''Pa dobro, moze jedan, eventualno dva. Dosta ti je to.'', nastavila je zacikavanje.
''Dovoljan je samo jedan, od toga se pocinje.'', namignuo joj je otrcano.
''Nemoj da dobijes nijedan.'', pogledali su se, a onda oboje prasnuli u smeh.
*
Trgla se na zvuk eksplozije, zvuk je bio preglasan, a ona u nekom cudnom polusnu.
''Ma divno, uspavala sam se.'', progundjala je sanjivo.
Osecala je zracenje toplote na ledjima i Zaynove ruke oko njenog struka. Tiho se nasmesio kada ju je cuo.
''Mnogo hrces.'', zadirkivao ju je.
''Umukni budalo.'', pokusala je da ga udari, ali nije uspela. Spustio je pojubac na njen obraz.
''Salim se srce.'', ponovo ju je zezao, ''Neodoljiva si.'', nasmesio se kada se okrenula da ga pogleda.
''Ma to uopste nije jezivo, posmatras devojku dok spava. Cudaku.''
''Ne lupaj, to je slatko i sama znas da je tako, ne pravi se sada.''
''Ipak izvini.'', ignorisala je njegove reci, ''Toliko sam zelela da, po prvi put, zajedno gledamo neki film, a onda sam zaspala.''
''Ne tripuj se. Umorna si, ako si dremala. Je l' ti je bar bilo lepo?''
''Odavno nisam ovako mirno spavala. Bas sam uzivala.'', poljubila ga je na blic.
''To mi je dovoljno. Drago mi je.'', nasmesio se.
''Ali opet izvini, ti si ostao budan, a ja debilka spavam.'', skrenula je pogledom.
''Mislis da ja nisam dremao?'', konacno je popustio, a ona je zaintrigirano vratila pogled na njega ''Samo imam lak san - svaki put kada se pomeris, ja se trgnem.''
''Znaci tako a?'', nadurila se, iako je osmeh igrao na njenom lepom licu.
Popela se na njega, hvatajuci ga za ruke.
''Sad ces da mi platis.'', zlocesto ga je pogledala, a onda poljubila.
End of flashback (kraj retrospektive)
*
Promeskoljila se, polako otvarajuci oci. Bio je to tako lep san i bas kada je stigla do najlepseg dela, ona se probudila. Samo sto to nije bio san, bilo je secanje. Iako je sve bila gluma sa njegove strane i dalje joj je to vece bilo jedno od najdrazih koje su doziveli.
Polako se pridigla u sedeci polozaj, dok je, onako dezorijentisana, pokusavala da dokuci gde se nalazi. Bila je na drvenom podu svoje spavace sobe, to je objasnjavalo bol u njenim udovima. Uzasnula se kada je ugledala prosutu bocu sa pilulama kraj mesta na kojem je, do pre minut, lezalo njeno telo.
Poslednje cega se seca bilo je to da je zelela da napusti ovaj svet. Otisla je do kupatila, uzela tablete za spavanje, a onda krenula ka krevetu. Tada joj se zacrnelo pred ocima, vise se nicega nije secala, sve do ovog trena.
Mora da joj je pozlilo. Vec dva dana nije okusila ni trunku hrane, jedva da je i tecnost pila. To u kombinaciji sa losim emotivnim stanjem mora da ju je dovelo do granice izdrzljivosti.
Usne su joj bile izuzetno suve. Bila je iscrpljena i fizicki i mentalno - sve ju je bolelo.
Nije mogla da veruje da je zelela da oduzme sopstveni zivot. Koliko god da je ta ideja delovalo dobro u proslom vremenu, sada ju je izuzetno uplasilo. Ovaj zivot je bio bolan, ali je bar bio njen. Bila je tako glupa sto je zelela da se okonca, koliko god tezak on bio.
To sto se onesvestila bas kada se spremala da se ubije uzela je kao znak od Boga. Jos nije bilo njeno vreme da umre, mora da je postojala neka svrha njenog zivota, cim joj nije bilo dozvoljeno da ga sama oduzme.
Dok su joj se suze slivale niz lice, sto od zahvalnosti sto je ziva, sto od straha da je mogla da se ubije, ove misli su joj polako davale snagu da se podigne i odluci da pocne svoj zivot ispocetka.
*
Sedeo je u dnevnoj sobi, sa casom viskija u ruci, dok se prisecao kako je izgledala dok je spavala. Bila je uvek tako mirna, spokojnog izraza na licu.
Mogao je satima da je posmatra kako spava, jer je taj prizor i njega samog ispunjavao odredjenom dozom mira. Bio je srecan sto je uvek tako lepo spavala kraj njega, bas kao sto je najlepsi san imao kada je ona bila tu.
Kako je sve izgubio, samo zato sto je bio glup. Sve sto je trebao da uradi bilo je da bude iskren, ali on je bio slab, nije mogao da joj prizna sve. Ostao je bez nje, a umesto one toplote, u srce mu se uvukla ledena hladnoca, koja ga je konstantno probadala, podsecajuci ga na ono sto je izgubio.
Prisecao se veceri kada su prvi put gledali film zajedno, kako je samo bila prelepa, dok je spavala u njegovom narucju. Znao je da nikada vise nece imati prilike da oseti tako nesto.
Iz razmisljanja ga je trgla zvonjava na vratima.
''Ja cu.'', rekao je plavusi kada je ova izasla iz kuhinje i krenula ka ulaznim vratima.
Iako je privremeno zivela ovde zato sto se sazalio nad njom i zato sto mu je, nakon sto ga je Violet pretvorila u ovakvog coveka, bilo zao da je izbaci na ulicu, Tara mu je izuzetno isla na zivce. Pitao se koliko ce jos moci da izdrzi da od njegove kuce pravi rusvaj.
Bio je na ivici, ali ona mala trunka dobrog koju je Violet izvukla na povrsinu, jos uvek mu nije dozvoljavala da je otkaci.
''Violet?!'', sokirao se kada ju je ugledao na svom pragu, ''Sta ti radis ovde?!''
Bila je bleda, tragovi placa su bili evidentni na njenom licu, ali svezih suza nije bilo. Stavise izgledala je nekako izmuceno, tako krhko, sve sto je zeleo bilo je to da je privuce u zagrljaj, ali znao je da bi otisla od njega istog trena. Zato je samo stajao na dovratku, tupo zureci u nju.
''Cao Zayn.'', hladno mu je rekla, ne skidajuci pogled sa njegovih ociju.
''Zasto si ovde?'', ponovio je.
Nije joj ponudio da udje unutra. Posmatrao ju je, dok je cekao odgovor na svoje pitanje. Nikada je nije video u ovakvom izdanju. Isla je ona cesto bez sminke pred njim, ali nikada nije delovala tako iscrpljeno, da ne kaze jadno. Uprkos svemu, nije mogao da ne primeti da je cak i sada bila tako jaka, ponosnog drzanja i visoko uzdignute glave.
''Moram da popricam s tobom.'', na ovo je oborila pogled, zbunjivajuci ga.
Otkud odjednom takva promena?
Tada je primetio belu kovertu u njenoj ruci.
''Sta se desava Vaj?'', upitao ju je, ''Ako si ovde da me tuzis za ono vece, izvini. Nije mi bila namera da te uznemirim, samo...'', poceo je, a onda je ona uradila nesto sasvim neocekivano - presla je onih nekoliko koraka koliko su ih razdvajali i zagrlila ga je oko struka, odmarajuci glavu na njegovim snaznim prsima.
Ukipeo se od soka, nista mu nije bilo jasno, a onda je zacuo kako place. Istog trena se povratio, grleci je jednom rukom, dok je drugom prolazio kroz njenu kosu.
''Hej, nemoj. Bice sve ok.'', pricao je to u pokusaju da je utesi, iako nije imao pojma sta se upravo desavalo. Mozda je poludela zbog svega. Iskreno nije iskljucivao to kao razlog njenog iracionalnog ponasanja.
Kada se isplakala, nekako je naterala sebe da se istrgne iz njegovog zagrljaja iako je osecaj bio i vise nego dobar. Bio je bas onakav kakav je oduvek bio - nezan i snazan u isto vreme. U njegovom narucju se uvek osecala bezbednom, zasticenom.
''Mogu li da udjem? Ne bih o ovome ovako.'', smrcnula je, brisuci suze.
''Pa...'', pocesao je potiljak, ''Sta kazes da sidjemo dole u onaj kafic, znam koliko volis to mesto, a i mislim da bi ti dobro dosla jedna kafa?'', nelagodno se premestio s noge na nogu.
U trenu je suzila oci, gledajuci u njega podozrivo.
''Sta krijes?'', pitala je otrovno.
''Nista, sta ti je odmah? Jednostavno mislim da bi ti dobro doslo.'', opet je slagao.
U tom trenu zacuo se topot psecih sapa, a zatim se u hodniku stvorila Tara, vodeci Majla na povodac.
''Hej Zayn, odoh ja malo da prosetam...'', zaustavila se usred recenice, gledajuci cas u Zayna, cas u Violet, ''Ups.'', dobacila je, iako je bilo i vise nego ocigledno da joj nije bilo zao.
''Tako znaci.'', prosaputala je.
Mislio je da ga ne moze mrzeti vise nego sto ga je vec mrzela, ali je sada jasno znao da nije bio u pravu. Ovaj prezir koji joj se komesao u ocima, gnusanje koje je citao sa njenog lica, bili su mnogo gori nego prosli put. Fizicki mu je pripalo muka.
''Cekaj! Violet, nije tako.'', uhvatio ju je za ruku kada se ova okrenula da ode, ''Dopusti mi da ti objasnim, sve si pogresno shvatila!''
''Pusti me.'', rekla mu je ledenim glasom. Pretnja je bila ocigledna u njenom glasu, ''Mislila sam da ne mozes nize pasti, ali sam ocigledno pogresila. Nije proslo ni nedelju dana. Gadis mi se.''
''Molim te!'', preklinjao je i dalje je ne pustajuci.
''Pusti me.'', samo je ponovila.
Shvatio je da nema svrhe da pokusava da je ubedjuje u nesto. Izgubio je njeno poverenje, pa cak i sada, kada je stvarno bio nevin, ona mu nije verovala nista.
''Nikada me vise neces videti. To je obecanje.'', rekla je ulazeci u lift, ''Zbogom.''
Ostavila ga je da stoji onako porazen, dok je nemo zurio u vrata lifta gde se do pre par trenutaka nalazio njen lik.
''Gubi se iz moje kuce, pre nego sto izgubim svaku trunku samokontrole!'', okrenuo se ka Tari, dok mu je pogled goreo od besa. Tresao se koliko je pokusavao da se smiri. Nije mogao.
''Ma daj, ta bednica nikada nije bila za tebe. Ako mene pitas, ucinila sam ti uslugu.'', bestidno je odgovorila.
''Ubicu te, bolje se gubi.'', ton mu je bio toliko hladan, nizak i ozbiljan da se sada iskreno uplasila.
Samo ga je pogledala zaprepasceno, a onda pojurila u gostinjsku spavacu sobu.
Zayn se doteturao do kauca, usput hvatajuci flasu sa viskijem. Violet je obecala da je on vise nikada nece videti, a on je znao da ce ovoga puta odrzati obecanje.
*
Ni sama nije znala zasto je mislila da ce se Zayn promeniti. Da ce ostati onakav kakav je bio dok su bili zajedno. Trebala je da zna bolje. Jos jednom je pogledala u kovertu, a onda je pocela da je cepa na sitne komadice, zahvaljujuci Bogu sto Zaynu nista nije rekla.
Usla je u auto, vadeci telefon iz torbe, okrecuci broj iz imenika.
''Izdavacka kuca 'Mud'.'', nakon minut zvonjenja, sekretarica je podigla slusalicu.
''Ovde Violet Hayes, potrebna mi je gospodjica Milton.'', objasnila je.
''Samo momenat.'', zatihnulo je sa druge strane linije, a minut kasnije devojka se ponovo javila, ''Prebacicu vas na drugu liniju.'', prekinula je vezu, a onda je Violet zacula milozvucni glas mlade urednice.
''Violet, tako mi je drago sto te cujem! Jesi li donela odluku?'', upitala je ushiceno.
''Jesam Melissa. Prihvatam ponudu. Vec sledece nedelje stizem u Cikago.'', reci su bile bolne, ali neophodne.
Suze su joj se slivale niz lice, dok se zena sa druge strane slusalice pobedonosno smejala.
Nije zelela da napusta svoj zivot ovde, ali znala je da mora. To je bilo jedino resenje za sve. Dalje od ociju, dalje od srca.
-------------------------------
Srecna vam nedelja!
Izvinjavam se zato sto me nije bilo poprilicno dugo, obaveze, privatne stvari itd. Ocekujte redovnije nastavke u narednih par dana.
Posto mi je uskoro rodjendan, razmisljala sam kako bih sve vas mogla da pocastim i na pamet su mi pale 2 ideje. Posto je meni u sustini svejedno, volela bih da vi odaberete jednu od opcija:
a) da u petak objavim 2 nastavka
ili
b) da u petak, subotu i nedelju izbacim po jedan?
Na vama je odluka, pa kako vi mislite da je bolje, tako ce i da bude!