''Moram priznati...'', sredovecni muskarac sedeo je u fotelji prekoputa Zayna sa prijatnim osmehom na usnama, ''Nikada nisam pomisljao da cemo ti i ja ikada potpisati ovaj ugovor. Ali evo nas sada ovde, postigli smo dogovor i uspeli da potpisemo ovo bez ikakvog dvoumljenja.''
''Dobrano ste me namucili.'', Zayn je uzvratio istim izrazom, ''Ali dragp mi je da je sada sve gotovo.'', dohvatio je parce papira i ostavio svoj potpis na ugovoru, a onda ga je pruzio coveku naspram sebe.
Ovaj ga je prihvatio bez oklevanja, vadeci hemijsku iz unutrasnjeg dzepa svog crnog sakoa. Sada vise nije imao razloga da se opire Zaynovim uslovima, jer je sada sve bilo drugacije i to zahvaljujuci najneobicnijem faktoru.
Potpisao je, a zatim su se dva muskarca rukovala.
''Ko bi rekao da se covek ovoliko moze promeniti zbog ljubavi.'', gromko se nasmejao sedobradi muskarac.
''Pre bih rekao da je Violet zasluzna za to, ali cu se sloziti sa vama.'', i sam je poceo da se smeje.
''Dobrodosao u familiju momce.'', lupio ga je po ramenu i to poprilicno jako, a zatim se zaputio van kancelarije.
*
Flashback (retrospektiva)
''Opusti se, svideces im se.'', uveravala ga je Violet kada su se parkirali na ogromnom prilazu ispred porodicne vile Hayesovih.
''Lako je tebi da kazes, tebe poznaju ceo zivot.'', pokusao je da se nasali, sto je samo govorilo u prilog tome koliko je bio nervozan.
Nije zeleo da se upoznaje sa Violetinim roditeljima, nikada nije ni bio u takvoj situaciji, a nije bio siguran da li ce ikada zeleti. Ipak, vec danima je donosio jednu ogromnu odluku, pa je susret sa Violetinim ocem bio dobrodosao bez obzira na ishod citavog dana.
Znao je da mu njegov izgled i ugled sada ne mogu pomoci, jedino sto mu je ostalo bila je njegova sarmatnost i snalazljivost. Zeleo je da se svidi njenim roditeljima, iako je vec mogao da pretpostavi kakvo je misljenje njen otac imao o njemu.
Bas kao je i sto je ocekivao, rucak je prosao u najmanje ruku neprijatno. Situacija je bila napeta, razgovori usiljeni, cak ni pijani Eleanor i Louis nisu uspeli da razbiju losu atmosferu.
''Voleo bih da mi se pridruzis u radnoj sobi momce.'', rekao je Hauard Zaynu, ''Izvini Louis, ali voleo bih da ovaj razgovor vodim nasamo sa njim.'', Lou je samo slegnuo ramenima odlazeci sa Eleanor i drugim dvema zenama u dnevnu sobu gde su bili posluzeni kafa i desert.
''Izvoli...'', ponudio mu je jednu od fotelja za njegovim radnim stolom, ''Viski? Cigara?'', ponudio mu je.
''Ne hvala, ne pusim, ali je viski dobrodosao.'', pratio je starijeg coveka dok je ovaj prilazio baru.
''Moram da priznam da sam se potpuno sokirao kada sam ugledao tebe na svom kucnom pragu.'', zapoceo je, uzimajuci dve case i dodajuci po 3 kocke leda u njih, ''Ne znam kako si uspeo da obrlatis moju cerku, ali si ocigledno pronasao nacina.'', zavrsio je, nalivajuci viski.
''Nisam je obrlatio.'', mirno je odgovorio Zayn, prihvatajuci casu.
''Daj Malik, oboje znamo ko si i sta si. Moja cerka nije glupa, siguran sam da te je odmah na pocetku prozrela. Bas zbog toga mi nije jasno sta ona radi s tobom.''
''Gospodine Hayes, poznajemo se godinama, imate pravo na takvo misljenje o meni, posebno kada nisam ucinio nista da ga opovrgnem, ali...'', zastao je na trenutak, uzimajuci gutljaj pica, ''Vasa cerka me je promenila. U pravu ste, u pocetku me je prozreka, odbila me je i to ne samo jedanput, ali sto mi je vise terala inat, to sam se vise zaljubljivao u nju. Na kraju sam shvatio da ne zelim da zivim vise onako kako sam ziveo. Zakleo sam se u to da cu se, ako ona bude odlucila da mi pruzi sansu, promeniti iz korena. Nije bilo lako, ali se svakim novim danom sve vise menjam, postajem bolji covek i to samo zbog vase cerke. Ne morate da mi verujete, ali tako je.'', zavrsio je, gledajuci Hauarda pravo u oci.
''Interesantna tvrdnja.'', gladio je svoju gustu, ali prosedu bradu, zamisljeno gledajuci u vatru koja je gorela u kaminu, ''Jesi me neprijatno iznenadio, ali ti iz nekog cudnog razloga verujem. Da li zbog toga sto vidim kako govoris o svemu ili kako ti oci zasvetle svaki put kada pomenes moju cerku, to vec ne znam. Ono sto znam je da je Violet iskreno srecna, toliko da je dosla kuci za praznike i jos i povela tebe sa sobom, sto ne bi bilo da je ti ne cinis takvom.''
''Drago mi je sto to kazete gospodine, izuzetno drago, jer vas moram pitati nesto.'', progutao je knedlu.
''Izvoli momce.'', uzvrpoljio se u fotelji.
''Mnogo volim vasu cerku, vise ne mogu da zamislim svoju buducnost bez nje, zbog toga sam zeleo da vam zatrazim njenu ruku, jako bih voleo kada biste mi ucinili tu cast i dopustili mi da zaprosim Violet.''
Hauard je bio tih par minuta. Zayn nije progovarao, davao je starijem coveku prostora, ali mu je srce lupalo sto na sat. On ce zaprositi Violet bez obzira na sve, ali je ipak zeleo odobravanje njene porodice.
''Da si me ovo pitao samo dan ranije, rekao bih da ne dolazi u obzir.'', ponovo je gladio bradu, ne gledajuci u Zayna, ''Ali sada je drugacija situacija, moja cerka se vratila kuci, srecnija je nego sto je ikada bila i to menja sve. Imas moj blagoslov momce, nadam se da ce moja cerka pristati.'', konacno je pogledao u njega.
''Hvala vam gospodina Hayes, nemate pojma koliko mi ovo znaci.'', obojica su ustali, rukujuci se cvrsto.
''Sada kada je skoro sasvim sigurno da ces uci u ovu familiju, mislim da je doslo vreme da ponovo razmotrimo uslove onog naseg malog ugovora. Idi dovedi onog tvog druskana, pa da zasednemo.'', potapsao ga je po ramenu, smejuci se glasno.
End of flashback (kraj retrospektive)
*
''Izvolite?'', mladi muskarac podigao je pogled ka Violet, cekajuci njen odgovor.
''Violet Hayes. Imam zakazan sastanak sa urednicom Basset.''
''Violet Hayes...'', ponovio je, gledajuci u ekran svog racunara, ''Sastanak u pola 3, tacno. Podjite za mnom.'', ustao je i ispratio Violet do odgovarajuce kancelarije.
''Gospodjice Hayes, izvolite sedite.'', rekla je Angela, kada su se rukovale.
''Hvala.'', bilo je sve sto je Violet rekla. Umirala je od nervoze.
''Procitala sam vasu knjigu gospodjice Hayes.'', mlada zena je zapocela, ''Nazalost, nemam dobre vesti za vas.'', Violetino srce je klonulo, ''Ova knjiga nema ono sto mi trazimo, jednostavno je previse obicna, stil pisanja vam je amaterski, radnja izlizana, likovi predvidljivi. Rekli ste da je 'Malinson' kuca htela da vas objavi?'', pitala je delujuci iskreno radoznalo, ako ne i pomalo sokirano.
''Da, ali nismo uspeli da postignemo odgovarajuci dogovor.'', odgovorila je, jedva suzdrzavajuci suze.
''Iskreno, sokirana sam tom vescu. Oni su poznati po tome da izdaju samo bestselere i iskreno ne znam sta su videli u vasoj prici.'', saosecajno je gledala u Violet, na cijem licu su bili evidentni i razocaranost i tuga, ''Izvinite sto ste morali da cujete ovo, ali ja moram biti iskrena prema vama. Ne mozemo izdati vasu knjigu, sumnjam da ce iko hteti. Profesija pisca je jako teska. Ako uspete da nadjete bolju temu, zanimljivije likove, rado cemo vam pruziti sansu.'', ustala je, stavljajuci Vaj do znanja da je sastanak zavrsen.
''Hvala sto ste odvojili vremena da me vidite.'', rukovale su se, a zatim je Violet izjurila iz kancelarije, jureci ka liftu.
Sva sreca pa je bio prazan, te je uspela na miru da se isplace, jer nikako nije uspevala da suzdrzi suze. Celim putem nazad do predgradja, oci su joj se punile istim. Bila je razocarana, porazena, potpuno slomljena, a povrh svega, sada su sve sumnje isplivale na povrsinu.
Sama cinjenica da joj je zena rekla da njena knjiga nista ne valja, naterala je da sumnja u Zaynove namere prema njoj. Od samog pocetka bila je uverena da su igrali igre, ali je smatrala da je njihov susret bio sasvim slucajan. Da se njih dvoje nikada ne bi sreli da nije bilo zainteresovanosti za njeno delo.
Nije znala sta da misli. Da li je on od samog pocetka imao neku skrivenu nameru? Da li ju je samo koristio za nesto o cemu nije ni slutila? Da li je on, nakon svega, i dalje igrao neku izopacenu, bolesnu igru sa njom? Da li joj je, nakon sto je predvidela svaki njegov pokret i svaku njegovu nameru, promakla ona najvaznija, najozbiljnija i mozda i najveca?
Ujurila je u kucu i potrcala pravo uz stepenice do spavace sobe. Ukucala je kombinaciju i iz sefa izvadila onu anonimnu kovertu sa slikama za koje je odlucila da zaboravi. Ipak, nakon ovakvog saznanja, nakon besa koji je osecala, nakon sto nije mogla da pretrpi jos jednu laz, uzela je koverat i zaputila se nazad ka gradu i Zaynovom stanu.
Jednom za svagda ce joj sve priznati ili ce ona jednostavno otici. Stace na kraj svim njegovim lazima, jer joj je bilo muka od igrica. Mislila je da su konacno zavrsili s tim, ali je ocigledno pogresila.
Usla je u njegov stan, a Majlo joj je potrcao pravo u zagrljaj. Ponovo se slomila kada je ugledala stene, pa je tako porezena, plakala na podu hodnika, grleci psa.
Konacno je bila dovoljno smirena da pozove Zayna i kaze mu, mirnim i normalnim tonom da ga ceka kod njega. Nije zelela da mu pruzi priliku da usput smisli ubedljive lazi kojima ce joj po ko zna koji put zamazati oci.
Bas kada je krenula da trazi njegov broj u imeniku, telefon je zazvonio. Bio je to Zaynov kancelarijski broj.
''Halo?'', javila se, skrivajuci svaku emociju u svom glasu.
Umesto odgovora, cula je dva prigusena muska glasa. Ipak, bila su dovoljno razgovetna da je mogla da cuje sta pricaju. Znala je kome su glasovi pripadali - jedan je bio Louisev, a drugi Zaynov.
Bilo je jasno da nije lepo spustio slusalicu, ali umesto da prekine i pozove ga na mobilni, zbog svega sto joj se u zadnjih par sati izdesavalo, odlucila je da prisluskuje.
*
''Cestitam!'', Lou je upao u kancelariju, smejuci se od uveta do uveta, ''Uspeo si! Konacno!'', rekao mu je pobedonosno.
''Opet nisi kucao.'', prekorio ga je Zayn, drzeci slusalicu prislonjenu na uvo.
''Ostvario si najvecu pobedu , a ja nisam prvi kojem si se obratio, strasno.'', zacoktao je, kao i uvek zezajuci Zayna.
''Mislio sam da javim Violet da bude spremna da je vodim na veceru.'', momentalno je spustio slusalicu sa iznerviranim izrazom na licu.
''Brate, nisam verovao da hoce, ali plan je uspeo. Neces valjda stvarno zaprositi Violet? Sada nema potrebe za tim.'', Louis se i dalje smeskao.
''Ne zezaj me.'', Zayn je pokusao da ostane ozbiljan, ali nije uspevao, ''Vec sam ti rekao, mozda jesam poceo sve ovo sa njom da bih naterao njenog taticu da potpise ugovor po mojim uslovima. Mozda je jesam u pocetku koristio kako ne bih izgubio milione, ali...stalo mi je do nje Louis. Volim je.'', priznao je bez imalo stida.
''Vidim, morao sam malo da te zezam. Ko bi rekao da ce ti se moj plan duplo isplatiti. Em smo bogatiji, em si ti bolji covek zbog nje.''
''Lepo sam ti rekao da ne postoji nesto sto je previse ekstremno za mene. Vidis da smo uspeli.'', smeskao se, a onda je ustao i radosno prigrlio Louisa.
''Hajde da sredimo sve, pa idi da zaprosis tu divnu zenu.'', rekao je Lou, a onda su se bacili na posao.
*
''Ljubavi?!'', pozvao ju je Zayn.
Zabrinuo se kada nije dobio odgovor. Ranije mu je javila da ga ceka u njegovom stanu.
Prvo sto je zatekao bila je kutija sa njenim stvarima i njena putna torba. Zbunio se, ali nije tome pridavao velikog znacaja, ali onda, kada je usao u dnevnu sobu, sledio je sok.
Violet je stajala tamo, sva rascupana i uplakana.
''Vaj, sta se desava?'', pitao je zabrinutim glasom.
''Prestani da se pretvaras kao da ti nesto znacim!'', povikala je, ''Dobio si sta si hteo, zato prestani vise da me zavlacis!'', gusila se.
''O cemu pricas?'', poceo je da panici.
''Trebao bi da naucis kako pravilno da spustas slusalicu! Cula sam sve!'', kada je cuo njene reci, pao mu je mrak na oci.
Ovo nikada nije smela da sazna. Ta tajna je trebala zauvek da ostane zakopana.