Nisam imala pojma da ćeš me tako razočarati i da ću izgubiti veru u tebe. Želela sam da vratim onog dobrog i starog prijatelja kao nekad. Ali ti si pobedio. Uspeo si da me konačno ubediš u suprotno - da uskoro trebam odustati od tebe.
***
''Ja...'', Lillian poče odmahivati glavom. ''Ne mogu.'', suze su joj navirivale na oči i ona kada shvati da je neka knedla u grlu sve više muči, okrenu se i potrča ka izlazu iz kuće.
Suze su joj već klizile niz obraze bez prestanka dok joj je ruka drhtavo otvarala vrata.
''Lillian!'', Niallov glas je zaustavi na pragu kuće. ''Molim te stani!'', trčao je za njom koliko su ga noge nosile.
Lillian je tako jako želela da ode i da napusti tu kuću besa i patnje. Osećala se tako čudno. Nikada pre nije videla tako nešto, sem one užasne večeri u podrumu. Kada se susrela sa Niallom licem u lice i videla njegov poludeli smešak, pomislila je kako je to kraj. Kako je to kraj za njih dvoje. Nikako nije mogla da mu pomogne.
Mislila sam da mu mogu pomoći, mislila sam da se menjao. Sada shvatam kako je sve to je bila gluma, Lillianine oči su se tako brzo punile suzama. Samo je uspela da trepne okom i jedna ogromna suza se spustila niz njen obraz. Bežala je od Nialla, iako nije imala snage da potrči. On je išao za njom, nije želeo da je pusti tako lako.
Na sred ulice ju je zaustavila nečija ruka koja je povukla za lakat. Očekivala je to. Uspela je da vidi Nialla ispred sebe. Iako je bio mrak, njegove crte lica su se tako dobro poznavale. Međutim, to je bila poslednja stvar na svetu u koju bi Lillian želela da gleda. Njegovo lice je podsećalo na taj užasni prizor u kući. Podsećalo je na sve patnje i boli koje je on zadao. Podsećalo je na njega - čoveka za koga je mislila da će se promeniti.
Izgleda da se prevarila.
''Pusti me!'', kroz plač je jecala. Niallov stisak je bio tako snažan.
''Nećeš otići od mene, ne sad.'', Niall se svim snagama borio za njenu pažnju. ''Lilly... To što si videla...''
''Ne pominji mi to!'', plakala je. ''I ne dodiruj me tim rukama!'', grozila se krvi. Druga slobodna ruka joj je prekrila lice. Vlažne suze su joj kvasile obraze i skupljale se u njenoj šaci. Prsa su je bolela, bolje rečeno, bolelo ju je srce.
''Smiri se...'', Niall je tešio i pustio joj ruku. Lillianina kolena su se našla na hladnom asfaltu. Klečala je pred njim bespomoćno. Srce joj je udaralo toliko snažno da bi se svako zapitao da li je to moguće. Nije mogla da se smiri. Jecaji su je prekidali svaku sekundu.
''Mrzim te...'', promrmljala je sebi u bradu dok je brisala suze sa svojih očiju. Glava joj je potpuno bila spuštena dole, nije želela ni da ga pogleda. Niall to nije ni zaslužio. Toliko sam se trudila oko njega, a on mi ovako vraća...
Dve senke su stajale bespomično na ulici, dok ih je osvetljavala slaba ulična svetlost. Momak joj je prišao i kleknuo pored nje. Pokušavao je da priča sa njom, dok ga je ona želela što dalje od sebe.
''Lilly... Rekao sam ti da ću te povrediti i da ne pokušavaš ništa.'', tiho je prošaputao i približio joj se još više. Sada su ih delili samo milimetri. ''Ja sam tako želeo da se promenim i da ne radim više ovo, ali je to nemoguće.'', Lillian je na njegove reči samo ispustila bolan jecaj koji je odavao koliko je samo bila povređena.
''Ostavi me...'', jecala je i prekrila svoje celo lice obema rukama.
Niall je ipak u dubini svoje duše znao i osećao koliko je samo povredio. Svoje vreme je posvetila njemu i pokušala da ga promeni. Pokušala je da ga natera da zaboravi na prošlost koja njoj i nije bila poznata. On se poneo užasno i nastavio da radi isto. Znao je da je bio bolestan i zavistan, to se nije moglo pobediti tako lako.
''Kunem se da sam pokušao.'', ubedljivo reče i pogleda u svoje šake crvene od krvi. Krv se sada bila saušila i zalepila za njegovu kožu. ''Učinio sam to zbog tebe i učiniću to opet. Kajem se zbog svega Lilly...'', kroz izdah reče i protrlja šaku o šaku.
Istina je bila da se kajao. Kajao se kao nikada do sad. Iako mu je u tom trenutku to mučenje i ubijanje pričinjavalo zadovoljstvo, sada se sam sebi gadio. Činilo mu se da je tek sada shvatio šta on uopšte radi u životu. Na šta je sve spreman i da je potpuno poludeo.
''Oprosti mi.'', kroz izdah reče i spusti kapuljaču još više prema licu. Tako je krio svoj ožiljak.
Nakon par Niallovih reči, Lillian se malo umiri. Lice joj je bilo potpuno bledo, ali je bar plakanje prestalo. Užasno se osećala. Smatrala je da ovo nije samo bila Niallova krivica, već i njena. Možda se nije dovoljno potrudila oko njega?
''Šta je tvoj otac rekao na ovo?'', skupila je snagu i upitala ga. Nekako je ustala sa zemlje i otresla svoju zadnjicu od snega. Već joj je bilo hladno, ali je njen izraz lica i ton bio još hladniji. Nije želela da mu oprosti iako je on sam uvideo svoju grešku.
''Šta?'', Niall se izgubio u svojim vlastitim mislima na njeno pitanje. Ustao je za njom zabrinuto i stao ispred nju pomalo zbunjeno i nesigurno.
''Dobro si me čuo.'', Lillian strogo uperi prstom u njega. Lice joj je bilo naduto od plača, ali je bila toliko ljuta i besna na njega. ''Šta je tvoj otac rekao na ovo?'', ona ponovi pitanje ljutito.
''On...''
''Sigurno se ne ponosi svojim sinom koji je ubio toliko žena i devojaka. Samo se seti da je i tvoja majka bila žensko.'', strogo mu reče. ''Kada bi samo znao kakav si, nimalo ne bi bio srećan.'', Lillianine reči su Nialla tako pogodile. Bes i ljutnja su mu kolali venama. Lillian nije ni bila svesna šta upravo izgovorila. Nije razumela kakve osećaje je probudila u njemu.
Njegovo poprsje se brzo i besno podizalo i spuštalo, dok se činilo da bi svojim pogledom mogao da ubije iako mu se oči nisu nadzirale u mraku. Stegao je pesnice i jako stisnuo šake na njene reči. Lillian je bez imalo razmišljanja i znanja gađala u temu koja je Nialla najviše bolela. Nije čak ni razumela težinu svoih reči.
''Gde je on sad?'', postavila je iznervirano i udarila nogom o asfalt. ''Tvoj otac...''
''Moj otac je jebeno mrtav!'', Niall se oštro brecnu. ''I nemoj da si ga spomenula više!''
Niallove ruke su se tresle, zubi su mu škripali pod pritiskom. Bio je sve sem smiren. Crte lica su mu bile potpuno zategnute. Lillian je bila uplašena. Tek posle njegovog tona je shvatila kako ga je povredila. Neprijatna i duga tišina je zavladala među njih dvoje. Niko nije progovorio ni reči neko vreme.
"Š-Šta?", Lillian skupi snagu i nekako upita.
''To što si čula, mrtav je.''
"Ali kako?", Lillian je jedva skupila hrabrost da progovori. Istina ju je probola pravo u srce. Niallov otac je bio jedan od boljih čoveka koje je ona poznavala.
Oči su joj se ponovo punile suzama. Očaj i tuga sada su je potpuno sustigli. Njeno je srce ponovo osetilo val osećanja kojima je bilo napadnuto. Nije uspelo da pobedi, predalo se. Lillian je briznula u plač iako nije čula ni razlog smrti Niallovog oca. Počela je da plače i dopustila je suzama da joj kvase obraze. Lice joj je ponovo poprimilo tu crvenkastu boju.
Mrzela je osećaj boli oko srca. Niallov otac je bio jedan od najboljih čoveka koga je ona poznavala. Iako su obe porodice bile bogate, gospodin Horan svoju decu nije zapostavljao. Niall je bio jedino dete u toj porodici i verovatno i zaslužio je svu pažnju ovoga sveta. Njegova majka je umrla na porođaju, to je ono što je porodicu Horan najviše pogodilo.
''Kučka ga je otrovala.'', Niall hladno reče i učini svojim rečima da Lillian naglo podigne glavu ka njemu i pogleda ga zabrinuto. Kosa joj je od znoja i suza bila zalepljena za lice tako da se jedva videlo.
''Ko?'', Lillian drhtavo upita.
Niallova glava je bila okrenuta na potpuno drugu stranu. Videlo se i čulo po boji njegovog glasa koliko je povređen. Bio je jako vezan za svog oca i naravno, njegovu smrt je jako teško podneo.
''Giselle.'', Lillian se u tom trenutku šokirala, a njeno telo se ukočilo. Oči su joj se širom otvorile dok je zbunjeno gledala u Nialla koji je kroz režanje i sa poteškoćom izgovorio njeno ime. ''Otrovala ga je zbog bogatsva.''
Giselle je bila Niallova maćeha. Žena koja se udala za Niallovog oca i koja je ujedno bila kriva za razdvajanje Nialla i Lilly. Poznato je da su njih dvoje bili nerazdvojni. Kada je Giselle došla, insistirala je da se oni odsele i tako je uspela da ih razdvoji. Niall nije nimalo podržavao vezu Giselle i njenog oca.
Samo ime joj je bilo čudno. Giselle je bila francuskog porekla. Sa Niallovim ocem se upoznala poslovno. Počeli su da izlaze i tako su i odlučili da žive zajedno. Kada su se na kraju venčali, Niall je bio razočaran u svog oca. Jako teško je to prihvatio. Mislio je kako je njegova majka jedina žena u njegovom životu. Ali nije, izgleda da je njegov otac odlučio da krene dalje i to bez njegove majke.
Bilo je jako teško za poverovati, ali Giselle je bila žena koja je otrovala Niallovog oca. I Niall i Lillian su znali koliko je ta žena bila pakosna. Njeno ponašanje nije bilo baš najbolje. Niall je pokušavao da stavi to svom ocu do znanja, ali je on bio zaslepljen njenom ljubavlju. Nedostatke nije primećivao kod svoje žene. Giselle je Niallu sama priznala kako je otrovala njegovog oca sa ponosom i to samo zbog bogatstva koje je on Niallu ostavio. To bogatstvo je želela samo za sebe.
''O moj Bože!'', Lillian je prekrila svoja usta rukom u šoku. Tek sada je razumela koliko je Niallu bilo teško živeti bez roditelja. Ovog puta nije imao nikog. Čak ni u Giselle nije smeo da ima poverenja. ''Niall, tako mi je...''
''Ne govori da ti je žao!'', Niall je prekinu.
''Niall...'', Lillian je tiho izustila i prišla Niallu. Stavila je šake na njegova prsa i počela da pravi nepravilne pokrete. Pokušaj smirivanja Nialla je dobro prošao. Niallovo disanje se konačno umirilo.
''Na kraju je platila.'', Niallov glas prekide tišinu između njih.
''Ali kako?'', Lilly zbunjeno postavi.
''Skupo.'', okrenu glavu ka njoj zagledavši se u njeno lice i tada nastupi zlobni osmeh. Niall se smeškao pakosno. U očima koje se nisu videle, sijale su sitne varnice. Niall se tada prisetio tog dana i ponovo osetio isto ono zadovoljstvo kao nekad. Setio se njenih naočara na podu i beživotnog tela. Ponovo ga je oblio osećaj slobode.
Lillian je bila potpuno zbunjena njegovim rečima, ali i preplašena Niallovim izrazom lica. Zagledala se u njegove usne i osmeh koji su obrazovale. Videla ga je samo jednom kako se iskreno smeši, ali ovo nije bio iskreni osmeh. Ovo je bio osmeh iz zlobe, Lillian pomisli.
Nakon tih reči, Niall je lagano sklonio Lillianine šake sa svojih prsa i umirujući svoj smešak krenuo ka kući. Lillian je i dalje stajala bespomično na ulici i gledala za njim. Nije pokušala da ga zaustavi. Promatrala je tamnu senku kako se sporo kreće po asfaltu, dok vuče noge i grebe cipele. Iz daleka je izgledao strašno, ali je u Lillianinim očima on i dalje predstavljao čoveka koji joj je ulepšao detinjstvo.
Author's note
Suprise!
Niste ovo očekivali? Hm? To sam i mislila.
Btw ima mnogo toga što ne znate. Ali će se sve uskoro otkriti. Evo ovo je malo duži nastavak, pošto juče nisam postavila (a trebala sam), tako da se nadam da vam se sviđa. Oprostite što ovih dana i nisam tako aktivna, ali ću sve da nadoknadim. Čujemo se prekosutra ♥
~SwaggyWritter