The Hatchetman | Niall Horan

XXIII

Čovek nije ono što misli da jeste, već ono što krije.

***

''Lilly!'', devojka se okrene ka glasu koji je doziva zamahnuvši svojom dugom plavom kosom. ''Ovamo!'', mahne joj rukom i Lillian se tada uputi ka njoj.

U ruci je držala malenu torbu u kojoj je nosila one najpotrebnije stvari. Pidžamu, četkicu za zube, noćnu kremu i četku za kosu. Ipak je na Meghanino insistiranje odlučila da ode kod nje i provede noć tamo.

''Znaš, promašila bi celu ulicu da te nisam pozvala.'', Meghan joj reče kikotajući se svojoj izgubljenoj prijateljici. Meghanina kuća i nije bila baš tako daleko, ali je malo pešačenja Lillian dobro došlo.

''Izvini što si me čekala.'', Lillian joj reče uz sitni osmeh i Meghan je privuče u kratak zagrljaj. Njoj je to bilo jako čudno. Njih dve su se poznavale jako malo, a Meghan je zvala kod nje da prespava. Dona je nikad nije zvala da prespava kod nje iako se njih dve nisu razdvajale.

''Ma nema veze, ionako sam ceo dan u kući.'', Meghan se toplo nasmeši. ''Mislim celo veče sam u kući, a bila sam u školi jutros. To se ne računa, zar ne?'', Meghan se izgubljeno uhvati za čelo i njena rečenica je bila dovoljna da je Lillian pogleda zbunjeno.

U tom trenutku Meghan napravi neki blesavi izraz lica i tada obe počnu da se smeju. ''Znam da me...'', Meghan govori kroz smeh. ''Nisi ništa r-razumela.''

''Ne znam zašto se smejemo.'', Lillian kroz smeh i uzimajući vazduh jedva prevali preko usta i u tom trenutku počnu da se kikoću još više. Nihovo smejanje je zarazno i odjekuje ulicom.

Njih dve se smeju još par minuta i tada shvate kako obe plaču od smeha. Kada se napokon situacija malo smiri, Meghan i Lilly se konačno upute niz malu ulicu.

''Pa...'', Meghan započe brišući krajeve svojih očiju od suza. ''Ovo je moja kuća.'', tada pokaza na belu kuću na dva sprata sa jako lepo uređenim dvorištem. Nije bila nimalo napadna ili se izdvajala od ostalih. Trava je bila jarko zelena i po dvorištu se mogao naći po koji patuljak.

Lillian je tog momenta prošlo kroz glavu koliko bi ona zapravo volela da živi u takvoj kući. Zasmetalo joj je to što je njena kuća bila duplo veća od Meghanine i tek tada sama shvatila koliko se razlikovala od ostalih i živela ''na visokoj nozi''.

Poželela je da bar na trenutak ne bude ona razmažena devojka koja samo razmišlja o novcu. Želela je koliko toliko normalan život sa porodicom koja na prvo mesto stavlja svoju decu. Ali ona to nije ni dobila, niti imala.

''Dobro došla u moj skromni dom.'', Meghan joj je otvorila kapiju i onda su zajedno ušle u dvorište. Lillianine oči se nisu odvajale od silnog cveća koje je bilo posađeno u dvorištu. Bilo je svega i svačega, sve vesele boje su preovladavale u dvorištu što je Lilly podsetilo na Meghan koja je stalno bila optimistična i njeno trenutno raspoloženje.

''Mora da voliš ruže?'', Lillian je upitala.

''Da, pogotovo crvene.'', Meghan je govorila o njima i samo je čekala temu koja joj se dopala da započne i da priča o njoj. ''Baka je ranije stalno pravila čajeve i parfeme od ruža.'', Meghan je rekla smešeći se i tada se učinilo kao da se zagledala na trenutak u daljinu prisećajući se nečega. A potom bi ponovo pogledala ka Lillian potpuno ošamućeno i tada napokon je pozvala da uđu u kuću.

Baš kao što je i Meghan rekla, ta kuća je bila njen skromni dom. Bilo je jako čisto i uredno. Zidove su krasile različite slike i sve je bilo u veselim bojama, baš kao u dvorištu. Lillian se dopala Meghanina kuća. Odavala je neku lepu atmosferu i prijatnost kao da se osećala u sopstvenoj kući. Pa ni kod kuće se nisam osećala tako opušteno, priznala je.