The Hatchetman | Niall Horan

XXI

Lillian se tog trenutka našla oči u oči sa Niallovim licem. Njene oči se ni trenutka nisu zadržale na njegovim bledim obrazima ili nebesko plavim očima. Njen pogled je iste sekunde ostao zaključan na njegovom ožiljku.

Ogroman ožiljak koji je presecao njegovo oko i obrvu. Zauzimao je takođe i deo njegovog obraza i čela. Sama slika je užasnula Lillian. Sada joj je bilo jasno zbog čega se toliko skrivao.

Sam prizor koji je videla ispred sebe stavio joj je do znanja kako je Niall imao dosta buran period života posle njihovog rastanka. Teška prošlost i užasavajući gubici roditelja su definitivno bili ono što je ovog momka učinilo dosta jačim. Lillian je zadrhtala i njena donja usna je zatreperila konstantno gledajući u Niallovo lice sa nekim strahom u očima.

Ko mu je ovo uradio? Pitala se.

Dok on čak nije ni želeo da podigne pogled ka njoj. Osetio je sramotu dok je tako gledala u njega. Nije mogao da podnese da je neko konačno posle toliko godina ugledao njegovo ''pravo lice''.

''N-Niall?'', tiho je prošaputala kroz izdah, osećajući blagu jezu kako joj se spušta niz vrat, a potom i niz leđa.

''Lilly?'', upitao je ne podižući pogled ka njoj.

''Šta ti se desilo?'', tiho je postavila grickajući kut donje usne i pokušavala da smanji nervozu i tenziju između njih dvoje. "Niall, pogledaj me.", Lillian naredi i konačno učini da on pogleda prema njoj.

Namrštenih obrva je zurio u nju. Njen pogled se zadržao na njegovim očima. Iako je bio mrak jasno je mogla da uoči to duboko i tamno plavetnilo.

Kako se samo promenio, mislila je.

Izgledao je dosta starije i ozbiljnije. Ono što je fasciniralo Lillian, bio je tako lep oblik njegove vilice. Divno oblikovan nos i visoko čelo. Iako ga se dobro sećala takvog iz detinjstva, on se dosta promenio. I dok ga je gledala tako, osetila je neku čudnu bol u srcu. Žalila je za tim godinama koje nisu proveli zajedno.

"Ko ti je to uradio?", upitala je i približavajući mu se neprimetno naslonila šaku na njegovo lice osećajući toplinu njegovih obraza.

Niallov izraz lica se automatski promenio na njen dodir i iste sekumde je odmaknuo od sebe grubo. Nije bio niti malo nežan što je Lilly uplašilo.

"Ne dodiruj me!", Niall zapreti i istog momenta se odmaknu od nje.

''Niall, ja...''

''Odlazi, nemoj da me gledaš.'', burno je odreagovao i brzo joj okrenuo leđa. To je Lilly pogodilo pravo u srce. Ona je želela da se on oslobodi, želela je da joj se poveri. Želela je istinu.

''Niall ja neću otići odavde ukoliko mi ne kažeš istinu.'', ucenila ga je odlučno i približila mu se s leđa.

Smatrala je kako ne treba da se srami samog sebe. Taj ožiljak je deo njega. U čemu je problem? Ali Lillian nije znala koliki je značaj taj ožiljak imao za Nialla, koliko je krvi prolio samo zbog njega.

Želela je da ga dodirne ili okrene prema sebi, ali ju je u tome sprečio njegov glas. ''Zato ću ja otići od tebe.'', iznervirano je uzdahnuo i uputio se u tamnu ulicu ostavivši Lillian potpuno samu.

***

Nije znala šta radi. Gde da ide i kako da se ponaša.

Bila je potpuno izgubljena u svome svetu, vlastitim mislima. Njeno telo su presretali stalni žmarci zbog kojih bi dobila čudan osećaj u stomaku. Imala je osećaj kako je sve to bio deo sna iz kog je želela da se probudi. Noćna mora koja je opsedala svake večeri.

Mislila je kako sve to ima granicu, ali ne. Ubrzo je došlo vreme da će tako i ostati ukoliko ne preduzme nešto.

Već par večeri za redom ona nije oka sklopila. Nosila je teret na svojim prsima. Opet se javio taj osećaj iznemoglosti. Čak je preskočila i jedan dan nastave sa opravdanjem kako se ne oseća dobro. Što je sa jedne strane i bilo tačno.

Svuda oko nje je uspela da pronađe taj neodređeni oblik ispupčenog parčeta kože koji je podsećao na Niallov ožiljak. Crveni i jasno izraženi trag na njegovom licu, smatrala je kako će je pratiti kroz dane i da joj neće dozvoliti da predahne.

Nije uspela da zaboravi na to. I sama se osećala užasno zbog nekog čudnog osećaja kako ga već danima nije posetila. Ali je shvatila to kao prednost, pokušala je da i sebi i njemu da mira.

Što je donekle bio neuspeli pokušaj.

Niall je za to vreme imao pogled na još jednu žrtvu koja ga je nesvesno čekala u dosta prometnoj ulici te večeri. Nije želeo da ga iko primeti, niti je osetio bilo kakvo kajanje iznutra. Sve se činilo tako istim, bez ikakvog drugačijeg osećanja.

To veče je možda obeležilo nastavak njegovog besa i mržnje prema svima. Poželeo je da nastavi da ubija, da se oseća dobro.

Svetla kosa koja se lagano viorila na vetru uskoro je izbledela i nestala u tamu. Niall je posle vremena posmatranja, nju poveo sa sobom u tminu i mrak kojim je vladao.

Nije čak uspela da ispusti vrisak. Sve se odigralo tako brzo. Za tren se našla između zida i Niallovog snažnog tela koje je pritiskalo s preda. Nije mogla da se izbori za vazduh.

Bila je svesna. Ta lepa i mlada devojka je znala. Znala je da će možda kroz par sekundi biti mrtva.

Međutim, Niall sa jedne strane to i nije želeo. Neko vreme je samo posmatrao to uplašeno lice i terao sebe da je još više uplaši kako bi je takvu odveo u svoj podrum gde će da je muči.

Neko vreme je samo hladno zurio u nju i njene izražene jagodice na obrazima. Svaki put bi jače stisnuo šaku oko njenih usta kada bi pustila novu suzu ili malo glasniji jecaj. Želeo je da je boli, baš kao i njega.

Njene ruke su sve jače udarale o njegova prsa kako bi se što pre oslobodila, ali to nije bilo dovoljno. Kapljice znoja su klizile niz njeno čelo baš kao i kiša u jesen.

Devojka se našla u potpunom šoku tog trenutka. Nije ni razmišljala o tome kako će te večeri pasi u ruke zastrašujećeg ubice, Sekire-čoveka.

Niall je primetio kako se ona sve više umara u njegovim rukama. Učinio je ogromnu grešku što je malo spustio ruku sa njenih usana. Tada je pobegao njen tihi šapat. "Šta sam ti ja učinila?", kroz suze je upitala što je učinilo Nialla slabim. Postalo mu je zagušljivo.

Duboko se zagledavši u njene oči, video je nju tog trenutka. Ta plava kosa ne samo da je odavala toplotu srca i vedrosti, već je i sama podsećala na nju. Ali i to ponašanje, karakter i borba za život. I jeste, opet su podsećali na nju. Na Lillian.

Setio se Lillian i njihovog prvog susreta. Sve to je učinilo da pusti devojku na slobodu koja je to jedva dočekala.

Naslonio se na zid i snažno zatvorio oči pokušavajući da skrene misli sa nje. Lilly, šta si mi to učinila?

Author's note

Hej ljudi! Oprostite što me nije bilo par dana. Potrudiću se da sledeći nastavak dođe brže, ali nešto ovih dana i nisam baš najbolje. Uglavnom, nadam se da ste svi vi dobro i da nastavljate sa čitanjem. Želim vam lep i ugodan raspust, pa se čujemo :*

~SwaggyWritter