The Hatchetman | Niall Horan

VII

Ubijanje jedne osobe čini te ubicom. Ubijanje milion čoveka čini te kraljem. A ubijanje svih koji ti stanu na put, čini te Bogom.

***

''Dona!'', Lillian pozva devojku koja je brzim korakom išla niz hodnik. ''Pa stani!'', reče i uhvati je za lakat. Okrenu je ka sebi i ponovo se srete sa tim smeđim očima.

''Pusti me.'', Dona mrzovoljno reče i pokuša da otrgne svoju ruku iz njene.

''Vidi...''

''Ne interesuju me tvoja izvinjenja niti ispirke, ja sam svoje rekla. Obrati mi se kada budeš shvatila svoju grešku.'', Dona je prekinu odbojnim i ljutitim glasom. Velika doza hladnoće se mogla osetiti u njenom tonu. Lillian samo nije razumela zbog čega se ponašala tako prema njoj. Znala je da joj je taj spoj značio, ali da li je morala da joj se toliko ljuti zbog toga?

''Želim da ti kažem toliko toga Dona.'', Lillan joj pusti ruku i pogleda u pod. ''Imam dobar izgovor zbog toga što nisam došla juče.'', povređeno joj saopšti i dalje gledajući u pod. Najviše ju je bolelo to što nije smela ništa da joj kaže. To da je Niall oteo, bila je njena mala tajna. Za to niko nije smeo znati, pa čak ni njena najbolja drugarica, a pogotovo ne njeni roditelji.

''Pa onda reci.'', ljutito joj odvrati.

''Ne mogu.'', Lillian spusti šaku preko svojih očiju i pogleda u nju kroz prste. ''Oprosti.'', Dona se nasmeja od muke njenim rečima i ostavi je samu na hodniku prevrćući očima. 

Šta sam sad loše učinila? Lillian se pitala dok se kretala ka svom ormariću. Ceo dan joj je proleteo dok pucneš prstima. Celog dana je bila nezainteresovana za rad na času i predavanje lekcija, iako je oduvek bila primeran učenik.

Nije mogla verovati da se toliko naljutila na nju da ne želi čak ni da sasluša njenu stranu priče. A izvini koja je moja strana priče? To da sam oteta od strane manijaka sa sekirom? Lillian se sarkastično upita u sebi i otvori svoj ormarić. Uze sve što joj je bilo potrebno i taman kada je želela da ga zatvori...

''Hej ljubavi.'', sa osmehom se okrenu ka dečku koji je stajao pored nje i gledao u nju sa podignutom obrvom.

''Ćao.'', reče pomalo veselije. Ipak je sama pojava Robina uspela da je oraspoloži. Nije znala kakva se to moć krila u njemu, ali mu je to i uspevalo. 

Robin se sagnu, približi njoj i na tren spoji njihove usne. Položi dlan i prste na njen obraz i pribi je uz svoje lice. Stegnu njen struk uz svoje telo, tako da Lillian oseti neprijatnost. Mogla se kladiti da svi na hodniku bulje u njih dvoje. 

Najveća faca u školi i povučena štreberka? Hmm... Interesantno.

''Nedostajala si mi.'', Robin joj kroz osmeh reče kada se udalji od nje zahvaljujući Lillianinim šakama koje su se nalazile na njegovim prsima. Uporno ga je gurala od sebe, nije želela da privlači pažnju u tolikoj meri.

''I ti si meni.'', reče i pogleda u stranu. ''Ali moram ići sad. Vidimo se.'', obavesti ga i uputi se što bržim korakom ka ulaznim vratima bežeći iz Robinovog zagrljaja. Osećala je kako se vrelina polako penjala u njene obraze od svih tih pogleda koji su bili uprti ka njoj.

''Hej! Pa čekaj!'', na Robinov glas ona brzo zatvori vrata iza sebe i pokuša da se dokopa izlaza iz školskog dvorišta. Relacija: Niallova zgrada. Carli ću javiti da sam ostala na dodatne časove iz matematike, Lillian razmisli i osmisli dobar plan. Na brzinu ukuca Carlin broj i napisa joj kratku poruku, a zatim se žurno uputi dobro poznatim putem.

***

Zima je ove godine došla dosta brzo. Svi stanovnici Veksforda mogli su primetiti kako snežne pahulje dolaze u njihov grad nepozvane mnogo ranije nego inače. Niko nije očekivao da će se za tako kratko vreme deca već sankati i uživati u zimskim čarolijama.