Za stolom su sedeli deka, Aleksej, mama i tata, a ja i Matija smo gledali sa strane kako ga moji roditelji rešetaju pitanjima i prekorevaju ga za svaku stvar. Malo malo pa bi me pogledao krajičkom oka pa nastavio da govori, a ja ne bih smela da mu priđem jer bi me Stefan sprečio. Drugi je Saša, hvala bogu pa on nije tu večeras.
''Dođeš mi u kuću i kažeš mrtav hladan da su saznali za nju i da je traže? Pa ubio bih te golim rukama!'' tata skoči sa stolice besno i uperi pištolj u njega zbog čega pritrčim Alekseju i obgrlim ga rukama oko vrata te svojim telom zaštitim njega od oca.
''Helena makni se!''
''Ako ubiješ njega i ja ću se ubiti, a znaj da ću te zauvek mrzeti!'' rekla sam i jako stegla Alekseja. Lagano je ustao i primio me u svoj zagrljaj.
''Helena, smiri se, niko nikoga neće ubiti. Gospodine Strahinja, ja sam ovde došao čisto da Vas obavestim da vodim Helenu sa sobom. Da je dug plaćen i da je sve pod kontrolom. A kako ste rekli, nema duga, nema ni zabrane...'' rekao je sigurnim tonom. Tata je ispustio pištolj i odmah smestio ruku na srce jer mu je za čas pozlilo.
''Tata?'' zabrinuto sam mu prišla, a on se rukom oslonio o mene.
''Zaboga u grob ćeš me strpati dete....'' rekao je kroz zube i teško izdahnuo. Mama ga je smestila na stolicu i pružila mu vodu.
''Kuda ti to vodiš moju Helenu? Zar imaš hrabrosti da kažeš bilo šta nakon svega?''
''Imam gospodine. Ja je mnogo volim. Za nju bih i u vatru skočio, a znam je tako kratko, ali ćerka Vam je jako vešta, brzo uđe pod kožu...''
''Dobro i od čega ćete živeti?'' upitala je mama.
''Od ljubavi...'' izgovorila sam to naglas i svi su se nasmejali, a ja sam se kao dete pobunila.
''Brzo ću završiti fakultet, a onda ćemo se voleti i za sve će ključ biti naša ljubav...'' mama se nasmejala kutom usne i spustila očevu čašu na sto.
''Oprostite ako sam bila gruba prema vama. Samo sam htela da je zaštitim kao majka. Smatrala sam da ne mora da prolazi ono kroz šta sam ja. Ali ako smatraš da to možeš sada, učini to, ali znaj da nema odustajanja kad bude teško Helena...'' rekla je i zagrlila me nežno, konačno majčinski. Iz svog džepa je izvukla moju ogrlicu koju sam radosno ščepala.
''Mislila sam da si je bacila...'' rekla sam srećno i odmah je dala Alekseju da mi je okači oko vrata. Tata se pomirio sa svime i prošaputao.
''Povrediš li je završićeš u prvom jarku na koji naletim...'' nasmejali smo se i klimnuli glavama.
''Prespavajte noćas ovde...'' mama izgovori tiho i skloni mi pramen kose sa lica.
''Ali razdvojeni dok ste pod mojim krovom!'' javi se i tata zbog čega svi prasnu u smeh. Tako mi je drago da su shvatili da je Aleksej divan. Od svega me odvojio Sašin glas.
''Oh... i ti si tu...'' Aleksej promrndža namršteno i prekrsti ruke na grudima.
''Helenice, žao mi je što nisam odmah došao kad sam čuo. Dođi...'' zagrlio me i nije želeo da me pusti u inat Alekseju. Nisam mogla da vidim Alekseja, ali sam bila sigurna da kipti od besa.
''Aleks, hajde pokazaću ti sobu...'' začujem Matijin glas koji sve pokušava da spase, a onda pored mene i Saše proleti kao besni ris i krene uz stepenice sa Matijom uz jedno kratko i drsko ''Laku noć''.
Odgurnem Sašu jedva i besno ga pogledam.
''Upravo si razbesneo mog dečka. Zauzeta sam i ne želim ništa sa tobom, utuvi to u svoju tupavu glavu više!'' kako sam izgovarala koju reč ona je bila glasnija od one druge, sve dok se nisam proderala na njega.
Nastaviće se...