Zaljubljena bitanga

26.deo

《Aleksej pov》

Uveče, negde oko deset napustio sam njen stan teškog srca. Taj poljubac me toliko boleo da je sve što sam joj rekao bilo da ću se vratiti i to joj je trebalo. Nekako je to želela da čuje.

Rekla mi je da joj je i ogrlica koju sam joj dao bila oduzeta i da nema pojma gde ju je njena majka sakrila, pa sam se zakleo u sebi da ću jednoga dana da joj poklonim srce, tad neće moći tek tako da joj ga otmu i sakriju jer će biti potpuno moja.

Povratak u Brazil teže mi je pao nakon svega što se desilo, nakon one lude noći i još lepšeg dana koji sam imao sa njom. Narednih mesec dana, opet sam bez nje. Uveliko sam u krizi zbog toga.

''Kako je bilo?''

''Nezaboravno. Hvala ti što si mi dozvolio da je vidim, tako sam je se uželeo, a i ona je mene poželela...'' osmehnuo se i pogledao u novine.

''Znaš... da mi jednog dana kaže da ste se tajno uzeli, ne bih se začudio...''

''Neću još to da joj namećem, ali imam to u planu...''

''Oh, dakle za sledeći susret biramo prsten?''

''Biramo prsten kad sve sredim, a hoću veoma brzo...'' rekao sam i lagano spustio pogled na svoju šaku po kojoj još uvek osećam poljupce njenih nežnih usnica.
Osetio sam tako dobar osećaj koji je skoro isti kao onaj od sinoć kad je zaspala na mojim grudima, znao sam da će ovaj put biti teže i svaki sledeći put biće teže. A volim to malo čudo, tako smo se brzo vezali. I psihički i fizički.

O bože ludim dok mislim na nju! Zamišljam je kako se ponovo nalazi ispod mene, kako sve ponavljamo iznova i iznova.

Moram da skrenem misli pod hitno sa nje!

Spustio sam glavu i ponovo pogledao u svoje dlanove. Koliku su privilegiju imali samo ti dlanovi, držali su je za ruku, mazili njene obraze i usne.

Koji srećni dlanovi!- pomislim i nasmejem se sam sebi u bradu.

''Gospode dragi! Ti nisi normalan...'' začujem Darka koji se smeje, ali govori nekako dramatično.

''Šta...jesi li dobro?'' okrenem se ka njemu dok on zagleda mene, okretao sam se i gledao oko sebe, a onda me zaustavio i pogledao mi u vrat.

''Boga mi je moja mala umetnica. Ah... na dedu...'' prekrijem rukom vrat i kiselo se nasmešim.

Dođavola mala, napravila si mi šljivicu?!

''Am... to je... ne to nije... ja sam... uštinuo sam se u snu...'' rekao sam i na tren odahnuo.

''Ma je li? U snu?'' upita i odmah po glasu znam da sam provaljen. Zavalio sam se u sedište i slegao ramenima.

''Dobro... ona je...''

''Pa bolje da je ona nego da je neka druga pa da te sad i ovde lišim života...''

''Zar mislite da bih varao devojku zbog koje sve ovo radim?'' upitao sam i lagano skrenuo sa teme.

''Ne mislim ja, samo ti kažem. A i nekako mi je drago što je izabrala momka kog sam ja lično proverio. Ti si mi kao unuk, daćeš mi praunuke i živećemo srećno...''

''Ah... to je tako dobar plan Darko, a ja bih to voleo više od svega na ovom svetu...''

''Oh... to nisam očekivao...'' nasmejali smo se i nastavili da pričamo o mogućim dešavanjima u budućnosti.

Nastaviće se...