Zaljubljena bitanga

27.deo

《Helena pov》

Raspremila sam stan, uklonila svaki trag da je ikada bio u njemu i sakrila ružu koju mi je dao. Malo malo pa pogledam kroz prozor u daljinu i pomirišem ružu koju čvrsto stežem uz svoje grudi. Ne zna se ko lepše miriše, on ili ruža.

Bacila sam se na krevet i počela sve od samog početka. Čitala sam knjige kao i uvek kad završim sa ispitima. Volela bih da i moj princ jednom dođe po mene i odvede me što dalje sa sobom.

Ah kako bi to bilo lepo!

Bacila sam knjigu i krenula da maštam o njemu. Sve je bilo kao u snu, jer za sad samo san i jeste.

Začula sam kucanje na vrata i začuđeno pogledala u njih. Mama i tata imaju ključ kao i Saša, Zoe i ja se nismo videle dugo jer sam u kazni, a Aleksej je rekao da je otišao ponovo na ono mesto. Ko je to sad?

Ustala sam i potrčala ka vratima, provirila sam kroz špijunku i videla sa taj neko sa druge strane gleda kroz nju u moj stan. Poklopila sam je i odmakla se od vrata. Šta ako je to ona osoba koja me jurila sinoć?

Odmah sam uzela telefon i otišla u kupatilo. Pozvala sam iz nekog razloga Alekseja, mislila sam da će ona osoba otići kad čuje da nisam tu, a i meni bi bilo lakše kada bih pričala isključivo sa njim.

《Aleksej pov》

''Zove Helena...'' rekao je namršteno jer kršimo dogovor.

''Darko rekao sam joj da telefon nije kod mene...''

''Hajde uzmi... možda je važno...'' rekao je i pružio mi telefon. Odmah sam se javio i upitao:

''Ljubavi je l' hitno? Ne bih smeo da raz-...''

''Znam. Znam. Molim te mili, neko mi je pred vratima. Pokušava da uđe....'' Darko odmah sedne do mene i pogleda me upitno.

''Hej... polako. Kako misliš pokušava da uđe? Jesi li sigurna da nije neko od-...''

''Ne. Nije, strah me...''

''Dobro smiri se. Dolazim. Let je ionako odložen za večeras...'' brzo sam pokupio jaknu i vratio telefon Darku. Uzeo sam ključeve od vozača i zaputio se nazad u njen stan.

....

Ušao sam u zgradu i krupnim koracima krenuo uz stepenice. Ispred njenog stana zaista i jeste stajao neki čovek. Lagano sam krenuo uz stepenice kao da se ništa ne dešava.

''Dobro veče...''

''Dobro veče...'' javio se i pogledao me. Primetio sam da je stariji i da mu je jedno oko prekriveno povezom. Imao je ožiljke, bradu i kožnu jaknu.

''Am... nešto tražite?'' upitao sam fino i prišao mu uz osmeh.

''Devojka. Mala, smeđa... Helena'' rekao je samo u kratkim crtama i pokazao mi Heleninu sliku na šta me živ znoj oblio.

''Da, živela je u tom stanu pre nego što sam ga kupio. A zašto je tražite? Mislim da imam njen broj ako želite mogu da Vam ga dam...''

''Traži je moja gazdarica...''

''Kako se zove?''

''Ne tiče te se. Laku noć...'' izgovori i strči niz stepenice. Iz džepa izvadim ključeve koje mi je Helena dala i uđem u stan.

''Helena?''

''Aleksej!'' pritrči mi u zagrljaj i usput baci tiganj koji je držala u rukama, a ja je nežno primim u svoje naručje.

''Bio je tu...'' rekla je uplašeno.

''Znam. Znam. Video sam ga. Tražio je tebe, ima tačan opis, sliku i ime. Helena moram da te sklonim na sigurno, smrdi mi da je ovo Leontinin čovek...'' rekao sam i nežno prešao rukom preko njene kose. Sva je bila naježena, drhtala je kao prut, a ja sam bio siguran da ni ovaj plan sa odvajanjem neće biti od koristi više. Najsigurnija je uz mene.

Nastaviće se...