《Aleksej pov》
Sklonio sam sve svoje stvari i umorno seo na fotelju. Dohvatio sam telefon i novine koje sam našao u sandučetu i krenuo da razgledam oglase za stanove. Ostalo mi je taman toliko novca da kupim novi stan i otplatim ovaj. Razmišljam već dugo o ponudi koju sam dobio od Tonia, sa tim novcem mogao bih da se rešim očevih dugova i dovršim fakultet.
Spustim novine do sebe i lagano protrljam svoje čelo.
《Helena pov》
Bacila sam knjigu na sto i osvrnula se oko sebe. Ni žive duše ni mrtvog predmeta. Sela sam na stolicu i izmrcvareno otvorila knjigu. Listala sam je kao učeći i odvlačila sebi pažnju čokoladicom koju ždrakam već deset minuta. Otvorila sam je lagano i pojela je u dva zalogaja. Smoreno sam se oslonila o stolicu i bacila ruke u stranu. Bila sam tiha jer kad god da pisnem ona bibliotekarka izmili iz nekog ćoška i onim piskavim kreštavim glasom vikne ''Ovo je biblioteka. Pst'' i ovo je moj zdrav um, ali pored tebe i ove knjige predamnom neće ostati zdrav.
Začula sam škripu velikih vrata biblioteke i okrenula se da vidim ko je jer ovde nikada nikoga nema. Ugledam momka sa plaže i brzo se štrecnem i ispravim se na stolici kao da mi je metla u leđima. Skrenem pogled, ali oborim svoje olovke. Kad napravim veću buku i on i bibliotekarka koja krene da me grdi premeste poglede na mene.
''Vidi je. Dve leve ruke i noge ima!'' rekla je i krenula da baca moje olovke u knjigu.
''Idi! Idi nespretna devojko! Dok ti nisi došla na ovaj fakultet pametni ljudi nisu dolazili da uče ovde već kući! Ja sam imala mir, oni znanje i svi srećni...'' rekla je nervozno i odšetala do svog stola po svoj jogurt.
''Zaboga kad stigneš da udahneš vazduh za tolike rečenice?'' upitam tiho samu sebe i sednem opet na svoje mesto. Premestim pogled na njega koji traga za nekom knjigom i lagano krenem da ga odmeravam. Nesvesno sam grickala vrh olovke i posmatrala tu majicu kako se zateže na njegovim rukama i ramenima svaki put kad podigne ruke da dohvati knjigu. Imao je sjajan stil, onako mračan i taman. Mislim da sam se zarumenela od pomisli na njega.
Uzeo je knjige i seo za drugi sto. Na tren su nam se pogledi sreli, skrenula sam svoj i osetila kako mi srce brže lupa. Lagano sam vratila pogled na njega zbog čega je razvio blag osmeh i otvorio knjigu bacajući kratko pogled sa mene na nju. Kad otvori stranicu koja mu treba odloži knjigu i prekrsti ruke na stolu. Uzvratim osmeh i blago mahnem dok on skoro neprimetno uzvrati laganim pokretom glave.
Ustala sam i lagano pokupila knjige jer neću moći ovde ništa da naučim. Usput sam tiho šapnula ''Ćao''
''Ćao Helena...'' prošaputao je i misteriozno se osmehnuo. Kolena mi zaklecaju na tren od tog predatorskog pogleda. Samo prođem pored njega dok moje nosnice namirišu njegov parfem iz daleka. Naježim se od tog privlačnog mirisa i šapnem sebi u bradu:
''Zaboga kakav macan...''
Nastaviće se...