Pogrešan broj ☏

1.4

Isto mesto. Isti kafić.Isti sto.Stefania.Zoom.Ali ovaj put oni su sami.

Oboje su usamljeni.Oboje sa šoljom tople čokolade koja im greje ruke.

Bez prijatelja niti bilo koga ko bi im rekao da će sve biti uredu.Potpuno sami.

Konobarici je pre nekog vremena zvonio telefon tako da se ona zatvorila u wc.I nema je baš dugo.

„Da li ona misli da se vrati ikad, odavno sam popila toplu čokoladu a definitivno mi treba još jedna" Prekinula je tišinu ona.

„Ah, šta da ti kažem" promrmljao je i otpio zadnjih gutljaj iz šolje.

Ako hoćeš da budeš dobar momak pravilo broj jedan je ; -Nikad ne otimaj tuđu devojku.Iako je to pravilo redovno kršio

, Zoom je znao da nije isto sada.Ova devojka ne zaslužuje da bude povređena, znao je to prvi put kad ju je ugledao.

„Grozan dan" promrmljala je malo glasnije da bi je Zoom čuo.Ipak je bio na skroz drugom kraju prostorije, okrenut leđima.On je promrmljao jedno 'aham' te je nastavio da se igra prstima.

„Ja sam Stefania" rekla je gledajući u praznu šolju. „Zoom"

„Zar se nećeš okenuti i znaš onako zavodnički prići pružiti mi ruku i to.." bila je zbunjena.Primatila je ovog istog dečka juče za istim stolom, izgradao je kao pravi zavodnik.A svima je poznato da su zavodnici najlepši.

„Ne" Pokušao je da zvuči hladno ali i sam je shvatio da nije uspeo u tome. „Nisam ženstaroš" laž.

„Videla sam kako me gledaš juče" Nije mogla a da mu ne kaže da ga je primetila i da je videla kako je gleda.

„Video sam i ja da imaš dečka"

„Zašto se jednostavno ne okreneš i pogledaš me u oči?" glas joj je pukao.Nije znala da li je ovaj dečko tako hladan ili se pretvara, potrebno je da je pogleda.Oči uvek sve govore.

„Zato što neću moći da skinem oči sa tebe koliko si lepa.A to nije dobro."

H a r o l d

Ulazi u mali restorančić na kraju grada.Skroz staromodan ali takođe i veoma lep za romantične večere i sastanke.Veliki kamin sa desne strane činio je prostoriju toplom i prijatnom.Drvene stolice i stolovi bili su razbacani po svuda.Prijatno.Mirno.Totalno njen ukus pomislio je.Ubrzao je korak jer je znao da uveliko kasni.

„Harry ovde" čuo je njen glas.Okrenuo se i video da mu maše.

Nije dugo čekao, prišao joj je.Zagrlio ju je svojim dugačnim rukama te prislonio svoje usne na njene mekane.Tay se polako odmakla je rekavši : -„Polako"

„Okej" Zbunjeno je rekao.Zajedno sa njom je seo na malenu drvenu klupicu.Nekoliko sekudni nisu ništa pričali dok ona nije pogledala na sat ; - „Kasniš četrdeset i dve minute" napućila je usnice.

„Izvini" Dobro je znao koliko mrzi kašnjenje.Ali posle veoma zbunjujućeg razgovora skoz je zaboravio da treba da se nađe sa Tay.

„Harry nisam baš bila jasna preko telefona, očigledno.Za onu noć.." progutala je knedlu. Sad ili nikad mislila je.I taman kada je htela da mu kaže pravi razlog dolaska ovde on ju je prekinuo „Sve je uredu Tay" uzvhatio je njemu ruku te ju je jako stegnuo „Nisi htela to da uradiš znam" Već u sledećem trenutku ona se našla u njegovom krilu a njegove usne su već bile na njenim.On je žudeo za njenim punim usnama a ona je žudela da mu kaže istinu.

Ruke je stavila na njegova prsa pa ga je blago odgurnula od sebe rekavši „Ne Harry, ne shvataš" skupila je obrve „Ja jesam to htela"

Nemaš sreće Harry.Svaki komentar znači i molim vas napišite šta mislite o tome što je Afrodita priznala da je zaljubljena.Oh yap moguće je da ništa ne kontate ali sledeći deo će sve razjasniti.xx