Relics: Curse Of The Ring

xxii

,,Ne želim prokletu vodu!" Proderem se frustrirano i svi se odmaknu od mene za dva koraka, posmatrajući me kako ubrzano dišem. ,,Želim da saznam njegovu lokaciju!"

U sekundi su svi napustili Zackovu kuću, a ja sam se sručila na kauč ubrzano dišući.

Osećala sam se kao onog dana kad sam saznala za sve ovo. Kad me je taj demon pratio u školu pa se Tesa pobrinula za njega. Bespomoćno protrljam čelo, naslanjajući ruke na kolena i stavim glavu na dlanove, osećajući kako me Miranda gladi po leđima.

,,Smiri se Katarina... pronaći ćeš je... znaš to..." polako i nežno kaže na šta se ja suho nasmejem bez humora.

,,Ne znaš to. Nisi ga čula. Ubiće je." Prošaptam i ona uzdahne tužno.

,,Ne, ne znam to. Ali tvom ujaku je potrebna sva pomoć koju može dobiti."

,,Ja sam promašaj." Promuklo kažem kako se suze nakupe ponovo ,,Ja sam potpunj promašaj. Kako iko može očekivati da zaštitim ovaj grad?! Kako sam ja to mogla očekivati?! Kako?! Kako kad ne mogu ni sopstvenu kuću, sestru da zaštitim?!" Čvrsto zatvorim oči, nadajući se da je ovo sve samo san ali znam da nije. A to je odvratna i gorka istina.

,,Ti nisi promašaj." Miranda čvrsto kaže i naglo me okrene prema sebi. ,,Nisi mogla znati da će se on okomiti na vas. Ti jesi sposobna da zaštitiš ovaj grad. Svoj grad. Teresa te je izabrala zbog nečega, a to nešto je saosećanje koje poseduješ. Taj tvoj ponos na sebe i svoje prijatelje, ponos svaki put kad izađeš iz lova. Duša ti ne dozvoljava da se povučeš! Spasila si mi sina dva puta, rizikujući svoj život iako si mogla pobeći. Odvukla si onog demona od Tonija, preuzimajući odgovornost tako mlada. Verovatno si mu i spasila život." Pogleda me sa žestinom, držeći mi ramena. ,,Zato izađi iz tog sažaljevanja. Ako iko može pronaći Miu, onda je to Katarina Devon. A ne cura ispred mene. Ti se ne predaješ, jesi li me čula?" Trepnem na te reči, prisećajući se tate i naglo se ispravim, kao da je prekidač upaljen.

Naglo pogledam u stranu kako neko uleti u kuću i osmehnem se ustajući.

,,Erik." On me povuče u zagrljaj i ja uzvratim, osećajući olakšanje.

,,Tu sam Katarina. Tu sam kad me trebaš." Povučem se nazad i osmehnem, klimajući glavom.

,,Idite. Nađite Miu." Miranda kimne i nas dvoje istrčimo napolje iz njihove kuće.

,,Da li su Lovci išta otkrili?" Pitam ga i on odmahne glavom.

,,Ne. Pregledan je sever i zapad grada, ali još ništa." Uskočimo u njegov auto i on nagazi, krenuvši u grad. ,,Julija mi je rekla da nazoveš Tesu." Kimnem i upalim telefon, po prvi put nakon što sam ga ugasila pre par sati. Uzdahnem na broj poruka i poziva, trljajući čelo.

,,Nemam vremena sad za ovo. Vozi nas na jug grada." Pogleda me brzo i kimne, pritskajući pedalu do kraja.

Ubrzo stignemo i on se parkira ispred neke zgrade, naglo zakočivši. Izađemo napolje i ja bacim pogled u pravcu parka ali vidim da je prazan. Okrenem se u drugu stranu i krenemo niz ulice, bodeži u rukama, a mač na leđima.

,,Ti kreni levo, ja ću desno." Erik prošapta i ja kimnem, skrenuvši u ulicu. Uđem u prvu zgradu i prvo obiđem podrum pre nego što krenem sprat po sprat, osluškujući sve oko mene. Taman što izađem na krov, čujem zvuk žvakanja kokica.

,,Ti mora da me zezaš." Prosiktam okrećući se i pogledam u zaštitnika koji sedi na malom zidiću na ivici zgrade.

,,Nikad. Samo posmatram mesec i zvezde." Slegne ramenima i ja prevrnem očima, okrećući se nazad.

,,Samo nastavi." Promumlam i taman da prođem kroz vrata, ona se zalupe ispred mene. Duboko uzdahnem i okrene se da vidim kako on nevino se igra sa Rubikovom kockom.