Relics: Curse Of The Ring

viii

~ Mogu da ga vidim.

Tu je.

Proganja me, želi nešto ali ne kaže šta.

Uvek je tu, tiho posmatrajući me kao da traži nešto.

Nisam verovao ocu, nisam trebao da dolazim ovde.

Izgleda da je prokletstvo prstena stvarno.

Lance Devon 22.05.1787.~

,,Hej Park. Konor." Osmehnem se njima dvojici i pomerim sa vrata, dopuštajući im da uđu. ,,Mia je gore u svojoj sobi, čeka te." Parker me brzo zagrli i otrči na sprat dok Konor ostane na vratima. Pokažem mu da sedne na fotelju napolju, osmehujući se. ,,Neko piće?"

,,Voda?" Kimnem i odem brzo u kuhinju i ubro vratim na verandu. Stavim mu čašu na sto i sednem u drugu fotelju, skupljajući noge sa strane.

,,Kako je Filip?"

Slegne ramenima ,,Pokušao se iskrasti, ali ga je tata uhvatio. Od tad psuje non stop u kune demone, misleći da ako zaželi tako, brže će zaceliti." Prevrne očima i ja se osmehnem, posmatrajući popodnevno Sunce.

,,Pretpostavljam da ne može ni da ustane iz kreveta?"

,,Više manje." Pogledam ga ali vidim na on uopšte ne obraća pažnju na mene, već u kuću levo od mene gde moja komšinica, Hristina, čita knjigu na svojoj terasi. Tiha, ali jezik poput britve, prelepa i pametna, a momak pravi debilčina, mlađa od mene ali zrelija nego većina devojaka njenog godišta.

,,Ona je pravi ulov." Konor se trzne i pogleda me iznenađeno na šta se ja osmehnem.

,,O čemu ti?"

Izvijem obrvu i on se uskomeša, obarajući pogled na šta mu se obrazi zacrvene ,,Nisam slepa, dragi Konore."

,,Nema veze. Ionako ne bismo mogli biti zajedno, ona nema pojma za naš svet." Njegov pogled sa smrači a ruke stisnu u pesnice, videla sam koliko mu je stalo do nje.

,,Koliko znam, nije ni tvoja majka." Polako kažem i sačekam da mu reči dopru do mozga, a njegov pogled se sruči na mene. ,,Po meni, poprilično se dobro snašla."

,,Plavušo, ti ne razume-"

,,Ne, ti ne razumeš." Nagnem se i stavim ruku na njegovu, gledajući kako baci pogled na nju pre nego što me pogleda. ,,Ne znaš šta nosi sledeći sat, Konor, kamoli dan ili godina. Mnogo stvari ostane neizrečeno. Previše. Jednog dana biće kasno, veruj mi. Ja znam." Ponovo baci pogled na Hristinu i protrlja vrat, neugodno.

,,Ona ima mom-"

,,Ono nije momak. Već greška prirode. Veruj mi, svašta sam videla ali nije moje da se mešam."

,,Hvala, plavuš- Katarina." Nasmejem se i kimnem, naslanjajući se nazad.

,,Nema na čemu."

•

,,Ne! Mia! Odmakni se od šporeta! Parker! Ostavi čokola- AH!" Samo se srušim na stolicu i stavim lice u ruke, brašno svuda oko mene i na meni, kao i mleko, jaja, a da ne spominjem za fil.

Dođe mi da plačem.

U tome svemu, čujem svoj telefon kako zvoni. Uzdahnem, brišući ruke od svoje hlače i javim se, samo da ono dvoje utrče unutra i sapletu se, Parker zapne za karton jaja i dvoje jaja polaeti na moju majicu.