Pogrešan broj ☏

0.1

Prvo poglavlje

Njeno srce je divljalo svakim novim zvukom koji je proizvodio telefon. Prsti su joj se znojili toliko da joj je telefon zamalo ispao iz ruke. Nije mogla da porekne, bila je užasno nervozna. Ali bilo je tu još nešto.

Nije se javljao. U neku ruku to joj se činilo dobrim, nije htela da prekine da ga gleda iz daljine. Volela je to, nikad nije tražila ništa više od toga.

Uputio bi joj on po koji pogled iako ne često, ali njoj to nije smetalo, volela je da gleda kako iz daleka prolazi svojim dugim prstima kroz kestenastu kosu, kad bi se nasmejao videla bi te rupice i te blistave zube, volela je da prati svaki njegov pokret a da on to ni ne primeti. Nije tražila mnogo, dovoljno je da je on tu..

I taman kad je htela da prekine, uradio je to..Javio se.

-Ko smeta?-  Pitao je pospan glas. Afrodita je mahinalno pogledala na ručni sat i shvatila da je dva popodne. 

Prelep početak, probudila si ga - mislila je.

Vreme je, vreme da izbaci iz sebe sve što je čuvala godinama..Da li će ona to moći? Ipak to je Afrodita, stidljiva i povučena devojka koja u je uvek u nekom drugom svetu. 

Ali u dubini duše ona je bila jaka. Veoma jaka.

-Khm, khm-  Najpre se nakašljala. – Sećam se tog prvog dana, bio je ponedeljak, zar ne? Prvi dan škole, videla sam te iz daleka, i pomislila 'koji govnar'-  Na ovo se nasmejala  

–Bili smo iz različitog društva, ti najbolji košarkaš ikada, a ja? Ja sam bila samo još jedna devojka koja je ludela za tobom... Znaš kako kažu 'srce ne bira kome da se da'. Tako je bilo i meni, nesvesno sam se zaljubila u tog 'govnara', i da znaš ne ponosim se time, bolje reći mrzim to.. Smejala sam se devojkama koje padaju na tvoj šarm, a kasnije i ja sam pala..-  Zastala je na trenutak da bi uzela vazduha  -I veruj mi, nemam pojma zašto ti ovo sve pričam, jer ti verovatno ovo ništa neće značiti, ali imam potrebu. Želim da znaš. Ti verovatno ne znaš ko sam ja, ali možda je tako i bolje, zar ne?...Za oboje- Rekla je tiho. Trudila se da ne zaplače ali bilo je jače od nje, zatvorila je oči dok je jedna suza klizila niz njen obraz.

-Volim te - progovorila je jedva čujno.Ali on ju je čuo, dobro ju je čuo.

-Vidi stvarno mi je žao što ti je ljubavni život jadan ako ti je lakše reću ću ti da je moj još jadniji..-  Ovo nije očekivala. Ne od njega.

-Hej, ti si Kris, Kris Gray. Kako ti dovraga možeš da imaš jadan ljubavni život?- Ovo ju je nasmejalo.'On  muva svaku devojku u školi, i on ima jadan ljubavni život?'

-Dovraga ko je Kris Gray?Nemam pojma o čemu pričaš.- Pitao je sad već umorni glas. Sada ga je bolje čula.To nije njegov glas.To nije on.

Spustila je slušalicu pre nego što je on mogao bilo šta da kaže. „Dođavola Afrodita, izjavila si ljubav nepoznatom čoveku" promrmljala je.

Ovo je za mene patetika verovatno jer ja ovo nikad ne bih uradila, ali to mi nekako ide uz njen lik. Afrodita boginja ljubavi, nežna, osećajna... Nego shvala na svim komentarima♥

Napišite šta mislite o ovome, značilo bih mi♥