Hiljadu zvezda

5

- Pa Magda imaš li decu? – pitam je za vreme ukusne večere.

- Imam ćerku, živi u Parizu sa mužem i dvoje dece.

- Kako si odlučila da živiš ovde? Mislim živiš ovde?

- Da, ja kao i tvoj otac volim Afriku i sve što ona predstavlja, živim ovde već deset godina.

- Nikad nisi poželela da se vratiš kući?

- Ovo je sad moj dom a moja ćerka ima svoju porodicu.

- Šta je sa njenim ocem?

- Poginuo je u avionskoj nesreći pre dvadeset godina.

- Žao mi je.

- U redu je dušo.

- Pa, hvala na večeru, trebalo bi da krenem.

- Ponudili bismo ti da postaneš ovde ali imamo samo jednu spavaću sobu.

- U redu je dopada mi se moj smeštaj. Drago mi je što smo se upoznale Magda.

- Takođe dušo.

Pozdravim se sa tatom i krenem ka svom bungalovu. Što sam bila dalje svom bungalovu to je buka bila glasnija. Ma šta se događa?

Ugledam vatru i zastanem.

- Šta se događa? – pitam jednog od momaka.

- Izbio je požar u jednom od bungalova.

- U čijem?

- Nala i Kabu.

- Jesu li oni dobro?

Odmahnuo je glavom i potrčala sam ka bungalovu.

Ugledam pošar koji gasi desetak ljudi, Nalin bungalov je skoro ceo izgoreo a onaj sa njene desne strane i moj sa leve je požar tek zahvatio.

- Sranje – viknem i krenem da pomognem.

- Ja li neko video Nalu i Kabua? – pitam.

- Požar je prevelik ne možemo unutra – Badru mi odgovara dok pokušava da ugasi vodu, kao i Džejk.

Setim se da je sa donje strane prozor i napravim veliki luk da zaobiđem vatru.

Pronađem Nalu na zemlji, verovatno je skočila kroz prozor i pala.

- U pomoć! – viknem i krenem po nju. Bilo je pretoplo ali je uhvatim za ruke i povučem. Vukla sam je što dalje od vatre.

- Džejk! Badru! – derem se pa joj dam veštačko disanje.

- Džejk!

- Hajde Nala – krenem sa oživljavanjem.

- Jedan, dva, tri - uzmem vazduh i izdahnem u njena usta.

- Je li živa? – pita me Džejk.

- Jedan, dva, tri. Hajde Nala!

Dajem joj veštačko disanje već treći put.

- Hajde! – viknem i ona izbaci dim iz pluća.

- Hvala Bogu, podignem je.

- Živa je! – Badru je viknuo.

- Prepala si me – nasmešim se.

- Nala! – odnekud se stvorio Kabu i zagrlio sestru. I on je dobro.

- Svaka čast – Džejk stavlja ruku na moje rame i pridružuje nam se doktor.

- Ugasili ste požar? – pitam.