Hiljadu zvezda

1

Moja majka se nakon razvoda od mog oca Tomasa udala za Konora koji me prihvatio kao rođeno dete i koga od malih nogu zovem ocem, ubrzo su dobili Emili i bili smo srećna porodica koja živi na Menhetnu u Nujorku. Da, ja sam iz bogate i poznate porodice, mama mi je poznati ortoped a tata advokat. Još jedan član naše porodice je i moj biološki otac Tomas, neki bi pomislili da on nije deo mog života ali jeste. Nakon što je odličio da posveti život lečenju životinja u Africi, mama i on su se sporazumno razveli jer su odlučili da je bolje da ganjaju sopstvene karijere u miru nego da se stalno svađaju. Ja sam ostala sa mamom jer su oboje smatrali da je tako najbolje ali tata me nikad nije napustio. Bio je tu za svaku moj rođendan, polazak u školu, mature, diplomiranje, praznike, jednostavno bio je ono što jeste, veterinar u divljini, ali i moj tata. Moj tata Tomas i moj očuh Konor postali su dobro prijatelji, čak što više kad god je tata u gradu odseda u našoj kući u kojoj ima sopstvenu sobu.

Da znam da je čudno ali moji roditelji su nakon razvoda postali jako dobri prijatelji, mislila sam u početku da je to samo zbog mene ali kako je vreme prolazilo shvatila sam da su mama, tata i tata Konor odrasli ljudi koji jednostavno komuniciraju međusobno i žele najbolje svojoj deci.

Da krv nije voda pokazao je i moj izbor fakulteta, jednostavno volim životinje. Iako nikad nisam bila u Africi jer je moja majka smatrala da je preopasna a tata nije mogao stalno da motri na mene jer sam bila pa . . . živahno dete, oduvek sam želela da odem tamo. Moj tata je to znao ali iz nekog razloga insistirao je da prvo završim fakultet ovde kao i staž. Uradila sam sve što je želeo i dao mi je ponudu. Naime tata godinama radi u nacionalnom parku "Kruger" koji se nalazi na severoistoku Južne Afrike i tamo je glavni veterinar, naravno on ne radi sam zbog previše posla zato nacionalni park zapošljava i druge veterinare koji po isteku roka od šest meseci odu kući i tako u krug.

Kad mi je poslao ugovor bila sam presrećna, učiću od tate. Ne kažem da neću otići nakon šest meseci ali otvorena sam za sve mogućnosti, znam da sam uzbuđena i u srcu osećam da me tamo čeka nešto posebno.

. . .

Moj avio je sleteo u Mbombelu, izašla sam sa ostalim putnicima, uzmem svoj prtljag i krenem ka izlazu.

- Tata! – ugledam ga u masi ljudi i krenem prema njemu.

- Bombonice! – tata me privlači u svoj zagrlja. Bombonica sam od kad znam za sebe zato što sam slatka a tvrda.

- Kako si putovala?

- Odlično, adrenalin me drma, uzbuđena sam.

- I ja dušo, hajde da utovarimo tvoje stvari.

- Hajde. Koliko ima do rezervata?

- Do nacionalnog parka vožnja traje dva sata a do rezervata Sabi malo duže.

- Zašto?

- Jer je nacionalni park ogroman – nasmešio se i uzeo kofer.

Obučena sam u skladu sa vremenskim prilikama u Africi, hot. Nosim narandžasti šorts kao Dora i belu košulju bez rukava i kvalitetne patike, tatin savet. Stavim naočare i izvadim kačket iz ranca, uradim par selfija i krenem u vožnju sa ocem i džipom bez krova.

. . .

Ustala sam i kao malo dete divila se lepotama Afrike i životinjama.

- Tata vidi slonovi – krdo slonpova je šetalo.

- Znam dušo.

- I žirafe – pokažem prstima.

- Znam bombonice.

- I slobodni su. Volim ovo mesto.

- Sredio sam ti obilazak ali prvo želim da upoznaš rezervat i sve zaposlene.