Hiljadu zvezda

Prolog

- Idem u Afriku! – objavim svečano na porodičnom ručku u domu mojih roditelja i nastane muk.

- Nisam očekivala baš aplauz ali malo podrške nije na odmet – dodam kad izostane reakcija.

- Nadam se da ideš na safari – mama progovara.

- Prihvatila sam ponudu za posao.

- Ali tamo je . . . vruće – moja sestra se čudi.

- Hello! To je Afrika. I ne idem turistički, već poslovno.

- Poslovno? – tata počinje da konta.

- Da, lečiću životinje u jednom rezervatu. Tatinom rezervatu – dodam.

- Divlje životinje? Kao lava? – moja sestra je otvorila usta.

- Naravno da ne Elli. Tamo je lav domaća životinja.

- Alisa Bernadeta Ridli ne šali se sa majkom – mama mi preti.

- Ne šalim se, stvarno idem. Na šest meseci.

- Isuse na nebesima. Konore Smit jel ti to čuješ? – moja majka počinje da histeriše.

- Evo počinjemo – sednem i spremim se za govor.

- Afrika nije mesto za mladu, neiskusnu, negovanu i lepu ženu - moja majka ustaje.

- To je divljina. D.I.V.LJ.I.N.A. Jel te ta reč asocira ne nešto? – pita me.

- Ne – kažem.

- Asocira na DIVLJINU. Sama reč kaže. Divlje, strašno, opasno.

- Aman mama, ja sam veterinar.

- Koji seče nokte psima i mačkama.

- Za tvoju informaciju mi ne radimo samo to – prekrstim ruke na grudima.

- Izvini tvoja praksa od godinu dana govori suprotno.

- Tako je, možda nikad nisam lečila lava ali znam kako se to radi – u teoriji.

- Ali . . .

- Prihvatila sam posao i obavezala se pravno – kažem odlučno.

- Prekinućemo ugovor, tvoj tata je jedan od najboljih advokata u državi i . . .

- Ne! – prekinem je.

- Idem u Afriku i tačka.

- Konore? – mama gleda u tatu.

- Pobogu Bet pa ona je samostalna cura osim toga neće biti sama, tamo je njen otac.

- Hvala tata - moj očuh kojeg zovem tata me podržava.

- Ne možeš joj dozvoliti, pa ona je naša curica.

- Ne mogu joj zabraniti, znaš to.

- Mama idem u afričku avanturu.

- Aj, gotova sam, mislim da je šlog. Da, pašću u nesvest – mama počinje da glumi.

- Ne brini mama imam igle.

Njoj je odmah bolje i upućuje mi pogled.

- Buću dobro mama. Neću se udati za Tarzana, obećavam – pokušam da se našalim.

- Znaš li šta je tvoj otac rekao kad je prvi put otišao u Afriku?

- Ne.

- Vratiću se za šest meseci dušo. Da li znaš kada se vratio?

- Ne.

- Nikad. Živi tamo već dvadeset godina. A sad i ti želiš da odeš – snuždila se.

- Mama, uhvatim je za ruku. Volim te, volim Elli (moju mlađu sestru), volim Konora koji mi je poput oca ali volim i Tomasa (mog biološkog oca) i volela bih da provedem neko vreme sa njim radeći ono što volim.

- Ako je to ono što želiš . . . – mama je popustila nevoljno.

- Želim mama.

- Pretpostavljam da možemo da te posećujemo.

- Naravno, radiću sa tatom, planiram da koristim sve privilegije – nasmešim se.

- Ukoliko ti nešto treba samo me pozovi – tata mi se smeši.

- Ne brini ja ću te spakovati – sestra mi je namignula i već znam kako će to izgledati.

- Volim vas – Afriko čekaj me.

- I molim te nemoj da se udaš za nekog iz Kambodže, Zambije ili Namibije, jasno? – mama mi preti.

- Jasno, dolazi u obzir samo Tarzan – nasmešim se od srca.

. . . .

Nova priča. U duhu nadolazećih praznika želim da vam predstavim novu priču, poterala me inspiracija nakon par filmova o Africi. Verovatno ubrzo krećem sa redovnim objavljivanjem.

AndreaKingston