• D O L U D I L A • |l.hernandez|

•60•

•Lucas,pov.•

"Lucas, hoćeš da večeraš? Jelo je na stolu?",Marie me ljubazno dozove, ali nisam raspoložen da bilo šta radim.

"Hvala ti, nisam gladan. Večeras ću ranije leći.",zahvalim se i ustanem namjeravajući da idem do sobe.

"Nešto se desilo? Tužan si? Ne bih da se miješam ali nakon što je Alerie bila...",prekinem je ljubazno.

"Nemoj je spominjati molim te.",zamolim je i odmahnem rukom.

"U redu, ali ako mogu pomoći reci. Poput sina si mi, znaš koliko te volim.",spustim ruke na njena ramena i blago je pogledam.

"Marie, znam i hvala ti. İ ja tebe gledam kao majku koja mi mnogo nedostaje, zato te molim da ne počinjemo o Alerie. Ona je samo majka mog sina i to je sve.",lijepo joj objasnim kako je sa Alerie i sa mnom sve gotovo.

"Danas mi je izgledalo kao da nije gotovo, kao da se volite i dalje. Još uvijek ste u braku."

"Da, još malo. Ubrzo ćemo se razvesti i svako svojim putem, jedino će Martin da nas povezuje."

"Kako god ti kažeš, poštujem tvoju odluku."

"Hvala ti. İdem, laku noć.",osmjehnem se i krenem prema sobi.

Flashback...

"Čovjeku sve sa tobom nedostaje...",tiho kažem dok gleda u mene bez treptaja.

"Nek ti ne nedostaje, meni sa tobom ništa ne nedostaje.", hladnokrvno doda.

"Sve ovo radiš zbog onoga u novinama?",upitam je u približim se.

"Ne, radim jer si me izdao. Zamolila sam te da ja sa njom riješim sve što imam ili da ti poduzmes nešto, ti nisi poštovao. Otišao si u pokušao razgovarati sa ženom koja ti je nekoliko puta pokušala uništiti brak, koji ti je toliko značio...."

"Znači još uvijek..."

"Ne čini se baš tako. Da si me pustio da završim onako kako sam ja željela, sudskim putem sve bi bilo drugačije. Da išli bi na sud, borili se, nervirali, ali bi bili zajedno. Dali bi mir našem sinu.", ljutito govori sa suzama u očima.

"U pravu si u redu. Pogriješio sam, oprosti mi."

"Nemam ti šta oprostiti, samo nastavi sa svojim životom, kao što sam i ja sa svojim."

"Ja ne mogu odustati od tebe."

"Ti si već odustao. Onaj dan kad si otišao da "razgovaraš"sa njom, odustao si od mene i našeg braka."

"Ja sam svaku tvoju grešku oprostio i bio uz tebe. İ JA NJU NİSAM POLJUBİO, NEGO ONA MENE.",povisim ton jer mi živaca ponestaje.

"Ne viči na mene, idiote jedan.",udari me u prsa i odgurne.

"Sad idi i budi sa sinom. U tri sata imamo let.",kaže i okrene se.

"U mom životu ima neko ko ne bi želio da se pojavljuješ i praviš mi probleme.",kaže gledajući u pod okrenuta prema meni.