•"Ronol? Vi ste D.Rolon?!"
Postajalo mi je jasno.On nije umro,živio je u toj kući.Nikada nije imao društvo pa nitko nije znao jeli živ.Promatrao je mene i Tonya i skrivao se dok smo mi bili u kući.Kako sam ja Tonya učila hrvatski učio je i on.I svaki onaj put kad nas je nesta spasilo to je bio on.
"Da...Ja sam Dylan Ronol,živio sam u toj kući...Oprostite šta sam se skrivao..."
Nismo vise imali vremena za razgovor,morali smo Tima odvesti u bolnicu.
Abby je odlučila ostati sa njim i paziti na njega.Tony i ja smo krenuli po Nancy,ali i Mr. Ronol nam je pomogao.
Abby je putem objasnila da su je neki ljudi oteli kada je krenula prema stanu.Conor je sigurno poslao onu poruku.Ja sam morala otići prema 128A da bi nju oteli...
Sada kad smo bili pred 128A,morali smo i ući...
Provalili smo unutra.Nikoga nije bilo.Ronol je ostao dolje i tražio a Tony i ja smo otišli gore.Sve su prostorije bile prazne,a onda smo ušli u kupaonicu.Ja sam se poskliznula i pala,ali Tony me uhvatio.
"Tony...Ja nemogu vise..."
"Mozes,znas da možeš...A i moraš! Zbog Abby,zbog Tima,zbog Nancy...Zbog mene?"
"Preslaba sam,imam tek 14 godina i već su me dosta puta pokušali ubiti...A kako cu tek cijeli život ovako? Kako cu?"
Malo se zagledao...Nije znao sto da kaže...
"Moći ces.Znas kako?"
"Ne znam...Kako?"
"Ja cu biti uz tebe."
Shvatila sam,on je prvi prijatelj...
Pomogao mi je vratiti se prema dolje jer sam iskrenula nogu. Na zidu kraj stepenica bila je poruka,koje prije nije bilo...
