Plavo

16.

  ,,Ljudi,pozdravite Elenu!"
  Odjednom su svi pogledi bili uprti u mene.
  ,,Pozdrav!",rekli su svi u glas,a onda mi redom prilazili i predstavljali mi se.Nekoliko dečaka i nekoliko devojčica,a svi zajedno izgledali su kao veoma loše društvo.Htela sam odmah da odem,ali sam primetila da je Marko blizak sa njima.Izgleda da je stvarno istina to da odlazi u onaj park.Pogledala sam ga i izgledao je isto kao i uvek samo što mu je lice bilo crveno.Ne moguće da se on druži sa ovom decom.Nisam želela da poverujem u to,ali način na koji je razgovarao s njima mi je dokazivao da su oni prijatelji.Iako se svađao sa njima jer su ga zadirkivali izgledao je tako blizak s njima.
  Odjednom mi je došlo do glave.
  On je hteo da me poljubi...
  Za malo da se poljubimo!
  I meni se lice pretvorilo u buktinju i tako sam ćutke stajala pored Sanje koja je kao i ostali zavitlavala Marka. Pogledala me je te sam skrenula pogled.Pokušavala sam da sakrijem svoje crveno lice.
  ,,Što je nisi ranije dovodio?",pitala je Sanja.
  ,,Što bih je dovodio?",iznervirano je pitao.Njegove reči su me pogodile kao da je time hteo da kaže da mu nije stalo do mene.Iako sam znala da nije hteo da kaže ništa loše,nervirala sam se oko njegovih reči.
  ,,Pa treba da nam pokažeš svoju devojku!",brzo mu je odgovorila.
  ,,Nisam mu ja devojka.",tiho sam rekla sada još crvenija.Dok sam govorila kroz glavu mi je prolazio njegov pokušaj poljupca.Da li bi me stvarno poljubio da Sanja i ostali nisu došli?
  ,,Joj,slatka je!",obratila se Sanja ostalim devojčicama koje su se složile.Komentarisale su me kao da nisam tu.Nisu to bili negativni komentari,ali sam se opet osećala neprijatno.
  ,,Dođi.",rekla je i povukla me za ruku.,,Ideš s nama."
  ,,Ne,ne ide.",pobunio se Marko.
  ,,Ćuti bre ti!",ućutkala ga je s osmehom na licu dok me je vukla za sobom.
  Prvo sam išla polako,ali kad sam primetila da je i Marko krenuo,ubrzala sam korak.
  Uskoro našli smo se u parkiću.Nisam želela da budem ovde.Bojala sam se da me neko ne vidi i jednostavno sam se plašila ovog mesta.Sedela sam na ljuljašci,a preko puta mene,na klupi,sedeo je Marko.Nervozno sam mu se nasmešila,a on mi je uzvratio sažaljivim osmehom.
  ,,Ti si isto godište kao i Marko,je l' da?",pitala je jedna devojčica.
  ,,Da.",odgovorila sam kratko i brzo.
  ,,Opusti se slobodno!Kao što sam već rekla ne ujedamo mi.",rekla mi je Sanja sa širokim,lepim osmehom na licu.
  Nasmejala sam se i posle toga se malo opustila.
  Osećala sam se kao neki uljez,ali sam se trudila da se uklopim.Nisam znala zašto sam to radila,ali sam jednostavno imala neku potrebu da budem primljena u ovom društvu.U Markovom društvu.
  Zaboravila sam da su svi oni na lošem glasu i zaboravila sam svoje strahove.Pustila sam sebe da uživam.
  Pričali smo satima i polako sam se zbližavala sa svima,a pogotovo sa Sanjom.
  Moje mišljenje o njima sada i moje mišljenje o njima na početku su se potpuno razlikovali,bila su dve suprostnosti.Sada su mi izgledali kao obična deca,a ne kao narkomani ili neko 'loše društvo'.