Plavo

49.

  ,,Nemoj da se stidiš, slobodno.", Markov tata je bio uporan.
  ,,Neka stvarno, ionako bi trebalo da krenem kući.", odnosno trebalo bi da budem u školi. Markov tata se samo nežno nasmejao u znak predaje, a ja sam krenula no odjednom me je neko povukao.
  Marko me je nežno povukao za ruku ispod stola tako da njegov tata to nije video. Iznenađeno sma ga pogledala, a on je prvo gledao samo ispred sebe, a zatim se okrenuo ka meni.
  ,,Ostani još malo."
  Srce mi je na trenutak poskočilo i tada sam več shvatila da ne mogu da im 'pobegnem'. Pogledala sam u Marka, a zatim u njegovog tatu koji je brzo skrenuo pogled praveći se da ne primećuje način na koji smo se njegov sin i ja gledali. Progutala sam knedlu.
  ,,Dobro, samo još malo.", nervozno sam se nasmešila, a zatim sela pored Marka. Njegov tata je uzeo Markovu pljeskavicu i isekao je nožem na dve polovine. Jednu je uzeo Marko, a jednu ja.
   Njih dvojica su odmah počeli da jedu, a ja sam prvo samo tako sedela gledajući u onu pljeskavicu pa sam posle nekog vremena i ja počela da jedem.
  ,,Ti ideš ovde u školu, sa Markom, je l' da?", upitao me je odjednom. Očigledno da nije znao da Marko zapravo ne ide u školu.
  Progutala sam parče koje mi je bilo u ustima, a zatim klimnula glavom i odgovorila: ,,Da."
  ,,A koji si razred?"
  ,,Isto osmi.", osmehnula sam se i on mi je uzvratio osmeh. Marko je samo ćutao i jeo dok smo mi ćaskali.
  ,,A čekaj... Idete zajedno u odeljenje ili?"
  ,,Ne, ne. Različita odeljenja."
  ,,Aha.", rekao je i pogledao u Marka osmehnuvši se. ,,Pa lepo."
  Marko ga je samo izignorisao i u toj neugodnoj tišini primetila sam tugu u očima obojice.
  Požurila sam sa jelom kada sam primetila da je Marko skoro pojeo sve.
  ,,Idem da je ispratim.", rekao je ustavši od stola, a tata mu je samo klimnuo glavom uz jedno 'važi'. Ustala sam i krenula ka Marku, ali odjednom me je njegov tata zaustavio.
  ,,A da, nismo se ni predstavili jedan drugom.", rekao je kroz smeh, a onda mi pružio ruku koju sam ja brzo uhvatila. ,,Dragan."
  ,,Elena.", rekla sam uz osmeh.
  ,,Pa drago mi je da smo se upoznali.", rekao je smejući se blago, a onda pogledao u Marka i dodao: ,,Nadam se da ćemo se opet videti."
  Marko ga je pogledao i, napokon, uputio svom tati slabašan smešak. Otišli smo po jakne i obuli se, a zatim krenuli napolje.
  ,,Brzo se vraćam!", doviknuo je Marko tati i ne čekajući odgovor izašao povukavši me za sobom.
  Napolju je bilo baš hladno te sam se stresla od hladnoće čim sam kročila napolje. Prekrstila sam ruke tako pokušavajući da se malo zagrejem, a Marko je stavio svoje šake u džepove jakne.
  ,,Otpratiću te do stanice.", rekao je, a ja sam, iako sam razmišljala o tome da odbijem ponudu iz učtivosti, samo ćutala i šetala pored njega.
  ,,Hvala."
  ,,Ništa.", nesmešio se.
  Kako smo se približavali stanici shvatila sam kako sam ustvari dospela ovde. Marko mi je rekao da odlazi zato sam ga naterala da mi ispriča sve, zato me je odveo kod njega kući. Ali opet nisam dobila odgovor.
  Zašto odlaziš...? Gde to ideš?