"Nesto lose se desilo?" upitala me je a zabrinutost se mogla videti u njenim ocima
"Ne,nije.Ne brini se sve je ok" pokusao sam da se nasmejem,ali u glavi mi je i dalje odzvanjala recenica koju mi je rekla
"Da li si siguran?Meni izgledas poprilicno zbunjeno?"
"Kazem ti nema razloga za brigu" zagrlio sam je,da ne bi nastavila sa ispitivanjem
"Uredu onda,ali da je nesto lose rekao bi mi jel tako?" upitala me je tiho
"Naravno da bih" poljubio sam je u glavu
"Ali zakasnicemo hajde da se spremimo" blago se nasmejala
"Mhm" odgovorio sam kratko
_______________
Samantha P.O.V.
"Jutro Karmen" nasmejala sam se
"Oh dobro jutro gospodjice"
"Da li si mozda videla Cobija?" upitala sam je
"Jesam,u dvoristu je"
"Hvala" istrcala sam napolje
"pa bok lepiii" pocela sam ga maziti
"Pa tebe je Karmen vec nahranila,ahh mili.Ja sad moram ici,ali ti budi dobar,ok?"
Ok,znam pricam sa kucetom.Ali to ja uvjek radim,tako da.. ;)
"Karmen,molim te cuvaj mi Cobija"
"Naravno,da hocu"
Tada sam videla Neymara kako silazi niz stepenice.
"Neces nista jesti?" upitala sam ga
"Necu,mozemo da krenemo ako si spremna"
"Mhm,jesam.Ali spremicu ti jedan sendvic,ne mozes gladan da ides na trening"
"Nisam gladan,ali okej" blago mi se nasmejao
Videla sam da nesto nije uredu,ali dobro vjerujem mu.Rekao mi je da ako bi bilo nesto lose da bi mi rekao.Tako da nisam htela da ga ispitujem.Ako zeli recice on sam.Ne zelim nikako da ga pritiskam,pogotovo posle ove carobne noci.
Brzo sam napravila sendvic,jer sam primetila da nervozno cupka.
"Idemo bebo" rekla sam mu i krenula prema vratima
"A tvoja torba?" upitala sam ga zacudjeno
"Torba?Aa da,skroz sam zaboravio"krenuo je valjda prema svojoj sobi
Boze,ovo mi ne lici ni na sta dobro..Hmmm.Pricacu sa Marcelom,mozda njemu kaze.
___________
Na putu
Neymar ne prica..nece da jede,zaboravi nesto sto mu je najvaznije,torbu.Gde drzi sve.Stvarno ne mirise na dobro.
"Bebo.." tiho sam ga dozvala
"Hmm?" valjda je tako nesto promrmljao
"Da li sam te mozda necim povredila?" rekla sam tiho,i ne znam zasto ali sam osecala krivicu.Mozda..mozda nije uzivao kao sto sam ja uzivala,da..sigurno je to..
I tada sam ponovo ugledala njegov osmeh.Pogledao me je samo na trenutak,jer je ipak morao da prati kuda vozi.
"Nisi,naravno da nisi"
"Sto se onda desava?" upitala sam ga nesigurno
"Nista..samo mi se spava"
Dobro,ovo je mozda i istina.Ne bi trebala odmah toliko da preterujem.Coveku se spava,a ja odmah pomislim da je neko umro.
31.dio
Start from the beginning
