Jecaji srca

29. Povratak kući

                                                         ''Velika srca vole, mala traže da budu voljena''.

                                                                                                   (Rabindrant Tagore)

Stranica dnevnika

Priča o jednom prijateljstvu - Džon:

''Prijatelju moj, šest meseci je prošlo od kako si nas napustio preselivši se na neko bolje mesto. Svakoga dana sve više mi nedostaješ i bol je sve jači. Uporno si govorio da ljubav a ne vreme leči sve rane, ali ova rana nikada neće zarasti, Vilijame.

Ko sam ja bez tebe? Čini mi se da niko ne može da mi da pravi odgovor na to pitanje. Zato i svoj dnevnik poslednjih meseci pišem tebi, jer znam da me posmatraš svakoga dana, budno pazeći da sa svakim korakom u životu budem sve bolji čovek. Porodicu nam određuje sudbina, a prijatelje biramo sami. Nikada se nisam pokajao zbog svog izbora. Tvoje prisustvo probudilo je u meni dobrog čoveka i naučilo me da je od sopstvene sreće mnogo važnije učiniti što više ljudi srećnim. Činim sve ono što bi i ti da si ovde.

U početku mi je bilo jako teško da ispunim jednu od tvojih poslednjih želja i preuzmem vođenje kompanije. Pritisak javnosti bio je ogroman i niko nije očekivao da ''lakomisleni i nezreli'' Džon Tačer, kako su me nazivali, može da održi ''Omegu'' moćnom i stabilnom kakva je bila dok si ti bio na njenom čelu. Ali, znaš šta Vil? Uopšte mi nije bilo važno šta je javnost mislila, jedino mi je bilo bitno ono u šta si ti verovao. A ti si verovao u mene. Jedino si ti znao da ću se kad tad uozbiljiti i preuzeti odgovornost za svoje postupke. Osim toga, mnogo sam učio od tebe. Iako si mislio da sam samo sklon tome da pravim gluposti koje si kasnije ispravljao jako vešto, ja sam zapravo sve vreme pažljivo posmatrao ono što radiš. Sada znam kako da se nosim sa pritiskom, kako da donesem najbolju i najmanje bolnu odluku i da nikada ne okrenem glavu od svih onih koji traže moju pomoć. Čak si uspeo i da se pobrineš da uvek imam kome da se obratim: naš anđeo čuvar, naš glasnik ljubavi, Said, uvek je tu za nas i savetuje me na najbolji mogući način kako da ''Omega'' svakoga dana bude sve bolja, zajedno sa njom i ja.

Mogu da ti se pohvalim da sam ostavio cigarete i da više ne pijem. Ali siguran sam da ti to već jako dobro znaš. Nikol mi je rekla da si obećao da ćeš nas paziti gde god da si. I ja ti verujem, jer si uvek ispoštovao svoje obećanje. Majkl je svakoga dana sve snažniji i veći. Podseća me na to da je porodica najveća svetinja i da definitivno imam za koga da živim sada. Mišel kao i obično ume da me nasmeje ali i izludi za tren oka. Međutim, ženi koju volimo opraštamo sve ono što drugima inače ne bismo. 

Kada sa ove distance posmatram sve ono što smo zajedno prošli, shvatam da bi i tri života bilo malo da se ispriča priča o našem prijateljstvu. To je bilo prijateljstvo koje je preraslo u nešto mnogo snažnije od bilo koje krvne veze. Razumeli smo se od našeg prvog susreta i koliko se sećam, nikada se nismo posvađali. Ti si uvek bio i ostao moja svetla strana, glas razuma koji je sputavao moju često neobuzdanu prirodu, dok sam se ja trudio da te nasmejem od srca, kada ti i nije bilo do smeha. 

Dani bez tebe sporo teku. Svaki detalj koji me okružuje podseća me na tebe. Gotovo svakog dana posećujem tvoju porodicu i trudim se da bar za nijansu popunim mesto koje je posle tebe ostalo prazno. Roditeljima kao što su Pablo i lejdi Ema to nikada neće biti neka velika uteha, ali niko ne posustaje Vilijame, jer niko ne želi da te razočara. Tvoj san je bio da uvek budemo složni, na okupu i puni razumevanja i ljubavi jedni za druge. Najmanje što možemo da učinimo jeste da zajedno radimo na tome da se taj san ostvari.