Jecaji srca

3. Anđeo bez krila

                                           

                                                                                                            ''Sve je skupo. Samo je patnja jeftina.''

                                                                                                                                                              (Viktor Igo)

        Na aerodromu Šarl de Gol u Parizu ključalo je od gužve, galame i nesnosne vrućine. Ogromna okrugla građevina aerodromske zgrade, sa svojim savršeno izvajanim svodovima, odzvanjala je poput opere, od simfonije mnogobrojnih glasova i jezika. Ova ljudska košnica bila je užurbana gotovo dvadeset i četiri časa, sedam dana u nedelji. Pariz je oduvek bio ne samo Grad svetlosti, već i jedan od svetskih centara turizma, mode, umetnosti i biznisa, tako da je svakodnevna gužva na njegovom najvećem aerodromu bila sasvim logična.  Uzavrelu atmosferu pomalo su opuštali skladni tonovi dobro poznate numere koja je odzvanjala hodnicima odbijajući se o moćne svodove: Bio je to stari dobri Seal i njegova pesma ''Stand by me''.

        Mlada Francuskinja Mišel Blanše nervozno se pravolinijski šetkala već četrdesetak minuta hodnicima u blizini dolaznih kapija. Let njene prijateljice Nikol kasnio je iz Istanbula, i Mišel, koja je imala određen strah od letova, pravila je već određeno vreme razne scenarije u glavi: otet avion, avionska nesreća... Od pada gotovo savrsenog Konkorda 2000. godine u blizini Pariza i napada na Svetski trgovinski centar u Nju Jorku, ovakvi strahovi bili su opravdani. ''Zašto prosto nije putovala Orient ekspresom?'', kao da je prekorevala svoju prijateljicu Mišel.

        Dvadesetdevetogodišnja Mišel bila je četiri godine starija od Nikol, ali su se poznavale gotovo čitav život. Odrasle u istom kraju, delile su svoje tajne još od malih nogu. Proživljavale i dobro i zlo: diplomu na primenjenoj umetnosti koju je stekla Nikol, Mišelino zvanje stomatologa, ali i smrt Mišelinog brata, pripadnika francuskih oružanih snaga u Iraku. Među njima nije bilo tajni. Obe devojke bile su atraktivne. Za razliku od Nikol, Mišel je bila visoka, vitka i dugonoga plavuša krupnih plavih očiju i gotovo izazovnog osmeha. Neodoljivo je podsećala na jednu od Viktorijinih anđela. Osim toga, slobodnije je ponašala. Nije verovala u večnu ljubav.  Pre svega, nije verovala muškarcima i nije želela vezivanje, pa čak ni decu u ovom periodu života. Imala je raskošnu kuću u blizini Bulonjske šume, novi Mercedes Benz jarko crvene boje, ličnu stomatološku kliniku koju su posećivali bogati i slavni. Neki od njih bili su i Mišelini ljubavnici, ali niko od njih njena ljubav. Ali, uživala je u takvom životu, i nije zavidela Nikol i Luju, čak je i sa radošću prihvatila da joj bude kuma na predstojećem venčanju. Mada joj je nekoliko puta rekla da nije podržavala brak kao instituciju. ''Ako se volite, jedan papir ne menja apsolutno ništa'' znala je da kaže svojoj mlađoj prijateljici. Ali ako se suprotnosti privlače, onda je prijateljstvo Mišel i Nikol bilo veličanstven primer toga. 

     Nervozno tipkanje po najnovijem modelu Blekberi-a nikako nije moglo da smiri Mišel. Odjednom, muzika i galama kao da su bili nadjačani blagim vibracijama i sve jačom bukom. Mišel je u prvi mah pomislila da je u pitanju zemljotres, ali je čuvši zvuk motora i pogledavši kroz ogromne prozore shvatila o čemu se radi. Na pistu je sletao Airbus A380, čelično čudovište, najveći putnički avion na Zemlji. Koliko se uplašila toliko je bila fascinirana pojavom ovog diva. Ostali avioni delovali su kao igračke u poređenju sa njim. Fascinaciju je zamenio osmeh radosti i olakšanja: bio je to let Air France-a , koji je pristizao iz Istanbula. Posle nekoliko nedelja, zagrliće Nikol.