Stranac

I

Probudio sam se i primetio stranca pokraj sebe. Lezala je u dubokom snu, njena glava naslonjena na moje grudi. Nisam zeleo priznati sam sebi, ali uhvatila me panika. Srce mi je uzurbano kucalo. Zvucalo je kao udaljeni udarci ogromnog bubnja; dum dum dum. Ispavni i istancani otkucaji su se redali jedan za drugim.

Gledao sam u plafon uzurbano trepcuci. Vrtio sam film unazad pokusavajuci se setiti prosle noci, ali sve sto sam dobijao je mutna i nerazgovetna slika. Pokraj mene je lezala tamnokosa zena. Posmatrao sam joj kosu, to je bila prva stvar sto mi je zapala za oci. Jednim prstom sam lagano, sto sam lakse mogao, prosao kroz nju.

Ovo izgleda kao njena kosa, pomislio sam u sebi.

Naglo sam prestao kad sam čuo mljackanje ustima. Desnom rukom me je zagrlila i stegla dovoljno jako da se osecam nelagodno. Cudan osecaj. Nastavio sam je promatrati, ovaj put se ne usudjujuci da je dodirnem. Bilo je nesto umirujuce u njoj. Izgledala je potpuno identicno kao kosa moje zene, samo... drugacije boje.

Nisam znao da li je napolju rano jutro ili kasno poslepodne. Dugacka svetlo-smedja zavesa je prekrivala prozore tako da je tek pokoja zraka sunca ulazila u sobu. Jedna od njih je upravo dopirala do kreveta, taman do mojih nogu.

Dan je, definitivno je dan.

Osvrnio sam se okolo. Da, ovo je moja soba. Na prvu, sve je na svom mestu osim kreveta koji se nalazio preblizu radijatoru. Nikad nije bio s te strane. I boja sobe nije ispravna. Previse je svetla, koliko mogu razaznati u ovom mraku. Trudim se ne pomerati se dok razgledam kako je ne bih probudio. Stipnem se levom rukom za but. Ne sanjam. Zatvorim oci i duboko uzdahnem.

Osetim kapljice znoja kako mi skližu niz celo. Naprezem usi kako bih cuo bilo kakav zvuk. Sve sto cujem je njeno duboko disanje. To disanje me onemogucava da razmisljam. Iskreno, malo me i iritira. Shvaćajući da mi je koncentracija nikakva, otvorim oci i nastavim je promatrati. Imala je na sebi gotovo prozirnu svetlo-ljubicastu spavacicu koja se pripijala uz njeno telo. Zagledavsi se malo bolje, video sam joj levu bradavicu. Skrenih pogled instinktivno. Tek sad sam primetio da mi je desna ruka utrnila.

Kroz glavu mi je prosla misao da se zelim ustati, ali ne zelim je probuditi. Pomerivsi se par centimetara u levo, izvukao sam ruku ispod nje. Osetio sam trnce u njoj. Dotok krvi je napokon oslobođen. Neometan, jos jednom sam se osvrnio po sobi. Lampa je s moje desne strane. Cudno. Uvek mi je bila s leve. Ormaric na kojem stoji mi je isto s desne strane. Zapravo, sve se nalazilo sa suprotne strane gde treba biti. Ne lezim na svom delu kreveta. Ocima sam prelazio okolo i uhvatio njen pogled.

"Hej, dragi", rekla je tek probudjenim glasom. Nije stavila ruku na usta dok je zevala.

Nisam nista odgovorio. Mislio sam da ako budem cutio dovoljno dugo da ce opet zaspati. Trudio sam se sto sam vise mogao da nam se oči ne susretnu.

Nagnila se prema meni i poljubila me u obraz. Iako sam izvana bio savrseno miran, iznutra sam gorio. Shvativši da ova igra izbegavanja pogleda je sasvim besmislena, okrenio sam se prema njoj i nasmesio se. Krajickom oka sam video sat s njene desne strane (nekada moje) i začudio se. 7:30. Cudno vreme za probuditi se. Ja sam vecinom bio od onih ljudi koji se budi u 6:57, 7:12, 7:46, 8:04. Nikad u okrugla vremena.

Bilo je nesnosno vruće i bez nje na meni. Opet me je poljubila i opet sam se nasmešio.

„Nisam ni čula da je alarm zvonio.", rekla je dok se ustajala. Namestila je bretelu na svom desnom ramenu.

Pratio sam njene pokrete i pomno je posmatrao. Izgleda mi kao Ana. Ne bih mogao zaboraviti njeno lice nikako. Pomakla je ruku s moga ramena, ustala se i raširila zavesu. Jutarnje sunce me je na trenutak oslepilo. Hodala je pos sobi kao zombi, tražeći svoju odeću koja je bila razbacana oko kreveta.