"Hoćeš li se udati za mene."izvadio sam kutijicu sa prstenom i otvorio ju. "Daa"nasmiješi mi se i skoči mi u zagrljaj. Tako sam se bojao njenog odgovora. Napokon će biti samo moja. Stavio sam joj prsten na ruku i ljubili se još malo. Kada smo došli kući legli smo skupa u krevet. Glavu je stavila na moja prsa,a jednu ruku prebacila preko moga stomaka,a ja sam ju mazio po kosi. "Luka,kako ćemo nazvati dijete?"na trenutak me pogleda i spusti glavu. "Ovisi što će biti." Meni je tako svejedno,samo da je živo i zdravo. "Ako bude curica Lena,a dječak Aleksandar. Što kažeš?" Aleksandar mi je pomalo dugačko ime. "Pa jel nije malo dugačko ime?"pogledamo se oboje. "Ionako će ga zvati Aleks." "Što kažeš na Patricio?" S ovim imenom sam se našalio. "Jesi lud hahaha?" Puknemo se oboje smijat. "Neka bude kako ti kažeš."kimne glavom. Ona je ubrzo zaspala,a ja sam razmišljao i još uvijek ju mazio po kosi. Loše je bilo s nama dvoje na početku,a na kraju eto nas. Ona leži na mom ramenu,nosi naše dijete,a uskoro će postati moja žena. Nikad nikome neću dati na njih dvoje. ***
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ujutro kad sam se probudila Luke nije bilo. Vjerojatno je otišao u klub. Na stolu u sobi me dočekalo hrpa ruža i kutijica od prstena s bjelom ružom u njoj. Toliko se promijenio u ovih nekoliko mjeseci. Od grubog,bezosjećajnog dečka na početku on je postao tako nježan i osjećajan. Nikad nisam ni razmišljala o tome da ću postati njegova žena. Bilo me strah kada sam ostala trudna jer on i ja tada nismo imali baš najbolji odnos. I kad je bio grub u njemu sam vidjela sigurnost i zaštitu i duboko u sebi sam znala da nije onakav kakvim se predstavljao. Sretna sam što ga imam i što je moj. "Probudila si se."Luka me je zagrlio s leđa dok sam zamišljeno stajala pred onim ružama. "Hvala ti na ovome."pokažem glavom na ruže i poljubim ga. "Zaslužuješ i više od tog."zagrli me oko struka i poljubi na blic. Previše volim ovog Luku kakav je sad. Ponekad pomislim da će me razmaziti. "Trebalo bi početi uređivati sobu za dijete." Obučem ogrtač. "Pa trebalo bi,ali kako ćemo ju uredit kad ne znamo spol..."počeška se po glavi. "Nešto ti nisam rekla."pogledam u njega. U trenutku je problijedio i uozbiljio se.. "Reci." "Nosim nasljednika." Digao me u zrak od sreće. Htjela sam da bude iznenađenje. Ginekolog mi je na zadnjem ultrazvuku rekao da je muško. "Ajmee Ciara zašto mi nisi rekla." "Pa htjela sam da bude iznenađenje i da vidim oćeš reći što bi ti htio da bude."slegnem ramenima. "Nije bitno što je,sve dok si ti uz mene."
