Imamo nas 🔚

1.

Danica

 – Kažem ti Grofe, vas dvojica kao da ste u istu nošu piškili. Sudbine su vam pre slične. A, i u obojicu je ova kokoš bila zatreskana. – naspem sok u čašu, pa sjednem.

– Moj je slučaj ipak malo drugačiji, Danice. Andrea je već velika, a Luka je ostao sa bebicom. Ja mu se iskreno divim. Ne znam što bih ja na njegovu mjestu.

– Pa misliš da on zna? Sluđen je. Ne razmišlja kako treba. Povrijeđen je. Jednostavno je uzeo Ninu i otišao.

– S kakvim se to ženama vi seksi komadi petljate? Što je ovo? Masovno ludilo žena? Koji je vrag tim curama? – Nadica otpuhne kao bijesna kobila.

– Nadia, cure u rojevima prekidaju trudnoće, a one koje to nisu u mogućnosti i nisu spremne biti majke, ostavljaju djecu po domovima, po ulicama, ili kao Jana i Iris ostave ih očevima i daju petama vjetra.

– Doco, ako ikada budemo imali neke klince, kunem ti se da ja tako što nikad neću napraviti. Ja sam dobra cura, iako sam malo munjena.– piknem marka po nosu.

– Danice, znam da nećeš. I znam ja da si ti naj. Ti si moja najdraža munjara. I, vjeruj mi, jedva čekam da imamo neke naše klince.

– Joj, Doco Boga ti, nemoj još. Tek sam počela da radim. Ček' malo da stanem na svoje noge.

– Mislim da bi ipak bilo bolje ranije dok te drugi, tuđi klinci totalno ne izlude.

– Ne može mene nitko više izluditi od tebe, Docika moj jedini. I ovih dvoje. Oni mi dušu žderu.

– Ajd' ne kenjaj, bez nas bi tvoj život bio truo.

– Istina Grofe, istina. Bez svih vas bih bila luda.–to jeste prokleta istina, nema se što kriti.

– Jesi li rekla Luki da može računati na nas za sve što mu treba?

– Naravno da jesam, ali pustimo ga sada sve dok ne odboluje i dok se ne dozove k sebi.

– Pa kako će sam s bebom?

– Ne brini Nadićka, zna on sve. On se za Ninu brinuo otkako je rođena, pa znaš i sama. Gospođica Moram zategnut' trbuh i vratiti se na pistu što prije, većinu vremena je provodila u teretani sa svojim osobnim trenerima i fitness guruima i svim tim ludacima. Luka, stara i ja smo bili s Ninom. On je sada jednostavno popizdio. Ljut je prvo sam na samog sebe, a onda na sve drugo.

– Samo mu reci da se ne ustručava tražiti bilo kakvu pomoć od nas. Mi smo praktički obitelj.

– Zna on to Grofe, vjeruj mi, samo poznajem svog brata i znam da mu je sada potreban mir i samoća da se sredi i razmisli što i kako dalje. S poslom, s Ninom, sa sobom. – ustanem pa cmoknem Marka. – Moram da idem. Pričuvat ću Ninu dok on ode na razgovor s direktoricom. A ti mačak, briši kući, sređuj se, moraš na posao.

– Da draga! Kako ti kažeš najdraža! – lupnem ga po ramenu.

– Društvo, vidimo se poslije? Kasna večera kod nas, može?

– Naravno Danice-kravice. Budi dobra, nemoj maloj pojesti sav čokolino!

Adriana

– Da ne povjeruješ! To smrdljivo govno još ima obraza da nazove i da meni nešto prigovara. Hej rođače, MENI?! Taj smrdež koji je pobjegao kao divlji zec od lovca kad je čuo da sam trudna i nije se javio tri godine, sad sebi uzima za pravo da mi se obrati! J. mu pas.... A, Boga mu, trebala bih manje da psujem, je l' da?