Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 27

-Gde idemo? -govori ona odnekud sa balkona. -Zar ne mogu baš ni malo da ga zveknem? Ne sviđa mi se.-

-Možda kasnije. Ideš li?-čujem kako Randin gunđa nešto iza mojih leđa ali odlučujem da ne želim da čujem šta.

Nekoliko trenutaka kasnije, dok idem hodnikom ka svojoj sobi, Soi me sustiže.

-Mada . -govori pa je pogledam ukoso. -Moram priznati da ima impresivne fizičke atribute. -

-Randin? -samoj sebi zvučim šokirano.

-Ma ,ni njegovi nisu loši. Ali mislim na onog drugog.-

-Zar.  ..?-počinjem ali zastajem i probam ponovo- Mogu li roboti. ...?-

Ne vredi. Uopšte ni sama ne znam šta pokušavam da pitam .

A nisam ni sigurna da li želim da znam odgovor.

-Ulje mi je zamalo priključalo. -govori a ja se nasmejem, pomalo histericno.

-Ali...-

-Pitam se koliki mu je domet za punjenje. -

Prasnem u smeh, to je jače od mene. Ovo je urnebesno. Soi, takođe, počinje da se smeje a ja se zaustavljam u sred koraka potpuno iznenađenja time.

Kako li to tek radi?

-Kiti. -

-Reci. -

-Sigurna si da nećeš da povredim Kretena? -

Iskreno se nadam da ga nije memorisala pod tim imenom.

-Nećemo da ga povredimo. Zapamti Soi: Um caruje. -

Da li vredi da učim robota ovome ako se ja sama toga ne pridrzavam,to je pitanje.

-A ako kažem da ja to ne posedujem mogu li onda da ga povredim? -

Nasmejem se. Možda pogrešno razumem, verovatno je to slučaj, ali ovaj robot ima izvanredan smisao za humor.

*

 Kirsen me pronalazi nekoliko sati kasnije na našem unutrašnjem balkonu, gde se totalno nisam skrivala celo jutro.

-Kako je prošao jutarnji sastanak? -pitam je kada sada pored mene bez reči .

-Uobičajno dosadno. -govori pa se okreće ka meni- Nisam znala da se mali Blekov i ti poznajete. -

-Znam ga kao Blu-a- kažem pošto klimnem glavom- Pominjala sam ga Enderu. -

-Dugo se poznajete? -

"Ovo nekuda vodi. "-imam osećaj.

-Nekoliko meseci. Dobar je Lušan. -

-Znači, slažete se dobro? -

-Rekla bih da je tako. -govorim pomalo nesigurno dok pokušavam shvatiti poentu ovog razgovora.

Ona klima glavom, pa se ućuti previše dugo po mom mišljenju. A onda se naginje ka meni malo tako da ja refleksno uradim isto pošto proveravam da neko slučajno nije u blizini ni sama nisam sigurna zbog Čega.

-U Nebeskim porodicama je uvek ispadalo da su naslednici istog pola. -govori spuštajući glas.

Kakve to veze ima sa bilo čime?

-Tako smo Bel, Eriksa i ja prethodna generacija. -

-Zaista? -izleti mi od iznenađenja jer to uopšte nisam očekivala.

-Znam.- nasmeje se široko- Ender definitivno izgleda kao Nebeski vise od mene. -

-Tako nešto sam i ja pomislila. -priznajem nerado.

-On je moj Izabranik.- objašnjava.

-Kako to uopšte ide? Da li su ti ga ostali Nebeski odabrali ili...?-

-O,ne. -prekida me delujući zabavljeno.- Naravno da ne. Sama sam ga izabrala. -

"Zašto? "-pitam se iskreno.

-Tek kad smo se venčali sam mu rekla da sam Nebeska. -zakikoce se tiho. -Da si videla kako je reagovao. Trebali su mu vekovi da se navikne na sve ovo. -

Pokušavam to da zamislim, a onda shvatam da se nalazim u gotovo istoj situaciji i gotovo osetim kako se moje mišljenje o njemu menja.

To definitivno objašnjava njegovo držanje i ponašanje. Verovatno i dalje veruje da mu ovde nije mesto.

Sa druge strane, možda je i jednostavno nadmen.

-Dobro. -kažem. -Iskreno, pravo je olakšanje što ću sama birati svog muža, ako je to poenta ove priče.-

Što me podseti da postoji i drugi tojest prvi deo priče: onaj o naslednicima istih polova.

-Da li to znači da sam ja Odbačena zato što su naslednici Vajt i Blek muškog pola, kao i Koru?-

To mi sad zvuči pogrešno. Lušan nije stariji od mene. Zar je moguće da jeste? Ma nije.

-Nebeski su se uvek, od početka, složili da je tako bolje. Verujem, iako mi to nije potvrđeno, da su mislili da je to i sigurnije. Kako bi uvek postojale 3 porodice Nebeskih. -

Klimam glavom pomalo odsutno dok razmišljam o tome.

Zvuči logično. Ender mi je jednom prilikom naglasio da mogu u potpunosti da verujem samo Nebeskima. Da nije tog nepisanog pravila o istim polovima pre ili kasnije bi se dva  Nebeska venčala, a onda više ne bi bilo tri porodice, već dve. Na kraju verovarno i samo jedna.

-Razumem. -naglašavam. -I,veruj mi,uopšte nemam nameru da ijedno od njih dvoje uzmem u obzir kao svog Izabranika ili sta već. -

-Pa,dušo. ..-počinje zvučeci kao da joj je nelagodno zbog Čega se ja blago mrštim .-Zapravo smo razmatrali tu ideju. -

Nasmejem se zabavljeno, verujući da nije ozbiljna. Prestajem da se smejem kada je pogledam.

*

Whatever.