Neodoljiv 🔚

18.

Kaže se : "Jutro je pametnije od noći", da li je zaista pametnije? Ne znam šta da kažem, čini mi se da je i jutro i noć ludo kao Daniel i ja.

Ustala sam iz kreveta i nesjećajući se kada sam zaspala. Protrljala sam oči i sinoćnji događaj mi je došao na misli. Par puta sam udahnula zraka, a potom izdahnula. Otišla sam u toalet i obavila sve što sam trebala i kada sam izašla presvukla sam se u crne hlače i bijelu košulju. Ako on ne misli ići na posao, ja mislim. U ovih par dana moram otići upisati se na fakultet i da počnem.

Pustila sam kosu da ide iza leđa, u crnu torbu sam stavila mobitel i novčanik. Izašla sam iz sobe i vratila sam se staviti nešto na oči da sakrijem suzne oči i podočnjake. Kada sam to uradila izgledalo je kao da se ništa nije ni desilo.

Izašla sam iz sobe i otišla u dnevni boravak gdje je sve smrdilo na alkohol jer je on tu vjerovatno zaspao. Otvorila sam sve prozore i on je otvorio oči.

"Rekao sam tračarici da ćeš ti doći biti danas umjesto mene", hrapavim glasom je rekao.

Uzdignula sam jednu obrvu. "Nema šanse da ja radim ono sve što ti ,ja ne znam", uzrujala sam se.

"Šta ti bude nejasno pozovi me uredu?Sada kreni ", rekao je živčano.

Okrenula sam se i krenula ići, a onda sam se sjetila Eleninih riječi da ako je moguće što prije je vratim na posao. Ne mogu vjerovati ,ali vrijedi to uraditi za malog čiji je život ugrožen.

Vratila sam se u dnevni boravak gdje je on bio smiren. "Večeras sa posla me čekaj spreman ,želim što prije da vratim Elenu na posao i sam znaš šta si tražio", uprla sam prst u njega.

"Pričat ćemo o tome kad se vratiš", rekao je i dalje žmireći.

Podsmjehnula sam se. "Naravno da hoćemo itekako, stabilizuj se dok dođem", drsko sam rekla i samo se čulo lupanje mojih peta od štikli. Da možete pomisliti da sam obukla štikle.

Uzela sam ključeve i izašla iz stana. Kada sam ušla u auto vidjela sam ga na prozoru i kako mi šalje pusu rukom ,a ja sam mu pokazala srednji prst i dodala gas. Otići ću prvo do fakulteta i kada sam se parkirala ispred zgrade bila sam očarana. Bila je zaista predivna. Izašla sam i ušla u dekanovu kancelariju.

Kada smo popričali o svemu i dogovorili se izašla sam iz zgrade i još jednom se okrenula iza sebe. Sviđa mi se prostor zgrade i njezin izgled uokolo. Ušla sam u auto i jer su fakultet i posao bili blizu ,brzo sam stigla.

Kada sam izašla iz auta krenula sam prema zgradi gdje su me neki ljudi pozdravljali i upoznavali se ,a ja sam se smješkala i odgovarala tiho. Melinda je držala spuštenu glavu i slušala moj i tračaricin razgovor.

"Gospođo ,mogu li znati kako se zovete?", upitala sam tračaricu.

"Viktorija , drago mi je vi ste Arnelia i mijenjate Daniela danas?", upitala me Viktorija,prava tračarica.

Klimnula sam glavom. "Daniel se ne osjeća dobro zato je odlučio mene poslati ovdje da ga mijenjam ,a morat ću raditi i svoj dio posla, jako teško.",rekla sam i odmahnula glavom zabrinuto.

"Pošaljite meni vaše papire koje vi trebate raditi, a vi radite Danielov posao",zbunjeno sam je pogledala."Ja sam nekada radila vaš posao, a Elena je bila umjesto Melinde", objasnila je.

"Znam Elenu,  bit će vraćena", povisila sam glas.

"Bože, znala sam da ste divna žena, hvala vam", rekla je i ja sam klimnula glavom ulazeći u Danielov ured. Za čudo bio je uredan i mirisao je na jagodu .

Moj omiljeni miris .

Udahnula sam još jednom i otvorila jedan prozor da ulazi dovoljno zraka . Sjela sam i krenula sa radom, ima mnogo posla . Kada sam završila ono što sam znala izabrala sam ono što ne znam i odlučila nazvati Daniela.