Loš || ZaynMalik 《Završena》

22. ✔

Izašle smo ispred i upalila sam cigaru. Videla sam Louisa kako stoji u daljini sa nekom devojkom.
"Miaa, je l ono Lou?" -pitam Miu i povučem dim.
"Umm, mislim da jeste. Hajmo prošetati pa ćemo videti" -kaže i ja klimnem glavom i krenemo ka njemu. Što smo se više približavali bila sam sve sigurnija da je on. Stojao je Tamarom. Šta Tamara traži sa njim. Tamara je sa Harryem. Nešto je ovde čudno.

"Hej ljudi" - kažem i prekinem njihov razgovor.
"Eii mala, otkud vi ovde" -kaže i napravi neki veštački kez.
"Ćao Nikki, ćao Mia" - kaže Lou i nasmeje se, ali iskreno.
"Ma došla sa Zaynom tu" -kažem i on se nasmeje.
"Baš lepo, nego Nikki, možeš sa mnom, kad si već tu da popričamo" -kaže i ja klimnem glavom. Odem sa njim malo dalje od njih. Iskreno, malo sam se uplašila jer je bio mrak i nekakva šumica ali imala sam poverenja u Louisa.
Dok sam hodala Louis se izmakao malo iza mene. U momentu kad sam htela da se okrenem i vidim šta se dešava osetila sam samo nekakvu maramicu u donjoj polovini lica. Nekakav čudan miris mi je prošarao telom i više ništa nisam osećala.

...

Budim se u maloj prostoriji, punoj mraka. U uglu je bio jedan krevet, dok sam ja bila vezana za stolicu ništa se nije čulo.
"Zayn" - povikala sam malo glasnije.
"Upomoć, molim vas pomozite mi" - vikala sam ali bezuspesno.
"Lepotice, ne viči bez razloga, ovde nema Zayna, nema ljudi, samo vukova" - kaže dubok muški glas koji uđe u sobu. Mnogo mi je poznat.
"Ko si ti?" - pitam uplašeno i počnem se okretati. Tada shvatim da sobu obasjava samo svetlost koja dolazi sa malenog prozora pa stoga ne mogu videti ništa.
"Ohh, pa ja sam tvoja suđena ljubav" -kaže i ja prevrnem očima.
"Zašto ovo radiš? Šta planiraš da uradiš sa mnom? I trebalo bi da znaš da će Zayn da me nađe i da će te ubiti"-kažem a on se glasno nasmeje.
"BUHAHAHAHAH, ljubavi, Zayn neće doći. Ne nadaj se. I da, ovo radim samo zato, što i sama znaš koliko sam te želeo, nikad nisi htela biti sa mnom Nikol. Nikad me nisi volela" - kaže pomalo sjebano. Čekaj, pa nije mogućee!

"Don? To si ti?" - kažem iznenađeno i on se blago osmehne.

"Oh, dobro je da si me se setila ljubavi." - kaže i ja prevrnem očima.

"Ne zovi me tako!"- prosikćem i on mi se približi. kako sam bila vezana za stolicu nisam mogla da se pomerim

"Gade, ne pipaj me"- kažem kad stavi ruke na moje obraze.

"Daj se smiri, ovde nema nikog ko te može spasiti, hajde opusti se da te odvežem pa ćemo na doručak"- kaže i ja odmahnem glavom.

"neću da jedem tvoju hranu" -kažem a on se samo nasmeje
"oh, videces, kad ogladnis"
"odvezi me debiluuuuuu" - zaderem se kad krene da izađe a on se samo ironicno nasmeje. posmatrala sam prirodu kroz maleni prozor. Bili smo negde u nekoj šumi, ili nešto tome slično. Pitam se gde je Zayn. Šta radi. Da li je tužan što me nema. Da li me traži.

"Zayn, dođi" - tiho prošapućem i krene mi suza.

ZAYN P.O.V.

Sinoć se nije vratila. Otišla je sa Miom napolje, ali se nije vratila. Gde je? Sa kim je? Mia mi je rekla da je Louis pozvao da popričaju i otišla je sa njim. Od tad je nema. Niko je nije viđao. Tražio sam je. Zvao sam Louisa nije se javljao. Liam je uz mene i traži je. Harry je sa Tamarom i nema vremena. Niall je sa Hannom. I to su drugovii, nemaju vremena za mene i nju. Za nas, koji smo oduvek bili tu za njih. Razočaran sam, to me je povredilo. Mia je sjebana, isto kao i Liam i ja. Pretražio sam ceo L.A. i nisam je našao. Gde je taj gad odveo, i je li uopšte on. Šta ako ih je neko oboje oteo. Hiljadu misli mi je prolazilo kroz glavu. Obavestio sam njene roditelje. Delovali su kao da ih nije briga. Šta ako su oni umešani u sve ovo. Daj Zayn, ne seri, zar bi je rođeni otac kidnapovao.

"Liam, idem ja" - kažem kad ustanem sa kreveta. Bio sam do njega.

"Zayn, ne možeš sam. Čekaj, idem sa tobom" - kaže i ja klimnem glavom.

"Ljubavi, idem sa Zaynom. Moramo je naći" - Liam kaže Mii i ona ustane sa kreveta.

"Idem i ja" - kaže a ja odmahnem glavom.

"Nema potrebe Mia, ne zamaraj se, naći ću je. Louis mi je pominjao njegov nov posao. Rekao mi je da je postao nekakav čuvar, ili šta već. Potražiću ga tamo pa ću popričati sa njim."- kažem dok oboje gledaju u mene.

"Ne može, idem i ja. Moram naći moju Nikki, fali mi ta cura, ja sam kriva, ja sam je ostavila samu, za sve sam ja kriva" - počne glasno plakati što i meni natera suze na oči.

"Ne krivi sebe Mia, nisi znala, hajde. Jaka je ona, izdržaće. Znam, čeka me" - kažem joj i ona klimne glavom. Obrišem suze i izađem. Išli smo Liamovim autom, nisam bio u stanju da vozimm.

Stigli smo do jedne napuštene kuće na kraju nekakve šume. Bukvalno na izlazu iz L.A.
Video sam Louisa. Izašao sam iz auta i držao pištolj u ruci.

"Louis gde je ona" - kažem glasno i uperim pištolj u njega.

"Ne znam" - hladno kaže i okrene pogled.
"Louis, jebeno me lažeš. Zašto to radiš Louis. Bio si mi kao brat" - kažem a on me pogleda. Video sam mu u očima da je sjeban, ali ne želi da mi kaže.

"Jebeno idi Zayn. Nisi ovde bezbedan. Ubiće te ako te vide. Zayn, molim te idi" - kaže a ja se ironično nasmejem.

"Ne, ne dok mi ne kažeš gde je moja Nikol. Bez nje ne idem. Neka tebe grize savest što sam umro. JEBI SE! JEBENO MI RECI ŠTA SI JOJ URADIOOOO" - zaderem se dok mi je pištolj još uvek uperen u njega. Liam je posmatrao sve i takođe držao pištolj, a Mia nas je čekala u kolima. Kad vidim da ništa ne želi da kaže, krenem ka kući. Liam krene za mnom, a i Mia je, video sam kraičkom oka.

"NIKOLL" - zaderem se držeći pištolj i približavajući se kući. Upao sam unutra i tražio je. Proverio sam svaku sobu, nije je bilo. Gde je ta devojka. LJUBAVI, NAĆI ĆU TE!

Voli vas zaynovakučka