Svedok ljubavi

Epilog

Godinu dana kasnije

Helena POV

Dok slušam rominjanje kiše, zadovoljno udahnem svežinu vazduha, koju donosi letnji pljusak. Leto je na izmaku, stoga nema više teških sparnih dana, lakše se diše, ali današnji roštilj je odložen zbog pomenute kiše. Nije da to bilo kome od nas smeta.

Smeh i lupkanje posudja se čuje, i ruše tišinu kuće koja je to jedva dočekala nakon dugih godina tuge i strepnje.

Nakon što se čitav slučaj sa Kobrom rešio, niko iz nekog meni nepoznatog razloga nije pitao za novac koji je nedostajao sa njegovog računa. Jer, pored svih ostalih dokaza, predali smo i račune. Medjutim novac koji sam ja ukrala, kažem ukrala jer to je upravo ono što jesam uradila, bez obzira na to što je Kobra taj novac priljavim poslovima "zaradio", nije tražio. Nisu nas čak ni pitali ništa u vezi toga. Verujem da je Maks malo reagovao u tom delu, mada mi to nikad nije priznao. Ali poznajem ga i previše dobro.

Dugo vremena je taj novac ležao zaboravljen na bankovnom računu jer ga ja nisam htela koristiti. Ne zato što sam mislila da bi to bilo koga oštetilo, prosto mi se nije činilo ispravnim trošiti toliki novac koji nisam sama zaradila.

Medjutim, Maks je ponovo reagovao i naterao me da potpuno renoviram maminu kućicu. Koliko god sam htela da se bunim, bio je u pravu. Previše smo se mučile, i preživele smo mnogo toga, pa mogle smo bar živeti u boljoj kući. Kad sam sela i sama promislila o tome, shvatila sam, ponovo, da je bio u pravu. Naša kuća bila je mala i već potpuno istrošena, sav novac odlazio je na račune i hranu koliko da se preživi,a kuća je propadala svakim danom sve više.

I tako sada zajedno sa Maksom, mojom mamom i Dušanom sedim na potpuno novoj barskoj stolici u našoj proširenoj kuhinji. Hrana je spremna, zajedno sa svim prilozima, salatama, piće se hladi u frižideru, čeka se samo da stane pljusak. Sudeći po sve lakšim kapljicama kiše, biće to uskoro.

Ostatak novca leži pohranjen na računu, ali tu i tamo se aktivno iskoristi za velikodušnu uplatu nekom od dobrotvornih društva. Razmišljam o tome da i sama osnujem jedno, ali to je sve još uvek u planovima. Ali uspela sam da ostvarim još jedan svoj san i upišem fakultet. Bila sam student psihologije.

Maks i Adrijan su zajedno sa Dušanom nastavili njegov posao ličnog obezbedjenja, imaju i privatnu detektivsku agenciju. Kada sam ponudila da doniram deo novca kako bih im pomogla sva trojica su me prvo pogledali kao su mi najednom izrasle još tri glave a nakon toga su rekli jasno i glasno NE! Odmahnuvši glavom tada, odustala sam od rasprave sa trojicom tvrdoglavih muškaraca. Nije da Dušan i sam nije imao gomilu novca, jer se i pre bavio tim poslom, tako da mi je sa jedne strane bilo jasno otkud odbijanje, ali opet nisam znala šta mi je činiti sa tolikim novcem.

Maksov i Dušanov odnos se drastično promenio jedne večeri, ubrzo nakon Kobrinog ubistva, kad su obojica otvorili svoja srca i ispričali jedno drugome svoje priče. Ne mogu da kažem da sada imaju savršen, otac i sin odnos, ali čini mi se da idu ka tome. Puževim koracima doduše, jer su obojica podjednako tvrdoglavi. Ali bili smo srećni, ili smo se bar trudili da to budemo svakim danom.

Jedan od tih dana je i danas. Mojoj mami je rodjendan i stoga smo odlučili da se malo zabavimo. Kad Maks zadovoljno vikne kako je kiša prestala, istog trena počnemo da sredjujemo dvorište. Nakon što smo sve postavili, i upalili roštilj čuli smo dovikivanje sa ulaza. Evo ga i Adrijan.

Par trenutaka kasnije se i pojavio zajedno sa svojom novom devojkom. Duge plave kose, gotovo iste visine kao i Adrijan išla je kraj njega samouvereno i pomalo drsko. Nagonski sam se namrštila na to, ali odmah sam odmahnula glavom. Nisam je zapravo ni poznavala zajedno su vrlo kratko, te stoga neću još donositi zaključke.

Zajedno smo dovršili ručak, smejući se. Sa kuvarskom kapom na glavi, Dušan je predveče izneo tortu sa svećama i stavio je pred moju majku. Pomalo crvenih obraza oduvala je plamen, a mi smo zapljeskali. Nakon što smo dobili svi po parče nestrpljivo smo se bacili na dozu šećera.

Zabava se nastavila još par sati, čak nas i prohladni večernji vazduh nije naterao da udjemo unutra, bilo je prosto prelepo. Zadovoljno uzdahnuvši naslonila sam se na Maksa, i isprepletala prste sa njegovim.

Posmatrala sam naše malo društvo sa osmehom na licu, i pomislila kako se sve završilo vrlo dobro.

Bili smo zajedno i sve je bilo kako treba, i samo sam se nadala da će tako i ostati.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Evo ga i epilog.

Nije nešto, ali dobili ste mali uvod u dalji razvoj priče.(koja niej gotova! hehe) Za neki dan ću i u randomu pisati o tome šta planiram za drugi deo, da ne bih ovde previše dužila.

Nadam se da vam se i ovaj epilog koliko toliko svidja, nisam sigurna kako je ispao.

Jošš jednom veliko hvalaa  svakome ko je čitao, posebno svima vama koji ste i ostavljali trag da ste tu. Nemate pojma koliko mi je to značilo. <3

Poljubac za sve! :* <3 <3