Svedok ljubavi

7. poglavlje

Par trenutaka me je samo zaprepašćeno gledao, a onda se neočekivano nasmejao. "Okej, Helena, nije vreme za šalu." odmahnuo je glavom, a onda vratio pogled na papire. Namrštila sam se na njegov odgovor. On misli da se ja šalim? "Ne šalim se Makse. Vrlo sam ozbiljna zapravo. Želim da budem tvoj partner."

Uzdahnuo je. "Helena, ovo nije samo igra. U ozbiljnoj smo stvari." Pa zar sam ja malo dete, ljutito sam pomislila. Istrgla sam mu one papire iz ruku i sklonila ih iza sebe. "Dobro, ako nećeš da radim sa tobom, snalazi se sam." Jesam li pomenula da nisam malo dete? Razrogačio je oči na ovo. Uzdahnuo je nervozno. "Nije da neću da radim sa tobom, ali... Odakle ti to sad odjednom? Do juče nisi htela ni da misliš da sve ono što ti se desilo, a sad bi odjednom da mi budeš partner. Na šta god da si mislila kad si to rekla." rekao je u dahu zajedljivo, vrlo nervozan. Ne mogu da poreknem to da je u pravu, ali ovom trenu bila sam puna entuzijazma, i željna malo akcije.

"Pa, mislila sam upravo to što sam rekla. Pomagaću ti, onda kad mogu da nadjem neke podatke, radićemo zajedno na ovom slučaju, biti zajedno na terenu..." sve ono što partneri inače rade zajedno, zar ne? Pogledao me je kao da se šalim. Odjednom, približio mi se tako da su nam se nosovi gotovo dodirivali. Zadrhtala sam na ovo. "Ozbiljna si je l?" drsko je pitao. Samo sam klimnula, nesposobna da zapravo progovorim kad mi je ovako blizu. "I spremna na sve?" opet sam brzo klimnula, boreći se za malo vazduha.

"I onda kad nas možda budu jurili sa pištoljima? I onda kad ti neko bude pretio, možda napao da odustaneš od svega? Spremna si na to, i nećeš pobeći glavom bez obzira? Kad budeš otkrila stvari za koje ćeš želeti da ih nikad nisi videla, ni čula. A videćeš vrlo ružne stvari. I na to si spremna?" preteći je izgovorio. Gledala sam ga širom otvorenih očiju, šokirana svime što je rekao. Ne znam zašto ali bila sam uporna i sada, kada baš i nisam bila svesna na šta je sve mislio kad je rekao sve ovo. Videla sam jedno brutalno ubistvo, ja sam zamalo i umrla u istoj situaciji, razdvojena sam od majke, napadnuta jer je neko izdajica, i sad se krijem, ovde u stančiću sa hirovitim muškarcem koji jeodlučan u tome da reši sve ovo. Možda i nisam spremna, ali do djavola neću samo da sedim u ćošku i krijem se.

Progutala sam i klimnula glavom. "Spremna sam Makse." nisam uspela da suzbijem drhtanje glasa, a on je to primetio i zlobno se nasmejao. "Dobro, kako ti hoćeš. Od danas smo ti i ja zvanično partneri u ovom slučaju." pružio mi je šaku. Prihvatila sam je i rukovali smo se. Trnci su mi prostrujali rukom i povukla sam je brže nego što je trebalo. Primetio je to, ali nije ništa rekao. Može li njemu išta da promakne, pitala sam se neraspoloženo. Ponovo je pružio ruku ka meni, a ja sam iznenadjeno gledala. Šta li sad.. ali onda sam shvatila, i nadurila sam se na to. Vratila sam mu papire bez reči.

Podjednako tiho iz je preuzeo i počeo da ih pregleda. Neko vreme sam sedela i čekala, a onda kad sam shvatila da, dok ne pregleda sve neće mi ništa reći, pa sam ustala  i uputila se u kuhinju. Napraviću nam večeru, nema smisla da samo sedim i čekam. Izvadila sam namirnice i počela da pravim salatu. Tek kad sam videla hranu shvatila sam koliko sam gladna, i dok sam seckala i stavljala sve u poveću činiju, grickala sam povrće. Taman kad sam ja sve završila Maks je ustao sa stola, i došao do mene. Iznenadio se kad je video da sam pravila nešto i nasmejao se. "O, pa ti partneru čak i kuvaš. Ovo ti možda i nije tako loša ideja." našalio se, a ja sam se napućila prekorno ga gledajući.

Istor trena je svoj pogled spustio i zalepio ga na moje usne. Videla sam kako mu oči tamne i zenice se šire, ali osim što je oblizao svoje usne, nije uradio ništa. Namrštila sam se nezadovoljno, i postavila šank. Bez reči smo počeli da večeramo, a tako smo je i završili. Kad smo sve pojeli rešila sam da ga jednostavno pitam o papirima. "Šta si otkrio u onim papirima?" namrštio se samo.

"Nažalost ništa neočekivano. Ili su novi u njihovom poslu, ili su vrlo dobro sakrili sve ono loše. Što me i ne čudi, zapravo." imao je vrlo ozbiljan izraz na licu, premeštao je informacije po glavi, rekla bih. Slično sam radila i ja. Očito je da su sve izdajice jako dobro sakrivene, odnosno njihovi pravi identiteti, a ako ne uspemo da pronadjemo informacije o njima, kako misli on da otkrijemo više o samom srcu mehanizma? Nisam imala ni najmanje pojma koliko daleko sežu njegovi zločini, i šta sve spada u Kobrine zločine, ali vrlo je moguće da su sve kriminalne radnje povezane sa njim. Što nije bilo dobro.