Par sekundi ćuti ne skrivajući zbunjenost koja mu propara pogledom, a zatim lupi.
"Zašto ti uporno odbijaš da mi daš?"
"Šta da ti dam." Zbunjeno promucam, a po njegovom besramnom izrazu lica uz blag podsmeh, shvatam koliko glupa ispadam.
"Ne odgovaraj pitanjem." Iznervirano dodam, skrivajući posramljenost i kasno shvatanje njegovih dvosmislenih rečenica.
"Odgovorio bih ti ja, na svojstven način..." Primetim kako ide prema meni, a zatim me iznenađeno pogleda.
"Koji Ti.. uporno odbijaš da prihvatiš."
"Znaš šta. Samo zaboravi." Odmahnem glavom razočarano shvativši da sa budalom ne mogu ništa postići.
" Sa tobom se ne može normalno razgovarati." Promrmljam više za sebe, i zaputim se prema vratima.
"A kuda ?"
"Idem kući Viktore. Ova igra, avantura, smicalica.. nazovi kako god hoćeš. Završena je." Odlučno naglasim i izadjem kroz hodnik.
"Već odustaješ?"
"Nikad nisam ni prihvatila izazov."
"Ako si zaboravio na silu si me dovukao ." Rukama ilustrujem nešto nalik krugu, i shvatam da sam previše uzdrmana, jer mi se celo telo trese.
" Samo sam te pokupio." Njegovi koraci koje osluškujem iza sebe, boje njegov glas potpunom smirenošću.
" Pokupio? ." Pogledam ga raširenim očima, ne verujući sopstvenim ušima.
"Ne sećam se da si se gicala."
"Uhvatio si me na foru! Obećao si jedan dan!" Prstom naglasim isti, ubrzavajući svoje korake.
"I tako je bilo. Splet okolnosti je odlučio umesto nas."
"Ne vadi se na to. Ti si tako hteo."
Nastojim da se izgubim iz njegove blizine, koju uporno osluškujem iza svojih leđa.
"Imponovalo ti je. Udaljio sam te iz tvog pogrebnog života."
"Znaš šta.. Jebi se." Smognem snage i ispljunem.
"Vidiš. I rečnik sam ti popravio."
"Možeš li bar na trenutak da budeš ozbiljan."
"Ne želim sa tobom da pričam o načinjanju."
"O čemu?" Svojim čudnim izrazima potpuno me izbacuje iz takta.
"Vidi . Hormoni ti divljaju zato što si netaknuta. Budi zahvalna što se bar nudim da pomognem."
"Ne treba mi tvoja pomoć."
"Ni to što bih te rado načeo ne pomaže. I onda sam ja kriv."
"Samo prestani da me provociraš iza ledja. "
"Uspori pa neću."
"Teraj se."
"Koji ti je kurac Irena?!" Grubo me hvata za nadlakticu i okreće prema sebi.
"Taj tvoj neozbiljni. Nisi ni spososoban za normalnu komunikaciju. Foliraš i to počinje da mi ide na živce."
Odmahne glavom nezaintresovano i povuče me za sobom.
"Još uvek si pijana. Idemo da doručkujemo."
"Ne idem ja nigde sa tobom. Vraćam se kući."
"A izvini, kako misliš da se vratiš?"
"Stopiraću."
"Daj molim te. Ne zasmijavaj me.
Ti nisi sposobna ni da hodaš sama."
"Ljudi se menjaju. Mogu i ja." Otrgnem se iz njegovog stiska i nastavim dalje.
"Stani. Ja sam te odveo, ja ću te i vratiti."
"Ne verujem ti. Prešao si me milion puta. Mislila sam da sve ovo ima nekog smisla. Gadno sam pogrešila."
"Hoćeš da kažeš da nije bilo zabavno?"
"Nije Viktore. Bila sam tvoja zanimacija. Igračka jer ti je dosadno. Nađi sebi drugu."
"Ova mi baš odgovara. Krojena mi je po meri."
"Samo prestani."
Osetim svež vazduh koji mi pomiluje lice ispred hotela i polako dodjem sebi, setivši se Davora. Žuvela sam u trenutku koji je potpuno zaboravio realnost.
"Mogu misliti kako je Davoru. Sigurno je zabrinut za mene, dok se ja ovde smucam sa njegovim bratom." Glasno izustim, lupivši se rukama po kukovima.
"Šta si rekla?"
"Da sam potpuno zaboravila na sve oko sebe, zbog tebe."
"Nisam mislio na to. Ponovi to poslednje."
"Ne znam na šta tačno misliš?"
"To sam ja tebi Irena. Samo Njegov Brat?!"
"Da Viktore! Samo to."
"Koja sam ja budala." Nervozno odstupi korak unazad.
" Gubim svoje dragoceno vreme.
Držim ga u gaćama zbog tebe. Trpim tvoje nebulozne strahove, a ti se usudješ da me oslovljavaš tako. "
Iznervirano odmahne glavom, pružajući svoje korake prema autu.
Zbunjeno stisnem usne u ravnu crtu osećajuci nemoć govora. Na baš "lep" način zna da izrazi svoja osećanja. Zbunjena, pogubljena i nesigurna skrenem pogled ne usudjujući se da progovorim. Osećam stišaj sopstvenog daha u plućima.
"U redu Irena, vraćam te kući.
Znaj samo jedno. Kad to uradim. Sve ovo... Nestaće."
"Prolazi u auto." Potpuno hladnokrvno izusti i ne usuđujući se da me pogleda, dok seda za volan.
