Kako se rešiti njegove devojke u 20 koraka?

Šesnaesti korak - Ne pokušavaj da ga sprečiš ako ne želiš grčeve u stomaku

Pre koraka:

1) Odgovorite na Ejprilino pitanjce

2) Srećan Badnji dan svima koji slave😊❤

3) Bacite pogled na ove dve knjige znaći mi jako:
salvatorexqueen Romeo&Julija❤
smokexmirrorss Premades❤

Tog jutra, tri dana nakon objave lažne Sarkastične, ustala sam kao da se nikad ništa nije ni desilo i spremila se kao što uvek radim. Obukla sam prvo što mi je bilo čisto i iole prikladno za školsku ustanovu i stavila malo pudera i korektora ispod očiju jer sam prezirala sva crvenila i te odvratne crne krugove ispod očiju. A čisto sumnjam da su i ostali adolescenti obožavaoci tih stalnih napasti.

Sišla sam na doručak, a zatim se ispred ogledala kod ulaznih vrata malo očešljala i stavila maskaru i labelo na usne kako mi ne bi ispucale i bile prava katastrofa koju niko neće hteti da poljubi. Ups.

Na izlazu iz dvorišta sam pozdravila Čupka i dobrih pet minuta vrištala da ne skače na mene sa blatnjavim šapama kako me ne bi u školi gledali kao da sam psihički obolela osoba. Volela sam ja moje malo pufnasto čudovište, ali prosto kada to čudovište naraste više nego što ste očekivali niko neće hteti da na svom svetlom džinsu ima otisak šape veličine kratera na mesecu.

Nakon četiri i po pesme i nekoliko blokova došla sam do srednje škole Mančester koja mi je u ovo doba izgledala lepše nego ikada. Okićena je nekakvim čudnim trakama u bojama školskog fudbalskog tima, plavom i belom.

Šta li se za ime sveta dešava sad?

Tina i Džejs su morali ranije da dođu zbog Džejsovog treninga, a Tom je još uvek u Londonu. Grupice učenika su stajale ispred škole i došaptavali se o nečem, meni očigledno nepoznatom. Nisam mogla čak ni segmente da uhvatim, ali sam ubrzo ugledala Dereka i Stejsi kako sede na glavnim stepenicama ispred i opušteno pričaju.

Šutniti je ili da?

„Hoće li mi neko od vas dvoje reći šta se dešava ovde?", sa najlažnijim osmehom ikada sam prišla i dobila jedno neartikulisano frktanje od Stejsi i jedan zabavljen Derekov pogled.

„Mmm glumci su se vratili sa turneje.", iziritirano mi je odgovorio jedva ispljunuvši onu reč glumci.

„Stvarno? Tomas mi je rekao da se vraćaju tek za vikend!", ushićeno sam zapljeskala rukama te se obradovano nasmešila i krenula ka ulaznim vratima škole.

„Vau, dečko ti ne priča sve.", Stejsi se zaokrenula ka meni i dalje sedeći pored Dereka sa rukom oko njegovog bicepsa. „Izgleda da nisu svi kao moj dečkić."

Osmeh sažaljenja mi se navukao na lice, ali je bio propraćen Derekovim zabrinutim pogledom. Nije znao kako ću da odreagujem na ovu prozivku a najradije bih joj tako lepo spustila kada bi samo znala koliko joj dečkić ustvari ništa ne priča. Održava ozbiljnu vezu sa mrtvim čovekom, a ne sa Derekom.

„Eh da sam samo te sreće da imam nekog poput njega.", što smorenije sam odgovorila i zamahnula rukom, te uletela unutra jer sam dobila napad smeha. Zaslužujem Oskara za najbolju glumicu i lažova godine, i takođe jedan poseban za sarkazam.

„Tina!", povikala sam u pravcu plavuše sa veoma raščupanom kosom. „Zar nisi na treningu sa Džejsom?"

„EJ!", pocrvenela je kada sam je uhvatila u laži, iako mi je iskreno rečeno bilo sumnjivo što njihov plejmejker sedi na stepenicama i kulira sa svojom plavušom.

„Lažove jedan!", sa osmehom na licu sam joj uputila, ali onda sam primetila da se sve veća grupa đaka skuplja oko nas dve na glavnom hodniku. Namrštila sam se gledajući oko sebe, a onda sam začula propratnu pesmu iz Modernog Romea i Julije i osvrnula se ka pravcu iz kog je dolazila. Vrata svečane sale na nekoliko koraka od nas su bila otvorena i cela glumačka postava na čelu sa Tomasom nam je prilazila noseći jednu ogromnu svilenu traku divne plave boje na kojoj je velikim belim slovima nešto pisalo.