Nazvali su iz bolnice. sve sto su mi rekli je bilo da dodem u bolnicu radi Marc. naglo sam se ustala,pokupila svu robu sa poda. "Gdje ides,sta se dogodilo?" upitao me Noa. stala sam i nisam znala sto da mu kazem,on ne smije znati da idem Marceli u bolnicu. "ma.idem do faksa su me zvali. nazovem te kasnije,pa se vidimo." poljubila sam ga i otisla. stotinu stvari mi se motalo po glavi. Sto je sa mojom Marci? jesam ja kriva?? zaustavila sam prvi taxi koji sam vidjela. trebalo mu je 10 minuta da dode ali meni se cinila kao cijela vjecnost. usla sam u bolnicu i naisla na doktoricu. "gdje je Marc? sto se dogada??" govorila sam kroz suze. inace sam ja hrabra i 'bezosjecajna'. "Marc je u takozvanoj komi...ne znamo sto ju je toliko iznerviralo,ali nije dobro..na aparatima je i cekamo da se probudi." iako je ovo vrlo jasno rekla,ali jedan dio mi nije bio jasan.. "jel postoji mogucnost umm..da se ne probudi?" s velikom knedlom u grlu sam to izgovorila. "sve je moguce,nazalost" okrenula se i otisla,imala je jos jedan hitan slucaj. a ja? ja sam sebe samu krivila za ovo. sve bi dala da joj cujem glas,makar kroz usta izgovarala ono sto bi me povrijedilo. otisla sam do njezine sobe,nisu me unutra pustili. gledala sam kroz staklo i pricala sa njom,iako me ne cuje.. "iznevjerila sam te i prekrsila sam obecanje.. molim te se probudi,ja ne znam dalje bez tebe. ne ostavljaj me sada samu, molim te! MARC!! " zaderala sam se njezino ime i tada me je medicinska sestra na 'silu' izvela iz bolnice da se smirim.sjedila sam na klupi i ona sam se sjetila. pa jel moguce da ni sada roditelji nisu dosli?! odlucila sam ih nazvati ali mi se nisu javili... zacula sam jedan jako dobro poznati glas iz sebe. okrenula sam se i vidjela Emira,bio je sa nekon curom. Imala je pravo,on ju ne zasluzuje! prosla sam pokraj njega i dobacila "nije ni cudo sto te ostavila."
EMIR: molim?
AZRA: ma pricam sama sa sobom.
EMIR: ne,ovo je bilo namjenjeno meni...
AZRA: istina.
EMIR: pa kad smo vec kod toga,volio bi znati zasto me tvoja SAVRSENA sestra napucala koda sam smece?
AZRA: zato jer te ne voli.
EMIR: znaci istina je... Lejla pricekaj me u autu (dobacio je toj curi)
AZRA: sta hoces? ti i ja nemamo sta pricati
EMIR: Cuo sam da si bila sa Noom.
AZRA: ne tice te se,ni malo.
EMIR: samo poruci sestri da zahvaljujem Bogu sto ju je maknuo od mene,da se jos vise ne zaljubim u jadnu djevojku kao sto je ona.
AZRA: povuci to! (krenula sam mu opaliti samar)
EMIR: istina boli jelda?! e pa ni ja nju nisam nikada volio,samo je bila dobra u krevetu,nista posebno! kao i svaka druga.
AZRA: (udarila sam ga) smece jedno.
ostao je u soku. ja sam se okrenula i otisla. sestra mi je na ulazu rekla da se probudila i da mogu do nje! trcala sam do njezine sobe i doslovno uletjela u nju. ona je lezala tako bespomocno,izgledala je tako sicusno na ovom velikom krevetu.
MARC: Azra,oprosti mi molim te! nemoj me gurati od sebe
AZRA: necu,bila sam glupa.. volim te najvise,NIKADA te nebi mogla mrziti ljubavi..nikada.
imala je neku kapicu na glavi. mislilla sam da su joj to zaboravili skinuti takoda sam ju ja skinula...ona vise nije imala kose. pogledala sam ju i pocela plakati.
MARC: znala sam da ce se ovo dogoditi..znale smo obadvije. nema razloga za suze Azra
AZRA: oprosti,ja bi ti trebala biti podrska..a ne mogu te ovakvu gledati..volim te
MARC: u desnoj ladici je pismo. dat ce to Emiru. ja ne znam koliko cu dugo izdrzati.. mozda 1 godinu.. ici cemo u Francusku za 2 dana.
AZRA: uredu,odnjet cu mu to prije leta.
na vratima su se pojavili roditelji.
MAMA: sto se dogodilo?! STO SE DOGADA?? --pocela je plakati
AZRA: ---ostala sam u soku,ona nikada ne place,nikada ju nisam vidjela ovako slomljenu.
TATA: ljubavi smiri se,dobro je.
MAMA: Marc oprosti mi sto nisam bila uz tebe--kluknula je na pod pokraj njezinog kreveta,milujuci joj ruku--- oprosti mi molim te ljubavi.
AZRA: ne mogu vjerovat da ti takve rijeci govoris
MARC: --maknula je svoju ruku i okrenula glavu od nje---
MAMA: nemoj me ovako kaznjavati,pricaj sa mnom.oprosti mi!
MARC: di si bila kada sam te trebala,dii?? sada ti mene trebas i zato si ovdje. bojis se da ne izgubis nasljednicu. idi odavde.
TATA: nemoj...mi smo vas uvijek voljeli.Mozda nismo bili uz vas uvijek,ali volimo vas vise od icegqa.
2 DANA POSLJE
MARC POV:
danas je dan kada putujemo..odlazim iz Šibenika jednom zauvijek. osjecala sam se bolje. imala sam sesiric na glavi. Prekinula sam sa faksom..nemam snage ali fizicke. moram se posvetiti samo borbi. fali mi Emir..vise od icega na ovom svijetu. fali mi njegov zagrljaj Krenuli smo prema Airodromu. okrenula sam se jos jednom prema svojoj kuci i ispustila par suza. zamolila sam da me pricekaju..htjela sam posjetiti jedno mjesto. otisla sam u rusevinu. ostavila sam sve svoje emocije bas ovdje,sva svoja sjecanja i sve svoje nade.. nadala sam se da ce Emir jednog dana doci ovdje te sam ostavila okvir sa slikom i lancic koji mi je poklonio. Kada smo stigli kod aviona AZru sam zamolila da mu odnese to pismo i da ga procita tek navecer..kada cu ja biti daleko od njega. ali ne daleko i od srca. tako je i napravila.. sjela sam u avion i cekala poljetanje.
AZRA POV
Drzala sam to pismo u rukama..trazeci emira po faksu. ja sam odlucila sutra ici na avion,moram se jos sa Noom oprostiti. Napokon sam ga nasla. EMIR!
EMIR: opet ti...
AZRA: cekaj,vazno je. pruzila sam mu pismo i rekla sve tocno kako je Marc rekla
EMIR: zasto bi me bilo briga sto mi ima za reci?
AZRA: zasto sto ju voli Emire..i ne mozes bez nje. kada procitas ovo pismo sve ce ti biti jasno..--otisla sam---
EMIR POV.
bilo je kasno navecer.To pismo je stajalo na stolu i nisam se usudio otvoriti ga. ono je gledalo mene,a ja njega. skupio sam hrabrosti i otvorio pismo..
" prije nego li ista zapocnem..ja cu vjerojatno biti jako daleko dok ces ti ovo citati.volim te,nikada nisam prestala voljeti te. Znam da su ti moji postupci bili nejasni ali sve ces sada shvatiti,molim te nemoj biti tuzan. zelim da nastavis dalje. za mene. puno puta sam te gurala od sebe iako sam te zarko zeljela. Voljela sam posebno tvoje oci..obozavala sam kada si me gledao,kada si mi govorio lijepe rijeci. osjecala sam se posebno.. jesam li posebna? svi ti ispadi su zato jer..Emire..ja sam jako bolesna. Bolujem od tumora. Onog dana kada si me sreo na cesti,pala sam u nesvijest jer me tumor izjedao iznutra. onog dana kada si me sreo u bonici,nisam bila tamo radi nesrece..bila sam zato jer sam isla na ljecenje. Onog dana kada sam se srusila u wc-u..sve je zbog tumora. nisam htjela da znas,da itko zna. zeljela sam te postediti boli..ali ima jos jedna tajna..ja nisam bogata. moj otac nije ravnatelj,on je obican profesor. moja majka nije doktorica,ona je spremacica koja radi za sitnu placu u bolnici. a ja...ja nisam ni malo bogata i nemam sve sto pozelim. ne zelim da me mrzis,imaj samo one lijepe uspomene. ti si mi pruzio najljepsu ljubav. ona mi je jedina bila potrebna. Ti si princ iz bajke..ali ja nisam tvoja princeza. nemoj me zaboraviti,jer ja tebe NIKADA necu. volim te vise od icega..ljubav sve pokriva, sve vjeruje,svemu se nada, sve podnosi.Ljubav nikad ne prestaje. tvoja Marcela P.S odi u rusevinu.."
Krenule su mi suze...ona je bolesna. izgubio sam ju zauvijek...ljubav nikada ne prestaje.. pobacao sam sve stvari na pod,lupao sam po ormaru,razbio ogledalo i plakao.. a onda mi je stigla poruka na mobitel:
.
.
.
.
moram malo skratiti nastavke,ja se raspisem :) jel vam valja?
