Ni prvo, ni poslednje

Dva placenika, jedna meta

Moskva 1997. Horoso Caffe

Stigao sam u Moskvu pre petnaestak minuta. Pre nego sto krenem da obavim ono za sta sam poslat odlucio sam da popijem kafu. 
Fino mestasce. Zidovi su crni, ispisani kredama, stolovi su metalni, mali i ogrugli, a stolice kombinacija gvozdja i finog platna u istoj kombinaciji boja. 

Narucio sam kafu, dok cekam da je donesu posmatram ljude po ovom caffeu. Jedan covek mi je odmah privukao paznju. Nije se uklapao medju ostale ljude. Vecina Rusa su svetle puti i kose, ali on nije bio takav. Ima je izrazito crnu kosu, i povecu urednu bradu. Nosio je dugacak kaput i sal.
Pored sebe je drzao braon koznu torbu. Ne bi me cudilo da je i on na nekom zadatku, a mozda je i obican covek i ja samo umisljam. Ali, nesto u meni mi govori da sam u pravu, umem da prepoznam svoju vrstu, placenike. Jednostavno osetim to. Pokusacu da pricam sa njim.

Ustao sam i prisao njegovom stolu.

- Da li je slobodno? pitao sam ga uctivo na ruskom.
Podigao je pogled sa novina i odmerio me od glave do pete. Oci su mu bile crne kao ugalj.

"Da, slobdno je."odgovorio je na vrlo losem ruskom. Glas mu je grub.

Pruzio sam ruku. Prihvatio je pozdrav i rukovali smo se.
-  Romel. rekoh.

"Demir, drago mi je prijatelju."

- Sta vas dovodi u Moskvu?pitao sam ga.

"Znate, ja sam dizajner. Poslat sam ovde da dizajniram neke izloge, vi?"

- Ha, moze se reci da smo na slicnom zadatku. Ja sam arhitekta. Moji planovi su poslati ovde, ali bilo je nekih nejasnoca, pa sam dosao da vidim u cemu je problem.

"Zanimljivo. Ja bih sada morao da krenem. Nadam se da cemo se nekada ponovo sresti, a mozda cak i saradjivati. Pozdrav prijatelju."rekao je cudno me gledajuci. Ustao je i platio svoju i moju kafu. Jos uvek mi nije jasno zasto.

Don mi je rezervisao sobu u nekom hotelu. Prijavljen sam kao Romel Vente, arhitekta.
Moram da priznam, stvarno ima zanimljivu mastu.
Najpre cu se istusirati, a onda cu otici u jedan od Britvinih barova.

Licno, ne volim ovakva mesta, ali cinjenica je da i sam radim na jednom. Ovo je leglo olosa, prostitucije, droge i kocke. Na sve strane polu gole devojke raznose pice, igra se poker, i oseca se miris jakih cigareta.
Britva se sigurno krije u nekoj od soba koje se nalaze u sklopu bara. Dakle, nece biti lako doci do njega, a i sigurno nije sam.
Pa, zbog toga sam dosao, vreme je da krenem. Otisao sam do toaleta da se pripremim. Adrenalin i spid ce mi pomoci da se saberem, ako postane gusto, a znam da hoce. Moja bebica H&K USP 45 dobila je prigusivac. Spreman sam, ono sto mi sada fali je neka dobra tema u pozadini kao u filmovima, ali to se nece desiti. *smeh *

Idem na srecu, jer nemam pojma u kojoj sobi je Britva. 
Otvaram prva vrata. Soba prosecna, uredjena kao spavace sobe iz luksuznih hotela. Dvoje ne krevetu se maze. Hmhm, definitivno nije ova. Idemo dalje. Sledeca vrata su zakljucana.  Vrlo moguce da je to to, da su zakljucli iznuta. Prislnjam uvo ne bih li cuo glasove. Ali, nista. 

Ostalo je jos dvoje vrata. Krecem ka trecim kad ugledah coveka koji mi je od nekud poznat. Okrenut mi je ledjima, ali sam prepoznao taj kaput i crnu kosu. To je Demir. Bio sam u pravu i on je placenik. Primetio me je i okrenuo se. 

" Romele?  pitao je u cudu. Sta, kog djavola ti radis ovde? "

- To isto i ja zelim tebe da pitam, Demire? U ruci drzi vz 61 Skorpion.

" Pa, ocigledno je da i ti zelis Britvinu glavu. " rece ugledavsi moj pistolj.

- Odmah sam te prepoznao, a sad zelis li partnera? rekoh mu kroz osmeh.

" Hm, mozda. Ulazimo, u cetvrtoj je. "

Obojica klimnemo glavom jedan drugom i repetiramo pistolje. Demir nogom razvaljuje vrata i ulece unutra pucajuci u Britvine ljude. Ja ga sledim. 
Par minuta unakrsne vatre i ostasmo samo nas trojica. Demir, Britva i ja. Demir baca svoj istroseni skorpion i iz kaputa vadi Glock 26. Nisani Britvu u celo. Nece da moze, ja cu da ga ubijem.

- Demire, pusti ga, ja cu.

Pomera pistolj sa Britve na mene. 

" Hvala na pomoci, Romele, ali ovde je kraj. Moj sef nece znati za ovo. Inace, zao mi je sto neces imati prilike da posetis Dubai. "

Povlaci okidac. Bacam se unazad, ali cula su se dva pucnja. Nisam ja, a Demir se stropostao na pod sa rupom na celu. Britva nema oruzije. A, onda sve je postalo jasno. Sa vrata je pucao Kaban. Kako je moguce da je ziv, licno sam ga ubio?

" Zdravo sankeru! " rekao je iritantnim hrapavim glasom.

-Kabane! rekohu cudu, drzeci prst na okidacu.

Jan Britva je naravno iskoristio priliku i ugrabio Demirov glock. Sad sam u skripcu. Srce ce mi iskociti. U kojeg prvo da pucam. Odlucujem se za Kabana, ovog puta necu promasiti. Pucam. Metak ga pogadja tacno medju oci, drugi u stomak. Pao je ostavljajuci crveni trag po okvirima vrata. Istog trenutka nogom udaram Jana i izbacujem mu pistolj iz ruke. Ustajem i stajem ispred njega.

" Dakle, toliko o nasoj saradnji. Sarconi me sada zeli ubiti, prihvacam. Ali, nemate pojma, kakvu ste ponudu propustili. " rekao je.

- Zao mi je, Jan, ali nisam ovde da bih ti ispunio poslednju zelju. Pozdravi mi Kabana i Demira u paklu. rekao sam, nakon cega je Britva ostao da krvari u svojoj fotelji.

Pa i to je obavljeno. Sad da se vratim nazad u Palermo. Ali, kako da prodjem. Ne mogu nazad, jer ce me primetiti, a prozor, hmhm prilicno je visoko, ali vredi rizikovati. Skociciu na auto.
* skace kroz prozor, cuje se udarac i lomljnje stakla *
Ugh, to je bolelo, a sad da nadjem prevoz do aerodroma. Pored mene staje crni Porse. Otvara se prozor i pojavljuje se zensko lice. 

" Treba li ti prevoz, junacino? " pitala je na ruskom.

Na sta sam ja spao, da me zenska vozi. Ali, bolje ista nego nista.
- Zapravo, da. Hvala. 

" Dokle, lepi? "

- Aerodrom. rekoh na ruskom.

" Zar nisi cuo, letovi su otkazani. Preti opasnost od oluje. "

Prokletstvo. Moracu da ostanem ovde jos jednu noc. Obecao sam Evi da cu se vratiti pre nego sto ona krene na posao. Sranje. Moram da joj jajvim da je let otkazan. Poslacu joj poruku. 

- U redu, onda hotel Grade.

" Vazi, srce. Vezi se. " rekla je i ngazila papucicu gasa. Auto je jurnuo uz skripu guma i potpis na mokrim ulicama Moskve.

Dok smo se vozili poceo sam da osecam bol u levom delu trupa. Adrenalin i spid su prestali da deluju. Pogledao sam i shvatio da sam ranjen..

NASTAVICE SE..

Cao drustvo, konacno posle duzeg vremena.. 
Dugo nisam mogao da pisem zbog raznih obaveza, nadam se da sam opravdao cekanje ovim ekstremno dugim nastvkom..
Uskoro cemo ksenija98_ i ja zapoceti zajednicku pricu na novom profilu, ali bicete obavesteni na vreme, do tada uzivajte u nasim pricama.. 
Sta mislite o ovom nastavku? Glasajte i pisite..
Pozdrav =]