My Thoughts zanr random i opis I want to someone look at me like I am their idea of perfect to mi pise ispod priceSvakog trenutka se rodi novo bice i u istom trenutku umre.Ali sve to je zivot koji je mene ocigedno zamrzeo na samom rodjenju.Ni sama ne znam kada mi se dogodilo nesto lepo u poslednjih nekoliko godina.Imam 17 godina a jos uvek nisam nasla pravu drugaricu,to je svima jako cudno,ali ja cekam da se dogodi cudo.Jer nekako su svi ljudi kopija drugih,svi prate jedan te isti trend i retko ko se razlikuje od onog drugog.Ja ne zelim to ja se razlikujem od drugih i prihvatam tu cinjenicu da sam drugacija,ali vecina ljudi ne i zbog toga ,,kopiraju"druge jer misle da ce ljudi da ih ismevaju.Nikada ne treba brinuti sta drugi misle ja to ne radim pa sam jos uvek ziva i ako me verovatno pola skole ogovara kako sam veliki streber koji obozava da cita knjige i ne izlazi iz kuce subotom uvece.Moje misljenje je da me ljudi shvataju na pogresan nacin.Citam zato sto volim kada se nadjem u drugom svetu gde su drugi obicaji i pravila i volim da upoznajem nova mesta makar to bilo samo u mojim mislima i izmedju dve korice knjige.Priznajem nekada sam zalila sto nisam imala nekoga da pricam sa njim,i zbog toga se gusila u mojim mislima.Ali sam imala to jedno mesto pored jezera,na koje sam volela da idem.Cesto sam znala da se uvece iskradem iz sobe i odem tamo.Za istinu niko iz moje porodice me nije shvatao.Svi su mislili da preterujem sa citanjem i zatvaranjem u sobu,ali oni nisu znali da kada bi jednu sekundu proveli u mojoj kozi,izludeli bi u istom trenutku od sve dece koja misle da su savrsena i da nema boljih ljudi od njih.Nisam sebe gledala na taj nacin zelela sam da nadjem osobu koja ce u meni videti nesto sto neko drugi ne moze da vidi,ali se to cudo jos uvek nije desilo.Svakod dana sam se budila misleci da ce danas doci nova osoba koja ce me videti na drugaciji nacin.Kako dani prolaze sve vise gubim nadu da ce se to desiti.Nekoliko puta sam razmisljala da pobegnem odavde i da zapocnem novi zivot negde drugde,ali nisam uspela u tome i zato sam jos uvek ovde zaglavljena sa nadom da cu sutra kada sunce svojim prvim zracima obasja moju sobu naci jedno ljudsko bice koje ce me razumeti i podrzavati, makar to bilo samo na jedan dan.Svako vece legnem i budim se sa nadom da cu naci tu osobu ali nista izgleda da me zivot stvarno mrzi.Prestala sam da se nadam i prihvatila cinjenicu da se ta osoba nece pojaviti.Sat je otkucao 7:00 vreme je za letnji raspust.Ustala sam iz kreveta sa nadom da ce ovaj biti drugaciji od proslog,ali gledajuci sebe u ogledalu moje misljenje se promenilo.I dalje sam bila ista devojka sa braon ocima u kojima se ne moze videti ni tracak svetlosti.Resila sam da se obucem i odem do biblioteke.Ipak je najbolji nacin da aspust zapocnem u nekom drugom svetu gde se nadam da cu ostati do kraja raspusta.U biblioteci je bilo kao u podrumu.Za vreme raspusta unutra se moglo videti samo nekoliko ljudi koji ne znaju sta ce sa svojim zivotima kao i ja.Uhvatila sam prvu knjigu sa police i otisla u citaonicu.Unutra su sedeli samo jedan decak i jedna devojcica po proceni bili su mojih godina.Dok sam zatvara vrata oboje su se okrenuli ka meni znatizeljnih pogleda.Po tome sam mogla da zakljucim da definitivno ne idu u moju skolu i da su verovatno novi ovde.Sela sam prekoputa njih i pokusala da ne obracam paznju,ali je to bilo nemoguce kada su neprestano gledali u mene kao da su ocekivali da progovorim.,,Sta ocekujete da vam kazem.Da ja sam samo jos jedna streberka koja ne zna sta ce sa svojim zivotom i planira cep raspust da provede ovde.Zadovoljni?"-Bila sam besna i nisam ni znala sta sam rekla u tom trenutku reci su prosto izlazile iz mene.Po njihovim licima sam mogla da vidim da su zakljucili da sam osoba koja nema drusto ali nisam znala sta su jos hteli od mene.I dalje su nastavili da gledaju vecina ljudi bi se posle ovoga okrenula i izasla.Kako oni to nisu hteli da urade,morala sam ja.Jer vise nisam mogla da izdrzim da me gledaju kao da cekaju da im irpricam ceo moj zivot.Samo sam zalupila vratila i otisla na kraj biblioteke,zabila se u cose i citala knjigu.Misli su mi stalno odlazile na ono sto se upravo desilo.Htela sam da saznam ko su oni dvoje i sta su hteli od mene,ali nisam mogla da se vratim ne nakon sto sam zalupila vratima.Samo sam vratila knjigu na policu i otisla kuci.Tamo je sve bilo po starom.Moj brat je jurcao po kuci,majka je bila u kuhinji spremala dorucak a otac je bio na poslu.Usla sam u sobi i nista vise nije izgledalo isto.Mozda nisam poznavala ono dvoje danas,ali sam osecala grizu savest kada sam im zalupila vrata pred nosom a pre toga se prodrala na njih.Samo sam izasla kroz prozor moje sobe i otisla do jezera.Jezero je bilo opustoseno kao i uvek.Po neki put je znala da dodje po neka patka,ali danas se to nije desilo.Nisam mogla da ne primetim reci koje su bile ispisane na kamenu ,,Nisi sama".Nije bilo potpisa niti bilo cega pored toga.Ovde nikoga nije pre bilo sem mene,protrljala sam oci,ali je to i dalje stajalo tu.,,Ima li koga?"-Prodrala sam se,ali je moj glas samo odzvanjao bez ikakvog odgovora.Mozda je ovo bilo i pre ovde a ja to nisam primecivala za sada mi je to prolazilo kroz glavu.Brzo sam otisla kuci.Imala sam osecaj kao da neko ide iza mene,ali kada god bih se okrenla mogla sam samo videti vetar kako pomera grane drveca.
