Čim je začuo ulazna vrata, ostavio je knjigu na stol i pažljivo je ustao.
"Opet si van kreveta." Prokomentarisala je Vesna.
"I meni je drago što te vidim, Vesna." Odgovorio je Nebojša i zagrlio je svoju sestru.
"Gde je Nikoleta?" Upitala je i sela je na fotelju.
"Spava. Ovaj dan ju je iscrpeo."
"Kako je ona?"
Nebojša je slegnuo ramenima i otpuhnuo je.
"Izgleda mi bolje nego što sam očekivao. Mislio sam da će je slomiti Rajkina smrt. Ali nije. Potresla je jeste, ali je nije slomila."
"Ti misliš da je osobu poput Nikolete, koja je prošla svašta kroz svoj dosadašnji život, tako lako slomiti?" Upitala ga je i onda je odmahnula glavom. "Nije, Nešo. A i u zadnjih par meseci je dosta ojačala. Shvatila je da ne vredi da stavlja druge ispred sebe, da joj niko za to neće reći hvala."
"Znam to sve, Vesna. Ali...znam koliko je bila vezana za Rajku..."
"I isto tako znaš šta joj se sve desilo zbog te žene. Niko Rajku ne može vratiti. Niko vreme ne može da vrati. Zbog toga čovek mora uvek da gleda napred."
"Zvuči okrutno."
"Ali istinito. I sam znaš da nikad nisam ulepšavala ni istinu, ni stvarnost."
"Znam. Uvek si bila okrutna." Rekao je Nebojša i nasmiješio se.
"Jebiga, neko mora i to."
"Jel sve u redu?"
"Ne razumem." Rekla je Vesna, iako je vrlo dobro razumela ono što ju je stariji brat upitao.
"Zašto si tek tako otišla iz Beograda? Kao da si pobegla."
"Jednostavno mi je trebalo malo promene. Nekako je sve krenulo kao lavina. Prvo Nikša, pa Nikoleta, pa ti. Trebalo mi je malo samoće da smirim misli."
"Znači, sve je u redu?"
"Sve je u najboljem redu. I vratila sam se. Svakako sam planirala iduće sedmice da dođem, ali ne mogu da ostavim Nikoletu samu. Ne sad."
"Ako ti tako kažeš."
"Kažem." Rekla je i ustala je. "Idem da legnem. Let me je satrao. A i ti idi da spavaš."
"Samo dok završim knjigu..."
"Odmah, Nebojša. Prestani da se ponašaš kao malo dete." Prekinula ga je i on je zakolutao očima kad se Vesna udaljila.
...
Vesna se popela na sprat i pre nego što je otišla ka svojoj sobi, otišla je do Nikoletine. Tiho je ušla, pazeći da je ne probudi.
Prišla je vratima terase i zatvorila ih polako, pa je ušuškala Nikoletu ispod pokrivača.
Nije imala svoju decu. Nikad ih neće ni imati i zato je Nikšu i Nikoletu smatrala svojom decom. Kad je bila mlada, dok je još maštala o porodici sa Urošem, želela je da ima ćerku. Ali Bog je očigledno imao neki drugi plan, pa joj je uskratio ispunjenje te želje. Ali sa Nikoletinim dolaskom u tu porodicu, Vesna je odlučila da će toj devojci da bude i majka, i tetka, i drugarica. Sve što joj u životu bude bilo potrebno.
"Zar ti nisi u Milanu?" Progunđala je Nikoleta sanjivo i Vesna je tek tad primetila da se Nikoleta probudila.
"Malopre sam stigla. Uhvatila sam prvi let i došla. Žao mi je zbog Rajke. Primi moje saučešće." Rekla je i sela je na kraj kreveta.
"Hvala." Odgovorila je Nikoleta i ispravila se u krevetu.
"Kako si?"
"Ne znam. Teško mi je, nedostajaće mi. Ipak mi je dugi niz godina bila jedina porodica."
ESTÁS LEYENDO
Sudar svetova (ZAVRŠENA)
Romance"Dušane, ti i ja smo... Mi smo dva sveta." Rekla je Nikoleta i pogledala ga je. "Zar nisi čula?" Upitao ju je. "Šta?" "Pa doći će do sudara svetova." Citirao je repliku iz njenog omiljenog filma i ukrao joj je još jedan poljubac. . . . Dva sveta...
