Sudar svetova (ZAVRŠENA)

Poglavlje 1

"Nina, jesi li dobro?" Upitao je Nemanja, kad je video da je mlada inspektorka otvorila oči.

"Jesam. Izgleda da mi je pao..." Počela je Nikoleta.

"Šećer. Pretpostavljam da imate nizak šećer, pa kad ne doručkujete završite ovako."

Nikoleta je progutala knedlu, koja joj se stvorila u grlu, kad je čula dobro poznat glas. Okrenula je glavu u pravcu odakle je glas dolazio i pogledala je u Dušana. Pogledala je u čoveka, kojeg je i 10 godina kasnije volela svim srcem.

"Pao mi je pritisak. To je sve." Odgovorila je i krenula je da ustane.

"Možeš..."

"Mogu!" Odsečno je rekla i odgurnula je Borkovu ruku.

"Ako ste svi sposobni i niko neće više da pada u nesvest, vreme je da krenemo na posao." Rekao je Dušan i pokazao je inspektorima da sednu na stolice. "Ko od vas se bavi sa maloletnicima?"

"Koja vrsta posla sa maloletnicima?" Upitao je Nemanja.

"Ma ispao je neki haos u lokalnoj školi. Neki klinci su uneli alkohol i nekakvu drogu. Par njih je završilo u hitnoj i urgentnom. Direktor policije želi da vaša ekipa istraži kako su uneli to i odakle im. U pitanju su klinci od 16 i 17 godina." Objasnio je Dušan.

"Možemo Minja i ja." Rekao je Nemanja. Imao je osećaj da ostali poslovi uopšte neće biti lagani, a ovo je bila rutina.

"U redu. Kristina, Katarina, Hristina ili kako god da mi se zove sekretarica će vam poslati sve ono što imamo dosad." Rekao je Dušan.

"Ekaterina." Progovorila je Nikoleta i Dušan ju je pogledao. "Vaša sekretarica se zove Ekaterina."

"Kako god." Rekao je. Pogledao je u Janka i Borka. "Vas dvojica ćete nastaviti raditi na slučaju te Pčelice."

"Zovu ga Bumbar." Rekao je Janko.

"Insekt je i pčela i bumbar. Ne zanima me šta je i kako ga zovu, hoću ga što pre iza rešetaka." Rekao je Dušan i pogledao je u Janka. "I ne želim da te vidim pijanog na poslu, inače ću te izbaciti iz ekipe."

"Neće se ponoviti." Rekao je Janko. To je bio odlučio. Moraće da dovede svoj život u red, kako zna i umije. Vrijeme je bilo da alkoholu kaže 'zbogom'.

"Nadam se." Prokomentarisao je Dušan. "Slobodni ste." Dodao je i svi su ustali. "Inspektorko Kovačević, Vi ostanite na momenat."

"Naravno, gospodine načelniče." Rekla je Nikoleta i sačekala je da ostale kolege izađu.

"Sjedni!" Rekao je i poslušala ga je.

"Žao mi je zbog tvog oca..."

"Meni nije." Prekinuo ju je i onda se sarkastično osmjehnuo. "Tebi jeste, jer ti je bio poslovni saradnik, zar ne?"

"Ti znaš?"

"Naravno da znam." Odgovorio je. "Samo ne znam za koju sumu si prodala našu vezu."

"Ne znaš ti ništa."

"Očigledno je, zar ne? Mislio sam da sam te poznavao, ali očigledno je da nisam. Ispostavilo se da su mnogi bili u pravu. Bila si tipična sponzoruša. Samo mi nije jasno kako si završila u policiji. Mislio sam da ćeš pronaći neku bogatu budalu." Nastavio je da je vređa. "I dalje ti nije kasno da pronađeš neku bogatu budalu. I dalje si privlačna." Rekao je i odmjerio ju je pogledom, na šta je Nikoleta dobila poriv da povrati.

Nikoleta nije ništa odgovorila. Ćutala je. Nije želela da ga izaziva. Čekala je da završi sa vređanjem i da ode. Imala je posla.

"Ćutiš? Čudno za tebe." Prokomentarisao je. Uspravio se u stolici. "Vidi, ispred sebe imaš izbor. Ili ćeš tražiti premeštaj u neki od drugih sektora policije ili ćeš ostati ovdje. Ali ako ostaneš ovdje, pretvoriću ti svaki dan u tvoj lični pakao. Poželećeš da me nikad nisi upoznala."