Ogoljena

Negde u sredini

Kako je moj auto sinoć ostao na firminom parkingu, Maks je svratio po mene da me odveze na posao. Sinoć sam se sjajno provela, večerali smo i uživali u razgovoru a on me je kao pravi džentlmen odveo kuću, spavla sam kao beba. Sad je došao po mene i odneo mi kafu.

- Hvala – nasmešim se svojoj kafi jer znam da je ona koju volim, on zna šta volim.

- Nema na čemu.

- Imaš li neke obaveze danas popodne?

- Zavisi od toga koliko uradim danas na poslu. Zašto?

- Treba da pogledam neke kuće pa sam mislio da mi praviš društvo, ako si slobodna.

- Kuće?

- Da, prodao sam kuću mojih roditelja a stan sam izdao tako da treba da kupim kuću.

- Pa gde živiš sad?

- U hotelu.

- O... ovaj pokušaću da završim ranije – obećam.

- U redu. Često jedem – rekao je iz vedra neba.

- Molim?

- Sinoć si mi rekla da nije u redu da ja znam toliko toga o tebi a ti znaš tako malo o meni, ne slažem se jer ti znaš stvari o meni koje niko ne zna ali razmišljao sam i shvatio da misliš na sitnice. Zato želim da ti pomognem da me upoznaš, dakle otkrivaću ti sitnice o sebi. Prvo je to da jedem često, moram da imam neki sendvič pri ruci ili pecivo, bilo šta samo da je hrana a ne grickalice.

- Ok, voliš da jedeš. Kako šokantno – našalim se.

- Ozbiljan sam jedem tri puta do ručka.

- O – ovo nisam očekivala.

- Ali desi se da zaboravim na hranu, često, i onda sam nervozan.

- Kao žene u pms-u.

- Nije tako.

- Tačno je tako – ovo je dobro, mogu da ga zezam. Konačno nešto o njemu.

. . .

- Gospodine Stil, Renata – Sem, čuvar, nas pozdravlja.

- Gospođica Henc – ispravlja ga Maks oziljno.

- Dobro jutro Seme i ne slušaj ga – kažem pa se okrenem ka Maksu.

- Sem je moj prijatelj i može me zvati po imenu – pojasnim a Maks prećuti ovo.

- Ćao Sem.

- Ćao Renata – Sem mi se nasmešio i namignuo mi zaverenički.

- Renata hvala Bogu umirem od gladi možeš li... -Atina je prestala da priuča verovatno jer je iza mene ugledala Maksa.

- Dobro jutro gospodine Stil – pozdravlja ga službeno,

- Dobro jutro – Maks kaže smrknuto.

- Ima samo čokoladicu - izvadim čokoladicu i pružim Atini koja je prihvata sa rezervom.

- Neće te pojesti – nasmešim joj se.

- Vidimo se kasnije.

Ona nije ništa rekla a Maks me je usmerio rukom ka liftu. Ponovo ta ruka.

Ušli smo u lift i okrenula sam se ka njemu.

- Nepistojan si – prekorim ga.

- Zadržite lift – neko je viknuo i Maks je zadržao lift. Ubrzo smo ugledali njegovu sestru Emiliju koja se nije obradovala što nas vidi. Ona mu je sestra, to je čudno.