Ogoljena

Razgovor

- Pa šta radiš u životu? Osim što rešavaš moje probleme – pitam dok prinosim ustima moj omiljeni napitak.

- Trudim se da održim na nivou porodično nasleđe, pokušavam da zažmurim na neke stvari i budem dobar sin, i naravno trudim se da te impresioniram.

- Firma mi se čini u redu, roditelje ti ne poznajem a što se tiče mene ne moraš da me impresioniraš.

- O da, ti već misliš da sam Komad – nasmejao se i zasramila sam se.

- O Bože... vidi... što se tiče nadimka...

- U redu je, uvek su me zasmejavali.

- Makse neće li ovo biti čudno?

- Šta ovo?

- Ovo, ja radim za tebe, ti zna puno toga o meni.

- Renata ti nemaš nikog osim oca koji je u komi a ja imam manje od tebe.

- Ne razumem.

- Otac me više ne prepoznaje, moja majka... pa ona kao da ne želi više da živi, moja koma i očeva bolest mnogo su uticali na nju, do pre dva dana nisam ni znao koliko lekova pije. Obrni okreni čini mi se da imam samo osobu koja me je skoro šest meseci držala za ruku, tebe.

- Žao mi je zbog tvojih roditelja – odvažim se i stavim ruku preko njegove.

- Ali ti si živ i imaš piliku da sebi stvoriš žiot kakav želiš, nemoj da protraćiš ovu šansu, probudio si se iz kome.

- Da koma je bila pravo buđenje, naterala me je da shvatim kakav je u stvari bio moj život – namrštio se.

- Pa? Zaboravi na to, iskoristi novu šansu, promeni ono što nije valjalo, posveti se onome što te čini srećnim. Ne moraš da vodiš firmu ako ne želiš, idi planinari, surfuj...

- Voleo bih, ali nemam taj luksuz.

- Mi sami sebe ograničavamo, pogledaj mene? Moj život se sastoji od posla i provođenja vremena u bolnici ali to je moj izbor, svesna sam svega što propuštam ali ne kajem se, ne žalim, za razliku od tebe. Ne izgledaš srećno Makse – priznam.

- I sve to si sad zaključila?

- Nije bilo teško – priznam.

- Znači izgledam jadno i bedno – slabašno se osmehnuo.

- Ne! Dok sam prepričavala ocu dan shvatila sam nešto.

- Šta?

- Mislim da si me idealizovao zbog kome.

- Renata...

- Pusti me da završim molim te. Bila sam pored tebe, znam ko te je i koliko posećivao, meni je smetalo a mogu tek da zamislim kako je bilo tebi. Jednog dana si se probudio i shvatio se da te kod kuće čekaju samo problemi, tvoj otac, majka, fokusirao si se na firmu jer se to očekivalo od tebe a rešio si da pomogneš i meni jer sam ja jedina bila uz tebe a nisam morala, ti si za mene bio potpuni stranac, to te je dirnulo, možda i više nego što si želeo, usput si sebi natovario i moje probleme.

- Ne...

- Jesi. Imaš izbor Makse, ne moraš sve ovo da radiš. Preživeo si stravičnu nesreću, probudio si se iz kome. Proslavi to, ponovo pronađi sebe, smej se, ne smeješ se.

- Izgleda da se više raduješ od mene.

- Svaki dan provodim pored oca želeći samo jednu stvar, da ustane i zagrli me. I da, presrećna sam zbog tebe – priznam.

- Planiram da smestim oca u ustanovu i odvedem majku na lečenje van države – rekao je ozbiljno.

- Od nekud moraš početi. Ko će upravljati firmom?

- Nik se već bavi time, ja ću upravljati ali neću biti ovde.

- Znači ovaj razgovor...

- Je oproštaj... na neko vreme.

Osetila sam se opustošenom i ne znam zašto.

- U pravu si za sve što si rekla, kao da si razgovarala sa mojim psihologom.

- Nisam znala da posećuješ psihologa.

- Standardna procedura nakon buđenja iz kome posle dužeg vremena.

- Dakle... odlaziš.

- Da, u cilju oporavka živaca moje majke i po svemu sudeći i mojih.

- Biće sve u redu.

- Tome se nadamo. Hvala ti na razgovoru.

- Nema na čemu, divno je za promenu slušati kako mi odgovaraš – našalim se.

- Renata Henc, ti si izuzetna osoba.

- Pa hvala.

- Ostani takva.

- Daću sve od sebe.

. . .

Nakon što sam se na neki način oprostila sa Maksom osećala sam se tužno ali on je čovek sa puno problema koja mora sam da reši. Otišao je ali ne pre nego što je rešio moj problem sa mojim bivšim šefom, meni je ostavio samo jednu poruku koju je zalepio za moj sto. Kratka poruka napisana na nalepnici.

Jednog dana, ne znam kad ni gde, ali jednog dana odužću ti se za sve štio si učinila za mene.

Nasmejem se na ovu poruku i sačuvam je. Ne znam hoće li taj dan ikad doći ali znam da mu želim sve najbolje u životu jer on je za mene učinio već puno a da toga nije ni svestan. Dao mi je priliku da radim ono što volim za nekog ko to ume da poštuje i ceni.