The Hatchetman | Niall Horan

X

"Oh...", Lillianina usta napusti izdah posle kraće tišine između njih dvoje.

Niallova šaka je sa struka lako došla do njenog vrata, a zatim i lica. Osećajući kako njihova koža gori i peče, oboje su bili ubeđeni u to da između njih ima fizičke privlačnosti. Iako ga nije mogla lepo videti, Lillian je uživala u Niallovom dodiru kao nikada pre. Obožavala je način na koji su se njegovi prsti grčili pod njenom vrelom kožom.

Znala je da je to bilo pogrešno što radi. Pomislila je na Robina, ali se ništa nije desilo. Nije osetila čak ni grižnju savest. U tom trenutku je bila tako bespomoćna da nije mogla toliko razmišljati. Jednostavno joj je ceo mozak zablokirao. Sve misli su nestale i zaustavile se. Sada je primećivala samo crnu siluetu ispred sebe i te jarko crvene usne koje su odudarale sa tog bledog lica.

"Moraš mi obećati nešto.", Niall je nežno prelazio prstima preko njenih jagodica i obrazu.

"Šta?", Lillian jedva progovori kada snažno proguta i odluči da ne drži oči na pola otvorene, već da gleda u promene na njegovom licu. Nije želela da joj nešto promakne.

Zar je Niall nju doveo do toga da zaboravi na svoju stidljivost? Povučenost bi kod nje umela da se pokaže u svakom trenutku. Isto je bilo i kada bi se osećala neprijatno. Kada ju je Robin ljubio i dodirivao, ne bi se osećala nimalo ugodno, dok je ova situacija bila potpuno suprotna. Niallov dodir joj je godio i više nego što bi smeo.

"Da ćeš ostati uz mene.", izusti kroz izdah i zaustavi svoje prste na njenim usnama. Nežno joj pomilova donju usnu palcem i brzo pređe preko nje. Lillian na trenutak zaboravi na njegov zahtev, ali kada su njegovi prsti izgubili kontakt sa njenim usnama, ona se tada vrati u "stvarni" svet.

"Naravno Niall. Neću te ostaviti. Obećavam.", reče mu to potpuno iskreno. Nije osećala nikakvu dozu neprijatnosti. Što je bilo veoma čudno za devojku kao što je ona. U ovakvim situacijama bi samo spustila pogled dole i počela se sramiti. "Ali ti meni moraš reći šta te je nateralo na to da kreneš ubijati sve pred sobom.", posle kraćeg razmišljanja uputi pogled na njegove usne koje su bile vlažne zbog njegovog jezika koji je neumorno prelazio preko njih. Činilo se da je bila i više nego zadovoljna svojim zahtevom.

"Rećiću ti kada dođe vreme za to.", šapnu joj pored uha i ubrzo se odmaknu od nje ostavljajući je bespomoćno navaljenu na zid.

***

"Lilly?", glava crnokose starije žene se promoli kroz vrata sobe. "Zaista izgledaš divno.", ona uđe i stade iza Lillian koja je posmatrala svoj lik u ogledalu. Bela haljina joj se savršeno slagala uz telo i boju tena. Njena plava kosa joj je padala preko ramena u obliku krupnih kovrdža i slabo dodirivala njena gola leđa. Posmatrala je u ogledalu šminku koju je uspela da nanese za to vreme, a potom se okrenula ka ženi iza nje, žurno ispravljajući krajeve haljine.

"Hvala ti Carla.", Lillian joj se zahvali sa iskrenim smeškom.

"Robin mora biti srećan što ima takvu devojku pored sebe.", na njene reči Lillian spusti glavu dole stidljivo se smešeći. Iako joj takve teme nisu odgovarale, ona se ovog puta osetili postiđeno, jer se setila dela sa Niallom u kome su bili prisniji nego inače. Iako joj je njegov dodir godio, osetila je grižnju savest.

Ne... Ja ga nisam prevarila, Lillian nesigurno pomisli u sebi i pokuša da skrene misli sa toga.

"Najbolje će biti da siđeš dole, jer će on doći ovde svakog trenutka.", Carla je obavesti i već krenu ka vratima kako bi završila i poslednje pripreme oko večere.

"Dolazim.", odgovori joj pre nego da je pusti da napusti sobu i ona uz duboki uzdah prođe prstima kroz kosu i ubrzo se uputi ka izlazu.

Lillian je polako izašla iz svoje sobe i uputila se niz stepenice. Njene cipele na malo višu potpetnicu su prigušeno odzvanjale kroz široki hodnik. Pažljivo je sišla u prizemlje i osetila odmah na pragu dobro poznat miris Carline kuhinje. Carla bi svaku večeru spremila raskošno i sa dosta velikim izborom. Za svakog bi imalo po nešto tako da Lillian nije mogla da sumnja u to ovog puta. Ipak dolazi Robin, sve mora biti savršeno.