Devojka iz pustinje

Četrnaesta glava

Stajali su jedno naspram drugog.Ona nasloni glavu na njegove grudi,a on je čvrsto prigrli.Poljubi je u čelo.Tišina ih je obuzela.Konačno da su zajedno.Sad nije bilo velike prepreke.Došlo je vreme za istinu.Nema više ćutanja.Ni sakrivanje od dece ih više ne plaši.Hale ga uhvati za ruku i povede.
,, Onlara gerçeği söyleyeceğiz.''reče Hale
Udjoše u njena kola i odvezoše se do njene kuće.
Deca i Mustafa su bili budni i sedeli su u dnevnoj sobi.Mustafa se vrteo po sobi desno-levo.Nije imao mira.Ova noć je svima donosila nemir.Strah koji se zavlači pod kožu.Kap vode koja preliva čašu.Cunami koji ruši sve pred sobom.Vatra koja pali svaki deo tebe.Duša koja se razdvaja od tela.
Hale i Hikmet se pojaviše pred njima.
Ejlul potrča ocu u zagrljaj.
,,Sve je u redu Ejlul.''reče Hikmet
,,Mama?''reče Kenan
,,Hale,šta imaš da nam kažeš?''upita je Mustafa
,,Mi...''započe Hale
Hale uhvati Hikmeta za ruku.
,,Mi smo pre bili zajedno.Ja sam žena koju je tražio sve ove godine.Ja sam žena koja je o svemu ćutala.''reče Hale gledajući u Ejlul
,,Ti?''upitno je pogleda Ejlul
,,Da.Ja.''reče Hale
,,Ona je Mavi.''reče Hikmet
Mustafa sede na fotelju.Uhvati se za levu ruku koja ga je zabolela.
Hale mu pridje i dotaknu ga.Upita ga:,,Da li si dobro?''
,,Još me pitaš da li sam dobro? Yazıklar olsun sana!''
Prodje mu jak bol u predelu grudi.Nije mogao da udahne.Bol ga je probadao kao hladni nož.
,,Baba!''povika Zejnep
Kemal odmah otrča po njegove lekove i vodu.
Kemal mu dade lekove i vodu.Mustafa ih popi.
,, Boşanıyoruz.''reče Mustafa
Zejnep pridrža oca za ruku i odvede ga u sobu.
Kemal i Kenan su stali ispred majke,a Ejlul ispred svoga oca.
Kemal poče da tapše,a za njim krenuše i Kenan i Ejlul.
,, Tebrikler.Bar sada možete da budete zajedno.''reče Kemal
Kemal uhvati Azru za ruku i izadjoše iz sobe.Kenan pridje do Ejlul,a ona izgovori:,, Şimdi mutlu musun baba?''
,,Ejlul,moraš da nas razumeš.''reče Hikmet
,, Sana şans diliyorum.Uživajte.''
Kenan i Ejlul izadjoše.Hikmet zagrli Hale.
,,Prihvatiće.''reče Hikmet

Par dana kasnije

Mustafa je napustio kuću i otišao u drugu.Deca i dalje nisu mogla da prihvate istinu.
Azra je sedela sa Zejnep.Pričala joj je o svojoj prošlosti.Pokazala joj je ožiljke koje ima.
,,Da li bole?''
,,Kada dodje letnji period...Ponovo oživljavaju.''
,,Izvini.Izvini što te podsećam na njih.''
,,Zejnep...''
Azra je uhvati za ruke.
,,Svi vi imate mnogo sreće.Živeli ste u zdravoj porodici u kojoj nije bilo nasilja.''
,,Ali...''
,,Dozvolite vašoj majci da oseti opet tu sreću.Moja majka to nije mogla,ali vaša može.Morate da razumete da možda vaš otac nije bio njen pravi.Njena ljubav.Njena jedina i prava ljubav je bio Ejlulin otac.''
Zejnep klimnu glavom.
,,Obećaj.Obećaj da ćeš prihvatiti njihovu istinsku ljubav.''
,,Obećavam.A ti?Šta ćeš uraditi sa Kemalom?Da li ćeš mu reći za ...?''
,,Ššš.On ne sme još uvek znati.Mora sam shvatiti za njega.''
Zejnep joj namignu i izadje iz sobe.

Ejlul je ležala u krevetu.Oseti snažan bol u stomaku.Polako ustade,ali on je snažno preseče.Ona pokuša da pozove nekoga,ali glas kao da joj se oduzeo.Pade na pod držeći se za stomak.U sobu udje Kenan i vide nju na podu.
,,Ejlul!''
Kleknu pored nje držeći joj glavu.
,,Kenane,nešto se dešava.Jako me boli.''
Kenan je podiže u naručje i iznese iz sobe.
,,Drži se ljubavi.Sve će biti u redu.''

Onlara gerçeği söyleyeceğiz.Reći ćemo im istinu.

Baba!Tata!

Yazıklar olsun sana!Sram te bilo!

Boşanıyoruz.Razvodimo se.

Tebrikler.Čestitam.

Şimdi mutlu musun baba?Da li si sad srećan tata?