Devojka iz pustinje

Prva glava

Doha,7 godina kasnije

Azra je šetala ulicama Dohe.Na sebi je imala dugu,belu haljinu i crvenu maramu preko lica.Njene zelene oči su se jedino videle.Anklet je i dalje stajao na njenoj nozi.Malim delom ga je haljina prekrivala.Ona je mogla da čuje odzvanjanje malog zvončića.Ušla je u svoja kola i odvezla se do svog omiljenog restorana.
Stala je u red i čekala svoju porudzbinu.
Kemal udje u svoj restoran.Bio je gazda svog restorana,te je došao na kafu.Umeo je on kafu da skuva,struka mu je bila da je kuvar,ali je odlučio da to neko drugi uradi za njega.Stao je u red iza jedne žene.Do njegovih nozdrva je dopirao miris vanile.Prvo je pomislio da je to od kolača,ali je onda shvatio da je od žene koja je stajala ispred njega.On stade bliže njoj.Kasir dade Azri toplu čokoladu.U momentu kada se ona okretala,Kemal naleti na nju i topla čokolada se prosu po njegovom odelu.
,, Çok ozur dılerım.''reče Azra
Azra uze salvete sa pulta i poče da briše po Kemalovom odelu.
,,Mogu sam.''reče Kemal i uze od nje salvetu
,,Izvinite još jednom.''
Azra se okrete i krećući se ka vratima Kemal pogleda još jednom u nju.Čuo je nešto,neki čudan zvuk koji se kretao za tom devojkom.
A onda ču glas od kasira:,,Izvolite.''
,,Jedan kapućino.''

Istanbul

Zejnep je trčala niza stepenice.Kasnila je na posao.Zejnep je bila niska na majku.Imala je braon oči i braon,dugu kosu.Bila je veterinar.Imala je svoju ordinaciju koju je držala sa svojim prijateljem.Bila je šef u svojoj ordinaciji.Ovaj put je kasnila na operaciju.
,,Nur!''povika Zejnep
Nur dotrča do svoje gazdarice.
,,Brzo jedan smuti.Stavi...Stavi jagode,kokosovo mleko i bananu.''
,,U redu gospodjice.''
Nur naleti na svoju stariju gazdaricu.
,,Nur ,kuda to žuriš?''upita Hale
,,Pravi za mene smuti.Kasnim na operaciju.''
Hale je na sebi imala crne kožne pantalone i belu košulju.Bila je to žena od 55 godina.Imala je plave oči i braon,kratku kosu.
,,Kćeri,ne treba ti nigde da žuriš,oni tebe trebaju da čekaju.''reče Hale sa osmehom
,,Mama...''reče Zejnep
,,Tvoja majka je u pravu.''reče Mustafa
Mustafa je bio čovek visok,crne kose i crnih očiju.
,,Dobro jutro tata.''reče Zejnep
,,Dobro jutro i vama.''reče Mustafa
,,Hoćemo li za sto?''reče Hale
,,Zejnep,gde ti je brat?''upita Mustafa
,,Koji?Dvojicu ih imam.Znaš tata,jedan je u Dohi,a drugi u sobi.''reče Zejnep
,,Taj drugi me zanima.''reče Mustafa
,,Ne morate od ranog jutra da se svadjate.''reče Hale
,,Moramo Hale.Zbog tvog sina.''reče Mustafa
Nur donese smuti i Zejnep poče da ga pije.
,,I?''upita Mustafa
Zejnep slegnu ramenima.
,, Konuş.''reče Mustafa
Zejnep otpi smuti i reče:,,Tata,žurim.Vidimo se posle.''
,,Obriši se!''povika Hale
Zejnep obrisa oko usta i okrenu se prema majici i ocu.Osmehnu im se i namignu,a zatim otrča napolje.

Çok ozur dılerım.-Jako mi je žao.

Konuş.-Govori.