Devojka iz pustinje

Deseta glava

Istanbul

Nakon što je čula celu istinu od oca Ejlul je istrčala na vrata.Utrča u svoju sobu i izvadi kofer iz ormara.Poče da baca stvari u njega.Suze su joj se nakupljale u očima.Zatvori kofer.Izadje iz sobe sa njim i spusti se do vrata.Otac je uhvati za ruku,a ona otrgnu ruku iz njegove.
,, Nereye gidiyorsun?''
,,Svome budućem mužu.''
,,Ejlul...''
,,Tata,dovoljno si rekao.Stvarno si dovoljno rekao.''
,,Ejlul,naš brak nije bio iz ljubavi moraš to da shvatiš.''
,, Nefretten doğmuş bir çocuğum, her şeyi anladım.''
,,Molim te nemoj da ideš.''
,,Tata,voleo si drugu ženu mesto moje majke,idi sad njoj.Mojoj majci si išao na grob i stavljao cveće i pričao mi lepe priče o njoj,a mislio si na drugu.Idi druga da te teši!''
,,Ne razumeš.''
,,Šta to ne razumem?!Šta?!''
,,Ne znam gde je ona.Ne stala je.Njeni su mi rekli da prestanem da je tražim,ali nisam prestao.Nisam.''
Ejlul obrisa suze iz očiju.
,,Kad bi mi ovo rekao?''
,,Nikada.''
,, Tebrikler baba.Znači neko ti je pretio?''
,,Da.Bahar.''
,,Naravno pa zato je ona meni htela da kaže uskoro istinu,ali ipak je prvo tebi. Sen bir korkaksın.''
Povuče kofer i izadje iz kuće.
,, Ben bir korkağım, bir kadının hayatını mahvettim ve bir başkasını sonsuza kadar kaybettim.''

Azra je bila u avionu za Istanbul.Dodirivala je svoj anklet i govorila u sebi:,,Vreme je da dodje i moja sreća.''Jedna žena sede do nje.Pogleda u nju i reče joj:,, Çok tatlısın.''
,,Hvala.''
,,Jel to anklet?''
,,Da.''
,,Da li ima svoje značenje?''
,,Da.Vidite ovo zvonce.''
Žena se zagleda u sićušno zvono.
,,Ono je znak dolaska moje sreće.''
,,Jel si je pronašla?''
,,Da.U Istanbulu je.''

Ejlul kada je došla u kuću svoga verenika otrča u njegovu sobu.On ju je samo zagrlio.Obrisao je njene suze.Ispričala mu je šta se sve desilo izmedju njenog oca i nje.Uzeo je u naručje i stavio u krevet.Ejlul je stavila glavu na njegove grudi.
,,Sve je lagao.''
,,Ejlul,on je tvoj otac.Imao je pravo na to.''
,,Možda bi bilo bolje da se nisam rodila.''
,,Ejlul...Ti si nešto najlepše što sam upoznao.Drago mi je da ću biti otac našem detetu.Ti tvome ocu isto tako treba da oprostiš.''
,,Kenane...''
,,Da?''
,,I ja sam lagala tebi.Onaj dan kad sam došla u vašu kuću ja sam izmislila da sam trudna i na kraju se ispostavilo da jesam.''
,,To sad nije ni važno.Ja se tebi izvinjavam što sam se prema tebi poneo grubo tada.''
,,Naše dete je nastalo iz ljubavi.Mi smo vodili ljubav zato što se volimo.''
,,Volimo se.Volimo.I volećemo naše malo čudo.''
,, Kız mı erkek mi?''
,,Devojčica.Takva kao ti.''
Prelazio je prstom preko kapaka očiju i govorio:,,Tvoje oči,nos i usne.''
,,Blizanci?''
,,Ooo bila bi žurka sa njima po ceo dan.''
Ejlul poče da se smeje.
,,Tvoj osmeh i te blistave oči koje se smeju hoću svaki dan da vidim.''
,,Tamam. Artık daha fazla göz yaşı yok.''
Ejlu još više zagrli Kenana.On poljubi nju u čelo.Ona mirno zaspa u njegovom naručju.

Veče

Palo je veče kada je Azra stigla u Istanbul.Poslala je majici poruku da je sve u redu i da je stigla.Uze torbu i poče da ide ulicom.Primeti njoj jako poznato lice.Sećanja se pojaviše ispred nje.Prošlost se vratila kao feniks koji se diže iz pepela.Njen otac.Čovek se okrete i pogleda je.Oseti kako joj radi adrenalin .Potreba za bežanjem se pojavila.Osetila je strah kako struji kroz njeno telo.Ubrzan rad srca i dah koji joj se oduzima.Pribi torbu uz sebe i poče da trči ka taksiju.Njen otac se probijao kroz masu ljudi.
,, Dur, dur ,dur!''povika ona
Ulete u taksi i reče taksisti:,,Vozi!''
Azra pozva Kemala.
,,Halo.''
,,Kemale,možeš li doći?''
Glas joj je drhtao dok je to govorila.
,,Azra,šta se dogodilo?''
,,Samo dodji.''
,,U redu.Stižem.''
Pogleda u adresu koju mu je prosledila i izlete iz kuće.

Bahar pokuca na vrata od Hikmetove kuće.Niko nije otvarao.Svetla su bila pogašena.Bahar se uhvati za kvaku i vrata se otvoriše.Ušeta u kuću i upali prvi prekidač za svetlo.Skrete ka dnevnoj sobi i tu upali svetlo.Tamo zateče Hikmeta koji sedi na trosedu.On pogleda u nju i upita je:,,Šta ti radiš ovde?''
,,Došla sam da ti pomognem.''
,,Da mi pomogneš?U čemu to?Moja kćer je otišla od mene.''
,,Bar si joj rekao istinu.''
Bahar pridje do njega.Čučnu i uhvati ga za ruke.
,,Možda sam bila odvratna verenica,ali sam ovde i želim da ti pomognem.''
,,A čemu sve to?''
Stavi mu ruku na obraz i reče:,,Sve sam saznala.Znam gde je tvoja prošlost.''
,,Moja prošlost?''
,,Prošlost čiji roditelji nisu hteli da ti pomognu.A znaš li zašto to nisu hteli?''
,,Zašto?''
,,Zato što im je ona rekla da je ne tražiš.Pustila te je da živiš i uživaš u svojoj ćerki,a ona...''
Bahar skrenu pogled od njega.
,,Šta je ona?''
Bahar je ćutala.
,,Šta je ona Bahar?!''
,,Ona je uživala sa svojim mužem.Promenila je ime.''
,,Ime?''
,,Da.Više nije Mavi sad je...''
Bahar pridje i šapnu mu ime.
,,Ne?!''
,,Evet.''
,,Nemoguće.Ona je...''
,,Ja sam ti pomogla,a ti vidi šta ćeš i gde ćeš.''
Bahar krene ka vratima i okrete se ka njemu.
Reče mu:,,Znaj još jedno.Njeni kažu da ona zna gde si i prepoznajete,ali nikada nije želela da ti pridje i kaže istinu u oči.''
,,Hvala ti.''
Bahar odmahnu rukom.
,,Sad mogu da te razumem.Razumem zašto si bio ljut na mene.I izvinjavam ti se.''
Bahar napusti njegovu kuću.

Zejnep nakon večere ušeta u sobu gde su se nalazile sve njihove slike i puno albuma.Taj album ju je puno privlačio.Tiho je išla na prstima da je niko ne čuje.U sobu ušeta mačka.Zejnep se okrete i uplaši od straha.
,,Uf uplašila si me.''
Mačka je pogleda i leže na tepih.
,,Ššš.Budi tiha.Nemoj da slučajno mjaučeš.''
Zejnep se vrati i zatvori vrata.
Mačka je pogleda i spusti glavu na šape.Zejnep upali lampu i poče da traži taj album.
Ejlul je prolazila pored sobe i ugleda svetlo ispod vrata.Otvori vrata i ugleda Zejnep.Zejnep umalo ne ispusti telefon.
Zejnep predje rukama preko lica i reče:,, Allah adına.''
,,Šta radiš ovde?''
,,Udji i zatvori vrata.''
Ejlul pridje do nje.
,,Tražim jedan album.''
,,Kakav album?''
,,Naših starih slika dok smo još bili deca.''
,,Zašto?''
,,Ejlul,ne ispituj mnogo nego mi pomozi.''
,,Kako izgleda?''
,,Plav je i ima crnu štraftu na sebi.''
Devojke su gledale po polici,ali ništa.Mačka se zavuče ispod troseda i poče da mjauče.
,,Pssss.''
Mačka nije prestajala.
,,Zašto neće da ućuti?''reče Zejnep
Ejlul se sagnu i pogleda ispod troseda.Mačka je grebala nešto.
,,Ovde nešto ima.''
Zejnep se sagnu i osvetli lampom.Plavi album se presijavo od lampe.Ejlul izvuče mačku,a Zejnep album.
,,Aferin sana.''reče Zejnep
Otvori album i poče da ga lista.
,,Šta tačno tražimo?''
,,Ne znam ni ja sama.''
,,Kako ne znaš?''
,,Ne znam.Samo traži.''
,,U redu.''
Mačka iskoči iz Ejlulinog krila i leže pored njihovih nogu.Ejlul i Zejnep su listale album.
,,To nešto je bilo na pola albuma.''
,,Imamo još malo do pola.''
Stadoše na polovinu albuma,ali tu su bile samo njihove slike.Njih dok su bili mali.Zejnep krete da okrene stranicu i Ejlul je uhvati za ruku i zaustavi.
,,Pogledaj ovde.''
Zejnep se zagleda u izmrljano mastilo.
,,Ovde je nešto pisalo.''
Ejlul otvori foliju gde su stajale slike i zavuče ruku i povadi ih sve.Jedna slika se izdvoji i pade na pod.Mačka je poklopi šapama.Ejlul podiže sliku.Obe se zagledaše u nju.Zejnep ispade album iz krila i tresnu o pod.
,,Ne?!''

Nereye gidiyorsun?Gde ideš?

Nefretten doğmuş bir çocuğum, her şeyi anladım.Ja sam dete rodjeno iz mržnje,sve sam razumela.

Tebrikler baba.Čestitam tata.

Sen bir korkaksın.Ti si kukavica.

Ben bir korkağım, bir kadının hayatını mahvettim ve bir başkasını sonsuza kadar kaybettim.Kukavica sam,uništio sam život jednoj ženi,a zauvek izgubio drugu.

Çok tatlısın.Slatka si.

Tamam. Artık daha fazla göz yaşı yok.U redu.Nema više suza.
Ne?Šta?
Evet.Da.

Allah adına.U ime Alaha.
Aferin sana.Bravo za tebe.
Ne?Šta?