The Hatchetman | Niall Horan

VI

''Samo želim da ti kažem nešto.'', hrabro i odlučno mu reče. ''Ne znam šta si uradio od svog života, ali znam da je sve ovo pogrešno. Znamo se još iz detinjstva, ne sećam se da si bio ovako nasilan.'', Lillian teško prevali preko usta i položi ruku na njegova prsa.

Nije mogla verovati da ga je posle mnogo vremena ponovo uspela dodirnuti. Njene oči se krenuše puniti suzama, a srce joj stade lupati još jače. Nije znala gde bi trebala gledati. Pola lica mu je bilo prekriveno crnom tkaninom, tako da je imala pogled samo na njegove usne i nos. Od njegovih očiju ni traga, a to ju je najviše bolelo. ''Ono što pokušavam da ti kažem je da želim onog istog malog dečaka Niall. Ne želim nikakvo čudovište koje ubija sve pred sobom. Shvati to!'', već kroz plač krenu govoriti.

Imala je osećaj kako će njeno srce pući, što od tuge to od uplašenosti da je neće shvatiti. Niall je ranije bio mnogo razumniji dečak, ali sada je njegovo ponašanje bilo jako teško za shvatiti. Nije mogla ući u njegove misli, a ni on nije želeo da joj stavi do znanja ono šta oseća.

''Šta su ti one skrivile?'', Lillian udari šakom čvrsto stisnutom u pesnicu o njegova prsa. ''Zar ne shvataš bol koju nanosiš njihovim porodicama?''

Jecala je, plakala, drhtala... Niall ju je pažljivo slušao, ali kao da njene reči uopšte nisu dopirale do njega. Ona je bila ubeđena u to da Niall pravi ogromnu grešku, ali on nije razumeo ono što je ona njemu želela da kaže. To mu nije dopiralo do srca. Lillian se morala više potruditi oko toga.

''Da, ali one nikada neće osetiti moju bol.'', Niall joj hladno odgovori i zadobi od Lillian jedan razočaran i zbunjen pogled.

''Zar ti možeš da osećaš nešto?'', iznervirano i kroz plač ga upita. ''Životinjo!'', krenula je vrištati na njega i udarati ga u prsa što je jače mogla, ali je to sve bilo uzalud. Niall je bio jake građe, mlada devojka nije mogla protiv njega. Tako je samo mogla iskaliti bes koji je osećala.

''Osećam Lillian.'', Niall povređeno reče. ''Osećam krivicu jer ti se nisam javljao sve ove godine. I dalje osećam da te volim kao pre. Sećam se svih naših zajedničkih trenutaka.'', Niall iskreno nastavi i na njegove reči se Lillian malo umiri.

''Ali zašto ovo radiš sebi?'', upita ga. Nije odustajala, želela je da zna odgovore na njena pitanja.

''Rećiću ti nekad. Ali to neće biti uskoro.'', Niall joj nakon toga okrenu leđa i napravi par koraka kako bi se izgubio u tami. Taj prostor koji je između njih dvoje bio sve vreme zatvoren, sada je bio ispunjen zagušljivim vazduhom i prašinom. ''A sad idi. Večeras će ovo podzemlje biti zauzeto. Nadam se da ne želiš da ostaneš ovde.'', podmuko joj odgovori i to natera Lillian da brže bolje krene ka vratima i napusti zgradu.

''Bolje bi ti bilo da paziš šta radiš Niall.''

***

Sama pomisao na sinoćni događaj, Lillianino jutro je bilo upropašteno. Osećala se kao da je ustala na levu nogu, što i jeste bilo tačno. Njen krevet je pored zida i na takvom mestu, da svakog jutra mora ustati na levu nogu. Verovatno joj je tako svakog dana, ovo jutro nije bilo izuzetak.

Kasnila je u školu. Sišla je brzo u kuhinju, oblačeći šta joj prvo padne pod ruku, zatim je stavila ranac na leđa i uzela sendvič sa šanka koji joj je dadilja Carla ostavila.

''Hvala ti za ovo Carla, sad žurim moram da idem.'', govorila je na sred hodnika sa sendvičem, ovog puta u ustima, dok je oblačila čizme. 

''Vidimo se Lilly.'', Carla joj zaposleno mahne i vrati se svom poslu i pravljenju doručka.

Za to vreme, Lillian je žurno išla ka školi koja je bila na svu sreću, blizu njene kuće. Par puta je bacila pogled na sat i shvatila da će stići ako bude nastavila sa tim tempom. Stavila je slušalice u uši i krenula trčati ka školi. 

''Tell me what you want to hear

Something that were like those years

I’m sick of all the insincere

So I’m gonna give all my secrets away.''

Njene uši su tokom celog puta bile zauzete slušajući jednu veoma poznatu melodiju. Pesma ''Secrets'', podsetila ju je na Nialla. Razmišljajući o njemu na putu do škole, odlučila je da će se danas ponovo uputiti ka zgradi u kojoj je sinoć bila sa njim. Nekako joj nešto nije davalo da odustane, želela mu je pomoći.

Prisetivši se te iste večeri, Lillian takođe pomisli i na noćnu moru koju je sinoć sanjala. Nije mogla da se oslobodi slike koja joj je sve vreme okupirala misli. A to je bio prizor ubijene devojke na podu. Sama pomisao na to terala ju je na mučninu.

''Ćao Lilly.'', dok je ulazila u hodnik škole, začula je poznati glas iza sebe. Thomas.

''Hej...'', nasmešeno i veselo mu reče. Thomas je bio dečko koji je bio, kako Dona kaže ''zacopan u nju''. To je takođe čula od Done, ali joj se ta vest baš i nije dopala. Nekada bi se u njegovom prisustvu osetila neprijatno, ali to se dešavalo retko.

''Izgledaš prelepo danas.'', nasmešeni crnokosi štreber joj se široko osmehnu i Lillian istog trenutka obori glavu i baci pogled na svoju kombinaciju. Nosila je obične farmerice i široku trenerku. Nije bila zadovoljna svojim izgledom, ali ovog jutra je bilo tako. Morala se spremiti na brzinu.

''Oh... Pa hvala ti Tom.'', i ona mu se nasmeši, a on joj samo pokaza palac usmeren na gore i odjuri u svoje odeljenje. 

Lillian je shvatila da nema još puno vremena, tako da je na prvi čas otišla sa svim knjigama i rancem koji je nosila. Znala je da će izgubiti vreme ako bude odlazila do svog ormarića.

Kada je zakoračila u učionicu, mogla je primetiti da je sve već bilo puno. Pogled joj zastade na brineti koja je sedela na klupi. Dona. Morala joj se iskupiti pošto nije bila sa njom zajedno na spoju. I dalje se pitala ko bi to još vodio drugaricu na spoj sa dečkom. Jednostavno je nije razumela.

Kao i po običaju, Lillian sede na svoje mesto u srednjem redu i baci pogled na njeno odeljenje. Niko je nije ni primetio da je ušla. Njen i Donin pogled se susreo tada, ali je Dona ubrzo sprečila ikakav kontakt između njih dve. 

Za par minuta, u odeljenje je ušetala nastavnica biologije, tako da su svi đaci odmah zauzeli svoja mesta. Dona je sedela odmah pored Lillian, ali nije želela ni da je pogleda. U učionici je bila tišina. Lillian se nije obazirala na predavanje i lekciju. U glavi su joj bile nekoliko stvari koje je morala ispuniti.

Izvadila je dva lista iz sredine sveske i krenula pisati plan:

Danas trebam uraditi:

1. Razgovarati sa Donom.

2. Posetiti Nialla.

Author's note

Već u sledećem nastavku ćemo se pozabaviti onim najbitnijim. Nadam se da ćete da nastavite da čitate. Zamolila bih sve da ostave vote koji čitaju, želim da znam koliko vas je. 

Inače, sada mi počinje raspust tako da neću biti dosta aktivna. Moram da učim za prijemni, pa ću se truditi onoliko koliko mogu da budem ovde. Ostanite sjajni i čujemo se uskoro. Hvala svima, iskreno i od srca ♥♥♥