MRAČAN- druga deo serijala "Braća Dragon"

POGLAVLJE 9

Nalazila sam se na pristaništu. To je jedno jako lepo mesto u celom Sietliju. Ovde sam dolazila i kao mala. Bežala sam iz sirotišta kako bih gledala ribare kako se vraćaju sa pecanja ili kako jahte odlaze na prostrano more.

Volela sam to da gledam, a ni sama ne znam zašto. Sigurno je imalo neko objašnjenje ali ja ga nisam znala iako sam svaki dan dolazila ovamo. Na ovom pristaništu sam donela jako važne odluke za svoj život, kao što je i moj posao. Nije mi trebalo puno da shvatim šta želim, tačnije ceo svoj život sam znala, zato sam i sada jako odlučna žena.

Gledala sa kako su brodovi odlazili i pomislila sam kako bi bilo lepo da ja isplovim sa jednim i da vidim kakav je osećaj ploviti morem ili u ovom slučaju okeanom.

Ta pomisao da odem da plovim mi je bila prelepa. Zatvorila sam oči i zamislila taj dogadjaj. Zaista je lepo sanjati. Zamislila sam mene i Toma kako plovimo i bilo je savršeno. Nasmijala sam se svojim maštarijama.

-Previše daleko maštam.- sa tim rečima sam se vratila u stan

Stan je kao i svaki drugi dan, kad Tom nije tu, izgledao prazno i pusto. Čak i kada bih ja ušla u njega nije imao onaj sjaj kao kada je on tu.

Previše sam ga brzo pustila u život. Previše, ali se ne bunim, jer ko sam ja da se bunim. Niko. Nemam ja prava da se žalim, kada sam toliko srećna sa njim. Ne žalim se ja što mi je on ušao kao pacijent, a onda i kao momak, u život.

Dobila sam poruku od Toma u kojoj piše da budem sprema za sat vremena jer me on vodi na večeru zajedno sa svojom braćom. Želi da se bolje upoznamo.

Iskreno nisam videla razlog toga, jer na kraju krajeva ja znam celu njegovu porodicu, ali ništa nisam napisala već sam se otišla spremati.

Pogledala sam u svečane haljne koje sam imala, ali nijedna nije bila previše zanimljiva i lepa za tu priliku. Uzela sam obične bele pantalone i belu čipkanu košulju i otišla sam da se istušitam.

Kosu sam pustila da mi pada preko ledja. Bila sam spremna u roku od pola sata i čekala da Tom stigne, a stigao je deset minuta posle.

-Hej.- poljubim ga

-Izgledaš prelepo.-

-Hvala ti.-

-Znaš misilio sam da vama ženama treba više vremea da se spremite.- konstatuje

-Kako kojoj.-

-Mislim da će te svi gledati večeras.-

-Zašto to misliš?- pitam

-Izgledaš kao devojka od milijon dolara, koja je upakovana u najnormalniju kombinaciju.-

-Mislim da si mi sad nesvesno digao ego.-

-Ja ništa ne radim nesvesno. Sve što uradim radim proračunato i sa dosta razmišljanja.-

-To je jako pohvalno.-

-Jeste. Nego imamo li još vremena?-

-Imamo oko deset minuta.-

-Neće mi biti dovoljno, ali mogu da uradim ovo.- kaže pa me poljubi

Uzvratila sam poljubac. Taj poljubac nije uopšte nevin, bio je sa puno više žara. Takav poljubac mi se jako svideo. Navalila sam na njegove usne kao da mi život zavisi od toga. Nisam mogla da se zasitim tih usana.

-Moramo da prestanemo inače se neću zaustaviti.- tiho mi govori

-Meni ne bi smetalo.-

-Ni meni, ali moja braća bi se mogla naljutiti.-

-Onda hajdemo. Ne želi da se tvoja braća ljute na tebe.-

-Ja se njih mogu i spasiti, ali veruj mi od Skaj ne mogu.-

-Zašto to kažeš?- pitam

-Skaj je trudna ako zakasnim i minut celo veče će da me gleda kao da sam joj ubio celu porodicu.-

-To uopšte nije dobro.-

-Hajdemo.-

-Hajdemo.- uhvatio me za ruku i krenuo prema liftu